Za one koji su nekada živeli u Đakovici, svaka poseta groblju je suočavanje sa činjenicom da tragovi njihovog viševekovnog postojanja sistematski nestaju.
„Kompletno groblje je mnogo drugačije. Mislim, porušeno je mnogo više nego prošlog puta kada smo bili. Ostalo je sve ovde – detinjstvo i sve ono što sam volela, gde sam rasla i živela. Mi smo starosedeoci iz Đakovice, iz Srpske ulice, iz koje vekovima nismo odlazili, nego smo bili prinuđeni da odemo“, istakle su raseljene Đakovčanke.
Iako su odlasci iz bezbednosnih razloga učestali, mnogi zbog opšte situacije nisu bili u mogućnosti da posete grobove svojih najmilijih godinama.
„Tužno je. Kako može da nam bude, nismo bili sedam godina. Bio je podignut spomenik, možda je pao sad od vetra. Kako sam ga ostavio, tako sam ga našao. Dolazim ja stalno ovde, ali šta ćeš, šta je – tu je“, rekao je jedan od prisutnih koji je, za razliku od većine, spomenik svojih srodnika zatekao čitav.
Nakon obilaska groblja, vernici su posetili manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, Visoke Dečane i Pećku patrijaršiju.
Osim u Đakovici, Zadušnice su obeležene i u Peći, gde su raseljeni Pećanci obišli gradsko pravoslavno groblje, kako bi zapalili sveće i očuvali uspomenu na svoje pretke.
