“Nije više problem da izveštavate, sada se pitate da li smete da se identifikujete kao novinar, da nosite prsluk sa PRESS oznakama, da izađete i kažete kako izgledaju dve suprotstavljene strane”, naveo je Rakočević.
Ukazao je na dramatičnu situaciju na Кosovu i Metohiji, gde, kako je istakao, nema ni minimalnog pomaka u istragama ubistava i nestanaka 17 medijskih radnika – sedam Srba, sedam Albanaca i troje stranaca.
Kosovo je, dodao je Rakočević, i jedina teritorija u Evropi na kojoj nema štampe i na kojoj je zabranjena štampa.
“Skoro sam razgovarao sa svojom prijateljicom iz Kosovske Kamenice, koja je rekla da njen otac više ne živi u tom kraju. Кada sam pitao zašto je i kada otišao, rekla je: ‘Кada više nije mogao da čita novine, otišao je’. To je kap koja je prelila čašu i koja presuđuje da li će neko ostati na Кosovu i Metohiji i da li će neko tamo živeti. To su osnovne civilizacijske norme”, naveo je on.
Govoreći o savremenim izazovima, Rakočević je istakao da živimo u vremenu „pluralizma propagandi“.
“To je paradoks ovog vremena – ili ste žrtva određene propagande i živite u toj propagandi, ne možete da izađete iz nje, ili se svesno izlažete pluralizmu propagandi i različitim propagandama da biste pohvatali mrvice istine i složili ih u nešto što se zove mozaik profesionalnog života, normalnosti”, naveo je on.
Iako je stanje ocenio kao veoma teško, Rakočević je poručio da sloboda i istina uvek pronalaze svoj put i istakao da su upravo profesionalni novinari njihovi najvažniji čuvari.
Predsednica Društva novinara Кosova i Metohije Ivana Vanovac je ukazala na ekonomske probleme sa kojima se suočavaju novinari. Ocenila je da je finansijska neizvesnost trenutno najveći problem sa kojim se suočavaju srpski mediji na Кosovu i Metohiji.
Ona je istakla da su pojedini mediji, koji decenijama grade kredibilitet i autoritet u informisanju srpske zajednice, dovedeni na ivicu opstanka, uz upozorenje da institucionalna podrška nije dovoljna niti je raspoređena u skladu sa realnim potrebama.
Vanovac je ukazala i na nastavak diskriminatornog odnosa prištinskih institucija prema srpskim redakcijama.
“Često nismo pozivani na događaje, ne prepoznaju nas kao relevantne izvore informisanja, a i kada nas pozovu, zanemaruje se zakonsko pravo na prevod i pravo da razumemo ono što nam se saopštava, da postavimo pitanja i dobijemo odgovore”, dodala je Vanovac.
Važno je, navela je, da celokupna medijska zajednica na Кosovu i Metohiji pokaže jedinstvo i svest o ozbiljnosti situacije.
Na početku akcije „Pet minuta gromoglasne tišine“, kojom se tradicionalno obeležava Svetski dan slobode medija, Proglas Udruženja novinara Srbije pročitala je sekretarka DNKiM Jelena Marković.
