Psihičko nasilje: Bez modrica, ali sa traumama

Pod sloganom „Nema modrica ≠ Nema nasilja“,  nevladina organizacija „Žensko pravo“ iz Severne Mitrovice pokreće kampanju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Zakon je u potpunosti na strani žrtava, ali u praksi one odustaju od prijava, kazala je advokatica Jovana Filipović. Prevencija je ključna stvar, poručuju iz „Ženskog inluzivnog centra“.

Na Kosovu je počela kampanja „Šesnaest dana aktivizma“ tokom koje institucije, ženska udruženja i međunarodni predstavnici ukazuju na problem nasilja nad ženama. Ovogodisnja kampanja se fokusira na psihološko nasilje u intimnom partnerskom odnosu.

„U praksi imamo velike probleme da prepoznamo krivično delo nasilja u porodici, tu nema fizičkih posledica i dokaza i teško je dokazati psihološko nasilje, a ono ostavlja velike posledice jer se dugotrajnije leči. Jako je neophodno da žrtva nasilja ima dostupne servise i psihološku i pravnu pomoć“, kazala je izvršna direkotrka NVO „Žensko pravo“ Ružica Simić.

Mera prevencije i zaštita žrtava

Na Kosovu ima osam servisa i jedan centar u Severnoj Mitrovici koji pružaju psihološku i pravnu pomoć žrtvama nasilja.

„Jako je važno da žena dobije podršku i razumevanje kako bi povratila svoju ličnost i prirodno stanje i da izađe iz tog stanja koje je izazvano dugogodišnjim nasiljem, a koje je ona trpela“, dodala je Simićeva.

U većinski srpskim sredinama na Kosovu postoje dve sigurne kuće za žene žrtve nasilja u porodici. Jedna se nalazi u opštini Novo Brdo, dok je druga u Zubinom Potoku.

Sigurna kuća „Ženski inkluzivni centar“ u Novom Brdu sa radom je počela u martu 2020. godine. Ova ustanova pruža utočište ženama, žrtvama nasilja u porodici iz svih krajeva Kosova. Menadžerka Nevenka Rikalo smatra da je mera prevencije najbtinija u rešavanju ovog globalnog problema.

„Mi moramo raditi na prevenciji i edukaciji mladih, kako devojaka i dečaka tako i žena koje su u poodmakloj starosnoj dobi i to je jedini način da žrtve u svojim porodicama prepoznaju kojoj vrsti nasilja su izložene“, kazala je ona.

Vrste nasilja

Vrste nasilja se razlikuju, prema tome postoje nasilja u porodici, vršnjačko nasilje, emocionalno i ekonosmko nasilje, seksualno, a takođe i psihičko kao jedno od najrasprostanjenijih.

„Žena koja je izložena psihičkom nasilju, izložena je takođe i podsmevanju, omalovažavanju, vređanju, psovanju, stoga ona gubi samopoštovanje i sigursnost i jednostavno je nepouzdana u sebe. Razmišlja da li je vredna kao osoba i da li može da pruži dovoljno ljubavi mužu i deci“, istakla je Rikalo.

Ona smatra da će deca koja žive okružena nasiljem u budućnosti najčešće slediti isti model.

Usluge prihvatnog centra

Usluge „Ženskog inkluzivnog centra“ u ovom trenutku koristi jedna korisnica, dok je kapacitet ustanove 12 kreveta i četiri rezervna. Sklonište ima i dva krevetića za bebe, odnosno majke sa decom koje pobegnu od nasilnika.

„U Ženskom inkluzivnom centru“ smo ove godine imali 27 korisnica. Kada korisnica dođe obavezno joj se pruža psihološka pomoć, a zatim i pravna, a tu su i one specijalizovane usluge pored saveta i ojačavanja samopuzdanja radimo sa njima na edukaciji i onome što one mogu da doprinesu da se nasilje u porodicama nad ženama smanji. Ujedeno kada ona bude primljena obezbeđena joj je hrana, odeća i higijena i lekove“, kazala je Rikalo i naglasila da su posete zabranjene.

Starsona dob žrtava nasilja koje mogu da koriste usluge prihvatnog centra nije propisom ograničena.

„U centru smo imali devojke od 16 godina, a imali smo i ženu sa 81 godinom. Sve zavisi od svesti žene i da li ona želi da se zaštiti i da li će biti dovoljno hrabra da se javi za pomoć“, istakla je Rikalo.

Žrtve u prihvatnom centru mogu provesti do šest meseci , a ukoliko ona započne proces razvoda braka ili ostvarivanje alimentacije i imovinskih prava to znači da žena traži pravo na zajedničko stečeno u braku, onda mogu da ostanu još šest meseci uz saglasnost Ministarstva za rad i socijalne zaštite.

