U deklaraciji se navodi da šefovi država i vlada Severnoatlantskog saveza, potvrđuju posvećenost NATO-u, „najjačem savezu u istoriji i transatlantskoj vezi“.
„Potvrđujemo našu čvrstu posvećenost kolektivnoj odbrani, kako je zagarantovano u članu 5 Vašingtonskog ugovora – da je napad na jednog napad na sve. Ostajemo ujedinjeni i nepokolebljivi u našoj odlučnosti da zaštitimo naših milijardu građana, branimo Savez i čuvamo našu slobodu i demokratiju“, navodi se.
Ulaganje od pet odsto BDP
U deklaraciji je ujedno potvrđeno da se saveznici obavezuju da će godišnje ulagati 5% BDP-a.
„Ujedinjeni pred dubokim bezbednosnim pretnjama i izazovima, posebno dugoročnom pretnjom koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti i stalnom pretnjom terorizma, saveznici se obavezuju da će godišnje ulagati 5% BDP-a u osnovne odbrambene potrebe, kao i u rashode vezane za odbranu i bezbednost do 2035. godine, kako bi osigurali naše individualne i kolektivne obaveze, u skladu sa članom 3 Vašingtonskog sporazuma“.
Ulaganja će, poručuju, osigurati snagu, kapacitete, resurse, infrastrukturu, ratnu spremnost i otpornost potrebne za odvraćanje i odbranu u skladu sa tri osnovna zadatka: „odvraćanje i odbrana, sprečavanje i upravljanje krizama i kooperativna bezbednost“.
Saveznici su se složili da obaveza o izdvajanju 5% BDP obuhvati dve osnovne kategorije odbrambenih investicija.
„Saveznici će godišnje izdvajati najmanje 3,5% BDP-a na osnovu dogovorene definicije odbrambenih rashoda NATO-a do 2035. godine za finansiranje osnovnih odbrambenih potreba i za ispunjavanje ciljeva sposobnosti NATO-a. Saveznici se slažu da podnose godišnje planove koji pokazuju verodostojan, postepen put ka dostizanju ovog cilja. I saveznici će godišnje izdvajati do 1,5% BDP-a kako bi, između ostalog, zaštitili našu kritičnu infrastrukturu, odbranili naše mreže, osigurali našu civilnu spremnost i otpornost, oslobodili inovacije i ojačali našu odbrambenu industrijsku bazu“, stoji u deklaraciji.
Putanja i bilans troškova u okviru ovog plana biće preispitani 2029. godine.
U deklaraciji se takođe navodi da saveznici potvrđuju „svoje trajne suverene obaveze da pruže podršku Ukrajini:
„Čija bezbednost doprinosi našoj, i u tom cilju će uključiti direktne doprinose ukrajinskoj odbrani i njenoj odbrambenoj industriji prilikom obračuna odbrambenih rashoda saveznika“.
NATO članice ovom deklaracijom potvrđuju i da će raditi na eliminisanju trgovinskih barijera u oblasti odbrane među saveznicima, te da će koristiti partnerstva za promovisanje odbrambene industrijske saradnje.
Rute: Stalo nam je do Zapadnog Balkana
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, izjavio je danas u Hagu da je tom vojnom savezu veoma stalo do Zapadnog Balkana i da njegovo nepominjanje u deklaraciji ne znači promenu stava prema tom regionu.
„Veoma nam je stalo do Zapadnog Balkana – KFOR je na Kosovu, EUFOR je u BiH, bio sam u poseti regionu i imao duge razgovore sa liderima u BiH i na Kosovu. U Briselu sam imao večeru sa predsednikom Srbije (Aleksandrom Vučićem)“, kazao je Rute, upitan šta znači nepominjanje Zapadnog Balkana u usvojenoj deklaraciji, prenosi agencija Beta.
Na završnoj konferenciji za novinare na dvodnevnom samitu NATO, Rute je naveo da je alijansa na Zapadnom Balkanu veoma angažovana, kao i EU, i da blisko sarađuje sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas i predsednicom Evropske komisije Ursulom Fon der Lajen.
