Da li podržavate izbore i povratak u kosovske institucije koje je Srpska lista napustila 2022? – glasilo je pitanje koje su postavili korisnicima društvenih mreža uz ponuđene odgovore – „Da“, „Ne“ i „Ne zanima me“.
U roku od 24 sata koliko je trajala online anketa na tri društvene mreže, glasalo je 799 ljudi. Rezultati pokazuju podeljeno, ali ipak pretežno pozitivno raspoloženje prema povratku u kosovske institucije.
Međutim, iako gotovo polovina ukupnog broja ispitanika podržava povratak u institucije, značajan broj (preko trećine) ostaje indiferentan prema temi, dok je protivnika nešto više od petine.
Prvu opciju zaokružila je većina – 366 (45,8%), 170 (21,2%) označilo je „Ne“, a 263 (32,9%) „Ne zanima me“.
Najveći broj učesnika ankete glasao je na Instagramu – 469, gde su rezultati gotovo preslikani sa ukupnim prosekom – 207 osoba (44%) zaokružilo je „Da“, 112 osoba (24%) kazalo je ne, a čak 150 (32%) da ih ne zanima.
Na društvenoj mreži „X“, podrška povratku je bila ubedljivo najviša. U roku od 24 sata na ovoj društvenoj mreži glasalo je 210 korisnika. Da je zaokružilo 52 odsto ljudi – 109, ne 16 odsto – 34, a ne zanima me 32 odsto učesnika ankete – 67.
Na Fejsbuku se, s druge strane, beleži se nešto slabija podrška povratku, uz značajan procenat onih kojima je tema irelevantna. Na ovoj mreži glasalo je 120 korisnika. „Da“ je zaokružilo 50 korisnika (42%). Slično kao i na Instagramu, 20 odsto, tj. 24 korisnika ne podržava izbore i povratak u kosovske institucije, a čak 38 odsto, (46 osoba) kaže da ga ova tema ne zanima.
Komentari
Pitanje „Da li podržavate izbore i povratak u kosovske institucije koje je Srpska lista napustila 2022?“, postavili smo i u vidu objave na Fejsbuku, koju je prokomentarisalo 120 korisnika.
Odgovori su takođe održavali podeljena mišljenja.
Ipak, mnogi od onih koji su za izlazak na izbore, ovakav potez vide kao jedinu opciju, kako vlast na Severu Kosova gde Srbi čine većinu, ne bi ponovo bila prepuštena manjinskim zajednicama.
„Ako ne izađemo na izbore, oni će sami da odlučuju o našim životima. Ipak Srbi moraju da imaju svoje predstavnike, makar situacija bila teška. Ako mi ne glasamo, drugi će odlučivati umesto nas. A to je još gore“, glasio je jedan od komentara.
U sličnom tonu, jedan od korisnika kratko poručuje – „Nije trebalo 2013, sada moramo“.
Više njih je iznelo je isto mišljenje, a jedan poručuje da je sada potrebno da se odaberu legitimni predstavnici Srba.
„Nažalost, nametnuta je takva situacija i Srbija je trenutno u nezavidnom položaju, te se ne možemo previše junačiti i govoriti o bojkotu institucija iz prostog razloga što one postoje i bez Srpske liste. U idealnom scenariju mi smo za nepostojanje takvih institucija nametnutih prisilom. Ali s obzirom na to da je situacija daleko od idealne, u datoj jesmo za učešće na izborima i odabir LEGITIMNIH predstavnika koji će predstavljati narod a ne nekakvih Atića i sličnih. Takođe, smatramo da je povlačenje 2022.g. bila greška za koju neko mora ODGOVARATI jer je donela nesagledive posledice postavljanjem Kurtijevih poslušnika na upražnjena mesta“, glasio je komentar.
Više njih je kao odgovornog za povlačenje iz kosovskih institucija 2022. godine označilo predsednika Srbije.
„Zna se ko je kriv-onaj ko je priznao Ohridski sporazum i povukao Srbe iz institucija i omogućio Kurtiju da radi ovo što je radio“, glasio je jedan od odgovora.
Ovaj korisnik smatra da će sada teže biti da se sve vrati u pređašnje stanje, ali i očekuje da će novi saziv „poništiti sve ono što su Atić i njigovi doneli na štetu Srba“.
„Da, ali bez Srpske liste“
Više drugih korisnika takođe priznaje da Srbi moraju da se vrate u institucije jer, kako navode, „opstanak će biti nemoguć“.
Sa druge strane, isti ovi korisnici ne žele da ih Srpska lista predstavlja.
„Da, ali bez Srpske liste“; „Bez Srpske liste – dokazanih izdajnika, već pokušati sa udruženjima poštenih građana“; „Kakva Srbska lista, to su Srbi protiv Srbi. Pa sve za svoju korist. Koliko se nakrali u zadnje vreme da to nema nigde, samo da je njima dobro. Ucenjivači pre svega“, glase odgovori.
„Ne“
Ipak, ima i onih koji su protiv povratka u kosovske institucije jer, kako jedan korisnik poručuje – „to je isto kao da se izlečenom čoveku od raka, ponovo rak vrati“.
„Saradnja s teroristima … nikako… tražiti druga rešenja … za početak, obratiti se Rusiji“, poručuje drugi.
„Živa diskusija“
Osim Srba, objavu KoSSev-a komentarisali su i Albanci koji su se uključili u komunikaciju. Tako jedan od njih „savetuje“ Srbe:
„Ako ponovite grešku i ponovo izglasate Srpsku listu, znajte da će to biti pogubno za srpsku zajednicu“.
Na komentar „Zajednice srpskih opština pa onda razgovor“ jednom od korisnika stigao je odgovor „Zajednica albanskih opština u Preševskoj dolini, pa onda razgovor“.
Drugi albanski korisnik upitao je Srbe – „kako bre da izađete, pa vi ne priznajete Kosovo“, na šta mu je stigao odgovor – “ Mi glasamo da zaštitimo Srbe, a ne da priznamo Kosovo. To je razlika koju ti ne razumeš“.
Opština građanima ili strankama
Predstojeći lokalni izbori na Kosovu zakazani su za 12. oktobar. Opštinama na Severu Kosova rukovode gradonačelnici iz dve najjače partije na Kosovu.
Pokret Samoopredeljenje upravlja dvema opštinama – Leposavićem – Ljuljzim Hetemi i Severnom Mitrovicom – Erden Atić.
Zubinim Potokom rukovodi Izmir Zećiri, a Zvečanom Iljir Peci – obojica iz PDK.
Svi oni pobedili su na vanrednim lokalnim izborima održanim 2023. godine koje su Srbi bojkotovali, nakon što su krajem 2022. godine napustili kosovske institucije na Severu.
Za ove izbore, prema dosadašnjim informacijama, osim Srpske liste, primetno je da bi mogao biti veći broj i drugih inicijativa iz redova Srba.
Iako se čini da postoji velika razlika u politikama dve stranke koje se jedna naspram druge predstavljaju kao ljuti neprijatelji, lokalna vlast obe pokazala je i jednu upadljivu sličnost – visoku netransparentnost i odrođenost od uključivanja sopstvenih građana u život i oblikovanje grada. Kako će se pokazati treća – ostaje da se vidi.
