Ristić je mišljenja da su odluke koje donose Beograd i Priština, predvođeni Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem, neočekivano otvorile prostor za drugačije delovanje Srba na terenu.
„Dokumenta prema kosovskom sistemu ne moraju biti nužno loša za Srbe. Naprotiv, ona mogu doneti prava koja danas nemaju ili ih ostvaruju sa velikom bojaznošću“, istakao je Ristić komentarišući odluku o sprovođenju zakona o strancima i vozilima i otvaranja mogućnosti da Srbi sa Kosova koji do sada nisu mogli da izvade kosovska lična dokumenta to mogu u naredna tri meseca.
On naglašava da bi masovniji upis Srba u kosovske registre mogao imati dugoročan značaj, posebno u kontekstu budućih političkih okolnosti.
„Ako danas nismo dovoljno snažni da ojačamo svoju poziciju, možda ćemo to moći u budućnosti. Takvu šansu ne smemo propustiti“, poručio je.
Ristić smatra da bi posedovanje kosovskih dokumenata omogućilo Srbima da svoja prava potražuju i pred međunarodnim faktorima, koji podržavaju uređenje pitanja ličnih dokumenata na Kosovu.
Istovremeno, oštro je kritikovao ranije pozive iz Beograda na otpor kosovskim institucijama, ocenjujući ih kao licemerne i potencijalno štetne po srpsku zajednicu, naročito mlade.
„Pozivati narod na sukob, a istovremeno nuditi pasivno posmatranje sa strane, predstavlja podlost prema sopstvenom narodu“, naveo je.
Ristić se osvrnuo na različite podatke Kancelarije za KiM, prema kojima na Kosovu živi više od 100.000 Srba, a dok ukupan broj raseljenih prelazi 200.000. S toga Ristić ističe da bi taj broj mogao imati političku težinu ukoliko bi veći deo zajednice bio formalno evidentiran u sistemu.
