Ovo su juče saopštili tehnički premijer Aljbin Kurti i v.d. kosovskog ministra odbrane, Ejup Maćedonci, koji su obišli radove na gradilištu u Đakovici.
Kurti je precizirao da će se tu najpre početi sa proizvodnjom municije kalibra 5,56 mm i 7,62 mm, a ponovio je i sada da će se program potom dopuniti, dronovima.
„Odbrambena industrija Republike Kosovo počeće sa proizvodnjom municije kalibra 5,56 mm i 7,62 mm. U međuvremenu, u kasnijim fazama će se unaprediti i sa dronovima ‘Made in Kosova’“.
Za fabriku u izgradnji naveo je da je u pitanju površina od 19 hektara.
Najavio je i još ulaganja u odbranu, više od milijardu evra, u svom eventualnom narednom mandatu.
„Kao nastavak rada koji uključuje umnožavanje budžeta za odbranu, u naredne četiri godine predviđeno je više od milijardu evra za jačanje, moderno opremanje i unapređenje obuke za KBS“, poručio je Kurti.
Maćedonci je potom potvrdio da se, iako je izgradnja fabrike tek počela, u Turskoj proizvodnja proizvodnih mašina, laboratorija i druge tehničke opreme već bliži kraju.
Takođe, potvrdio je da će sada osoblje sa Kosovo ići u Tursku na usavršavanje.
„Municija kalibra 5,56 mm i 7,62 mm proizvodiće se na Kosovu. Ovo je istorijski korak ka jačanju naše odbrambene industrije, izgradnji državnih kapaciteta i garantovanju bezbednosti naše Republike. Kosovo gradi strateške kapacitete. Kosovo proizvodi. Kosovo ide napred“, poručio je ovaj tehnički ministar.
Podsetimo, kosovska vlada prošle nedelje je završila postupak eksproprijacije nepokretne imovine u Đakovici za potrebe upravo izgradnje industrijske zone odbrambene namene, odnosno izgradnje fabrike municije na Kosovu.
U pitanju je društvena nepokretna imovina “KBI Ereniku”, koja se ekspropriše za potrebe realizacije projekta „Izgradnja odbrambene industrijske zone“, a površine je između 130-140 hektara.
Zahtev za eksproprijaciju ove nepokretne imovine podnet je iz kosovskog Ministarstva odbrane 27. novembra prošle godine, simbolično na Dan KBS-a i uči decembarskih vanrednih opštih izbora, a odobren je uoči još jednih vanrednih parlamentarnih izbora.
Preko sporazuma sa Turskom
Kosovska vlada potpisala je u decembru 2024. godine ugovor sa turskom državnom kompanijom „Mašinska i hemijska industrija“ (Makine ve Kimya Endüstrisi – MKE), a reč je o kompaniji koja će na Kosovu otvoriti fabriku za proizvodnju municije.
Sporazum je potpisan samo mesec dana od odluke koju je tada potpisao Aljbin Kurti – o preduzimanju prvih koraka ka uspostavljanju fabrike za proizvodnju municije i laboratoriju za dizajniranje bespilotnih letelica na Kosovu.
U novembru prošle godine Kurti je potvrdio da je plan da se ova fabrika otvori u Đakovici, te da bude puštena već krajem 2026. godine.
Pored fabrike municije, ista zona će, kako je najavio tada, služiti i drugim investitorima, a proizvodiće se različiti tipovi vojnih proizvoda, vojni i civilni dronovi — „Made in Kosova“.
Razvoj i međunarodna podrška
Zvaničan početak izgradnje fabrike municije, prve na Kosovu, preko samo jednog u nizu sporazuma sa Turskom, deo je šire strategije kosovskih vlasti za jačanje i modernizaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), koja je posebno intenzivirana u poslednjih nekoliko godina.
Fokus je na povećanju broja pripadnika, opremanju, međunarodnim vojnim vežbama i strateškim partnerstvima sa saveznicima.
Uz povećanje broja ljudstva, traje intenzivan proces naoružavanja KBS-a, i to uz upravo međuministarske sporazume o saradnji u oblasti odbrane, ali i uz u poslednje vreme, intenzivirano učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama, kao što su Defender Europe, Zlatna sablja, Mittelmark.
Što se tiče sporazuma, najznačajniji u protekle dve godine su oni sa Sjedinjenim Američkim državama, Turskom, Albanijom i Hrvatskom, premda posebnu pažnju javnosti, i one u regionu, pre svega u Srbiji zavređuje sporazum o vojnoj saradnji sa Albanijom i Hrvatskom.
Potpisnici tvrde da nije neprijateljski, ali Beograd ga i dalje tumači kao pretnju, uz dodatnu činjenicu da sporazum sa članicama NATO-a potpisuje strana koja nije članica.
Pretprošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu, iako kosovske vlasti redovno najavljuju njihov dolazak.
Takođe, prošle godine KBS i američki EUCOM potpisali sporazum o saradnji u oblasti komunikacione bezbednosti.
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova su upravo Turska, ali i Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
U više navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila, a inače, u ovoj zemlji se školuju kadeti KBS-a.
Početkom ovog meseca, Kosovo i Turska potpisali su sporazum vredan 200 miliona lira za jačanje kapaciteta KBS-a.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu. U prethodnim godinama ustupljeno im je više poligona koje su bile pod kontrolom KFOR-a i EULEX-a na Kosovu.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je prošle godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a za ovu godinu – i dalje nije poznat.
Prema poslednjim informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane, KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem pretprošle godine ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
Osim toga, pripadnici ove formacije bili su deo tima za potragu tela mladića letos na Gazivodama, a tu su došli uz dozvolu KFOR-a, da bi u oktobru navodno jednom pogrešili smer i ušli u severni deo Mitrovice.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
