Na početku programa brojnu publiku pozdravio je Goran Dančetović, referent za kulturu Centra za kulturu Obilić. On je naglasio da ovakvi skupovi i knjige značajno doprinose opstanku Srba. Prisutnima se potom obratio Prof. dr Zvezdan Arsić koji je zaključio da je knjiga metodološki dobro utvrđena. On smatra da pruža značajne informacije o Plemetini i njenim stanovnicima.
Autor knjige „Porodično stablo Kovačana iz sela Plemetine sa Kosova i Metohije i Republike Srbije“ Radenko Kovačević se u uvodnom delu svog izlaganja zahvalio svima koji su pomogli da njegova knjiga bude objavljena. Govoreći o motivima za njen nastanak, Kovačević je istakao da je čitav život slušao kazivanje starijih o ljudima, Plemetini i poreklu.
Knjiga koja povezuje raseljene
„Posle mnogo godina uzeo sam požutele papire i počeo da od njih pravim ovo moje pisanije. U početku sam mislio da to bude rodoslov samo sa muškim članovima porodice, a onda sam se odlučio i za ženske potomke. Šta će nekom za 50 godina značiti neko ime bez osnovnih podataka: šta je radio, gde je živeo, gde je sahranjen. Nastojao sam da povežem mnoge porodice kroz dugi vremenski period. Da ih na jedno mesto okupim, u vremenu u kom smo u velikoj meri raseljeni po svim stranama sveta“, rekao je on.
Novinarka Dragana Kovačević Rakočević je pomagala u nastanku ove publikacije. Istakla je da se radi o delu u kom će se mnogi prepoznati. U njemu se, prema njenim rečima, od „zaborava čuvaju“ brojne porodice, njihove seobe i odnos prema zavičaju.
„Svedočanstvo jedne porodice, jednog vremena i velika istine o postojanju Srba na KiM kroz vekove. Delo nastajalo tri-četiri decenije govori o porodici Kovačević, zvanim Kovačanima, ali i svim ostalim porodicama sa tog područja, o razvoju i načinu života“, kazala je ona.
Otpor nestajanju
„Tokom čitanja knjige gospodina Kovačevića prepoznaju se ogroman trud i želja da se ne zaborave brojni pojedinci, da rodoslov sadrži podatke o svim članovima roda Kovačević“, kazao je književnik i novinar Živojin Rakočević.
„Ovaj rodoslov je jedna vrsta otpora nestajanju i važan je za pojedinca i za zajednicu. Pojedinac može da kroz porodičnu istoriju lakše odgovori na pitanje: Ko sam ja? Kada to uradi, onda će lakše shvatiti: Ko smo mi? Ovo je vreme getoiziranih svetova u kom nam postavljaju pitanje: Ko ste vi?“, dodao je on.
Istoričar Aleksandar Gudžić je rekao da je knjiga podeljena na „dve celine“.
U prvom delu je, u najkraćim crtama, opisano selo Plemetina sa okolinom a drugi deo čine porodične rodoslovne grane nastale od rodonačelnika Danila Dančeta Kovečevića i njegovih sinova Koste, Mladena, Gvozdena Dimitrija Mitketa sa šematskim prikazima svake grane ponaosob.
Ceo događaj uveličao je i nastup Etno grupe „Mladost“ sa Šar planine koja je izvela dve srpske tradicionalne pesme.
