Uz slogane „Pravda za imovinu“, „Stop uzurpaciji“ i „Zajm će postupati po Kanunu“, ovi stanovnici su na neko vreme blokirali i autoput Klina – Peć, piše Kallxo.
Problem se tiče nekoliko imanja, gde su se od 1960-ih, u selu Zajm u Klini, naselile porodice Dobrani, Zogaj, Morina i nekoliko drugih.Naselili su se na imanjima kupljenim od lokalnih srpskih stanovnika.
U tom kraju postoje kuće izgrađene koje stoje već nekoliko godina. Porodice su se naselile u ovom selu kupujući imanja po tradicionalnim pravilima tog vremena, ali bez zaključivanja kupoprodajnih ugovora.
Živele su tamo bez ometanja ni od strane zakonskih vlasnika zemljišta ni od tadašnjih vlasti. Zapisi pokazuju da nije bilo prepreka ni tokom srpskog režima na Kosovu.
Međutim, mnogo godina kasnije, kada je Kosovo izgradilo svoje institucije i imalo funkcionalan katastar, stanovnici su se suočili sa problemima sa vlasništvom nad zemljištem.
Ljudi iz Kamenice, Đakovice, Dečana i Peći tvrdili su da je imovina njihova.
Katastarski dosijei pokazuju da su se nakon 2020. godine potomci raseljenih Srba vratili u Klinu i, putem nekoliko notarskih akata, nasledili imovinu, registrovali je, a zatim prodali nekim Albancima.
Ovaj proces se odvijao uprkos činjenici da su stanovnici živeli u tim imanjima više od 50 godina.