Manipulacija nad žrtvom 

U okviru kampanje „Šesnaest dana aktivizma“ glavna tema je „Geslajting“, odnosno manipulacija izluđivanjem žrtve.

„Imamo veliki broj žrtava koje nisu obezbeđene ekonomski niti stambeno tako da one uglavnom ostaju kod nasilnika uz rečenicu `Pa šta da radim tako je, ima žena koje trpe mnogo gore`, ali sve žrtve moraju da traže izlaz iz tog kruga nasilja“, poručila je Nevenka Rikalo.

Sa druge strane, Simićeva je istakla kojim se metodama nasilnik najčešće bavi kako bi manipulisao žrtvom.

„Prvo je nasilniku potrebna izolacija žrtve, to znači da je odvoji od porodice, prijateljica, potom mu smeta bliskost parnterke sa majkom onda pitanje rađanja dece. Žena ostaje izolovana i prepuštena je vlasti i kontroli partnera a koji je manipulatoir i koji želi da je potpuno drži pod kontrolom“, kazala je Simićeva, koja je dodala da se često čuju floskule poput: „Nisi ti to dobro razumela, šta je s tobom, idi kod lekara preispitaj se, nisam ja to rekao, nisi dobro čula ni videla i slične floskule gde žena kojoj se dešava to jedan duži vremenski period počne da preispitujhe svoj razum i odnos sa drugima. Ona jednostavno postaje poslušnik i podobna da se nad njom vrši dugogodišnje nasilje“.

Advokatica Jovana Filipović smatra da uloga medija i javno poručivanje žrtvama da se usude i priznaju nasilje je veoma važna u ovom problemu na globalnom nivou.

„Ukoliko svi mi pratimo televiziju i novine i imamo situacije gde se o tome priča, mislim da će svaka žrtva da se pobuni u nekom trenutku i da da svoj iskaz pred policijom, naravno tu veoma veliku ulogu imaju i javne ličnosti koje se pojavljuju, jer su one ohrabrile i mnoge osobe da prijave nasilje“, rekla je ona.

Teorija i praksa, oprečne strane

Filipovićeva tvrdi da je zakonom svako pravo građana potpuno regulisano, ali da se u praksi dešavaju odstupanja.

„Ukoliko osobe koje ne primenju i ne koriste zakon koji je u njihovoj korisiti ostaje se na tome da se nasilje i dalje trpi, a to je ono što se godinama unazad dešava, pogotovo u balkanskim sredinama“, istakla je ona.

Iako se žene u ruralnim sredinama ređe odlučuju da prijave slučaj policiji, a zatim i na razvod, advokatica Jovana Filipović je mišljenja da nasilja ima svugde, a da je osnovna razlika između žena sa sela i iz grada koje trpe nasilje brzina prijavljivanja slučaja policiji.

„Žena iz grada će prijaviti nasilje posle prvog šamara, dok će ona sa sela prijaviti posle pedesetog puta ili teže povrede koju bude zadobila. Prvu zaštitu žrtvama treba da pruži policija koja izađe na lice mesta i treba da udalje počinioca nasilja i da obezbede normalno kretanje žrtve kako bi ona mogla da dođe do advokata“, istakla je Filipovićeva.

U praksi je, tvrdi, drugačije.

„Nažalost situacije je takva da mnoge od njih ne žele da ostanu pri svojoj izjavi i da nakon nekog vremena dođu i povuku izjavu ili žele da obustave postupak. Za ovakvo krivično delo se goni po službenoj dužnosti, čak i ako žrtva povuče svoj iskaz tužilac će i dalje nastaviti sa svojoj istragom i ići do okončanja postupka. Situacije sa kojima sam se ja tokom rada susretala su da većina žrtva ponovo prijavi isti slučaj i to se dešava u 60 odsto slučajeva“, zaključila je Filipovićeva.

Iz Policije Kosova nisu odgovorili na pitanja RTV Kim o stopi registrovanih slučajeva nasilja nad ženama.

Podsetimo, u avgustu ove godine gde su dva muškaraca ispred bolnice u Uroševcu dovezli bez znakova života 18-godišnju devojku i pobegli. Kosovska policija je tada uhapsila 33-godišnjeg osumnjičenog za pokušaj teškog ubistva, dok je drugi bio osumnjičeni, 29-godišnjak Dardan Krivaća, i glavni osumnjičeni za ubistvo u begu. Policija je raspisala i poternicu za njim.

Kampanja „Šesnaest dana aktivizma“ u kojoj će, nadamo se, učestvovati i predstavnici Kosovske policije završava se 10. decembra, kada će biti obeležen Međunarodni dan ljudskih prava.