Spasovdan se do 1998. godine proslavljao u selu Opteruši, gde je postojala crkva posvećena ovom prazniku, u narodu poznatija kao Sveti Spas. Crkva je srušena 1999. godine, a u Opteruši više nema Srba. Poslednji muškarci iz sela, njih osmorica – Nemanja, Mladen, Novica i Božidar Božanić, Spasoje i Predrag Burdžić, Spasa Banzić i Sreten Simić – kidnapovani su jula 1998. godine.
Liturgiju je služio orahovački paroh, jerej Milan Stanojević, koji je potom poveo litiju gornjim delom Orahovca.
Otac Milan je u besedi, nakon rezanja slavskog kolača, rekao da blagodat Božja sabira ljude u hramu kako bi svi bili jedno.
„Gospod nas voli po blagodati i čovekoljublju, a mi se sabiramo ovde da zajedno pevamo Bogu, da svi budemo jedno. Zaista Gospod ima milost i blagodat da svakome da po delima njegovim. Ovde nas okuplja i majka Bogorodica Svecarica Orahovačka i neprestano moli Sina svog da nas okupi do poslednjeg u molitvi Hristu Bogu našem, sada vaznesenom na nebo. Eto spasenja za svakoga od nas.
Danas se molimo i za one u rasejanju, danas se sećamo i naše braće i sestara iz Opteruše. Jedini sveštenik koji je otišao da služi na ruševinama crkve Svetog Spasa u Opteruši, nakon svih ovih godina i dešavanja posle rata, bio je otac Stevan Marković. Od tada nijedan sveštenik nije otišao tamo, iz bezbednosnih razloga, ali eto danas prinosimo žrtvu, ovaj kolač u njihovo ime i očekujemo da će nam Gospod jednog dana svima doneti spasenje, da će i njima doneti spasenje, da se vrate u svoje domove, naravno oni koji ih nisu prodali, da se vrate i slave Živoga Boga i svoju krsnu slavu“, rekao je otac u besedi i dodao:
„Neka bi Gospod dao svojim vaznesenjem da se i mi vaznesemo na nebo, da molitvama Presvete naše Bogorodice budemo u slavi Božjoj sa svim svetima kroz sve vekove. Amin.“
Ovogodišnji domaćini Dušan Stojanović, Lazar Kazić i Atanasije Radić pripremili su posluženje za sve sabrane na slavi, a za narednu godinu da budu domaćini prijavili su se Igor Mojsić i Slaviša Grković.
