U svojoj besedi, episkop Ilarion je istakao da je sabiranje na ovaj dan napor da se projavi vera i suoči sa besmislom stradanja.
„Potreban je napor da se uloži da bi se čovek suočio sa besmislom smrti, sa besmislom rastanka, sa besmislom nepravde koja deluje često da caruje u ovome svetu. Svedoci smo toga da raka i smrt uzima najzreliji deo našega života i jedino čime možemo da živimo jeste vera, dobra vera, vera u ponovni susret. Evo mi smo se sabrali ovde 23 godine od kako se tragedija i zločin na Bistrici desio, kada su naša deca izranavljana i ubijena. I evo možemo da kažemo da smo sada 23 godine bliže susretu i sa Ivanom i sa Pantom“, rekao je vladika Ilarion.
Obraćajući se roditeljima i okupljenom narodu, episkop je pozvao na život u Vaskrsenju i praštanje.
„Molim vas, pre svega roditelje Ivana i Panta, i braću i sestre, i srodnike, a i sve vas ovde, da živimo Vaskrsenjem i da vreme merimo sa te tačke, sa tačke dolaska Hristovog. Treba da izađemo iz groba svoga bića i usamljenosti svoje time što ćemo da oprostimo jedni drugima. Pa čak, oprostite mi to što govorim, čak i ovim krvnicima kojima će Bog da sudi svakako i njima, treba da oprostimo, da se molimo Bogu i za one koji nam žele dobro i koji nam dobro čine, i za one koji čine zlo, da i Gospod urazumi da što manje zla čine i sebi i drugima“, naglasio je vladika.
Episkop Ilarion je posebno apelovao na meštane da ostanu na svojoj dedovini i sačuvaju imanja.
„Trudite se da očuvate svoju dedovinu, posebno ovu zemlju koja je okropljena i Ivanovom krvlju i Pantovom krvlju. Dužni smo i prema njima ovde da ostanemo, da ne prodajemo jeftino, ako smem da kažem, i tu krv naše dece nevino prolivenu, ona nas obavezuje“, poručio je u besedi.
Prenoseći blagoslove patrijarha Porfirija i episkopa raško-prizrenskog Teodosija, vladika Ilarion je poručio da iz patnje treba tražiti dublji smisao.
„Svima nam je otvorena rana Kosovo i Metohija, ali neka bi iz te otvorene rane mogli da izađemo u večni život, da iz rane zasija blagoslov, neka iz rane zasija isceljenje i radost. Život jedino ima smisla ako je težak, onda on ima svoju dubinu, jer kako sama reč kaže – ima težinu. Tako neka bi nam Bog dao snage da umemo i znamo kao naši stari da nosimo težinu života, da bismo osetili kroz to i onu lakoću onoga jarma Hristovog“, zaključio je episkop Ilarion.
