11.2 C
Pec
21. okt. 2021

Mladi sa Kosova razgovaraju o svojoj budućnosti na tržištu rada

Sve je veći jaz između potreba koje nameće privreda i veština kosovske omladine i vlada mora uhvatiti korak, poručili su učesnici BIRN-ove televizijske debate #debatpernime, ‘debata, stvarno,’ koja se emituje na RTK u 20:15 časova ovog četvrtka.

Poslednja diskusija u sklopu serije #debatpernime, ’debate, stvarno’ u organizaciji BIRN-a na Kosovu održana je u Prištini poslednjeg četvrtka, i okupila je mlade, vladine ministre i organizacije građanskog društva sa Kosova koji su porazgovarali o ulozi mladih ljudi u ekonomskom razvoju zemlje.

Panelisti koji su učestvovali u ovoj debati su istakli potrebu da se podstakne zapošljavanje i podrži razvoj stručnih veština mladih na Kosovu, uz naglasak da popunjavanje jaza na tržištu rada iziskuje integrisano odlučivanje duž ministarstava Vlade Kosova.

Prema stručnjacima u panelu, 55 procenata mladih na Kosovu previše je kvalifikovano za posao koji obavljaju a potrebna je i opsežna reforma prosvetnog sistema kako bi se sprečila migracija kvalifikovanih mladih ljudi.

„Nisu dovoljna površna poboljšanja. Trebamo reformu celokupnog sistema, počevši od novog kurikuluma,” rekla je Trina Binaku iz NVO-a Inicijativa mladih za ljudska prava. „Ne možemo rešiti ovaj problem sa mladima samo iz jedne perspektive. Moramo povezati sve mehanizme koje imamo na svom raspolaganju i raditi zajedno. Stvaran posao zapravo tek počinje primenom ovih odluka i tek tada ćemo uvideti promenu.”

Debata koju je vodila direktorka BIRN-a na Kosovu, Jeta Džara, zapravo je sastavni deo treće Skupštine mladih Ujedinjenih nacija na Kosovu, odnosno niza aktivnosti osmišljenih sa namerom da podrže izgradnju međuetničkog poverenja i saradnje na Kosovu.

Više od 200 mladih ljudi na Kosovu prisustvovalo je ovoj debati, postavljajući pitanja panelu o ulozi vlade u poboljšanju pristupa zapošljavanju i kvalitetu srednjeg i visokog obrazovanja u zemlji.

Ministar ekonomskog razvoja, Valjdrin Luka, prisustvovao je ovoj debati zajedno sa Šućri Bitićijem, ministrom obrazovanja, nauke i tehnologije. Oni su porazgovarali o ulozi njihovih ministarstava da obezbede da je nastavni plan i program Kosova osmišljen tako da odgovara potrebama kosovskog tržišta rada.

„Juče sam posetio sajam na kome sam porazgovarao sa proizvođačima i vlasnicima preduzeća, i neverovatno je čuti na koliko poteškoća nailaze da pronađu kvalifikovano osoblje,” rekao je Luka. “Svi mi zajedno moramo identifikovati kvalifikacije koje će Kosovo trebati u narednim godinama.”

Panelisti su posebno ukazali na problem mladih iz manjinskih zajednica da imaju pristup obrazovanju.

„Na Kosovu nema razvoja privatnog sektora a zarade su mnogo veće u javnom sektoru, zbog čega je teško pronaći mlade koji će raditi za 150 evra mesečno u privatnom sektoru, što inače nije dovoljno ni da se pokriju njihovi osnovni troškovi,” rekao je Igor Marković iz NVO-a Aktiv. „Ovo su učestali problemi za sve mlade na Kosovu, ali kada se radi o mladima iz nevećinskih zajednica, ovaj problem poprima još veće srazmere.”

Od 350,000 ljudi na Kosovu koji su trenutno zaposleni, više od 90,000 radi u državnim javnim institucijama.

Marković je rekao da konkursi za slobodna radna mesta često nisu prilagođeni manjinama i ne uspevaju da pruže olakšice kada se radi o jeziku i prevozu. „Sistem bi trebalo da funkcioniše isto za sve.”

Panelista Vladimir Živković, službenik za zapošljavanje mladih iz NVO-a HELVETAS Swiss Intercooperation, je rekao da privatni sektor mora da se usredsredi na vladine politike.

„Vlada bi trebalo da se usredsredi na stvarnu situaciju, da se osvrne na zakonodavstvo, ispoštuje zakone koje su stvorili,” rekao je on. „Vlada nije samo neko mesto gde dobijate posao, već bi trebalo da se sagleda kao instrument kojima se ljudi mogu razviti.”

Shpresa Agushi iz NVO RROGRAEK radi sa zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana. Ona je naglasila da članstvo u ovim zajednicama, zajedno sa diskriminacijom sa kojom se suočavaju, može učiniti zapošljavanje skoro nemogućim.

„Kada se pojedinci iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana prijave za posao, institucije ne bi trebalo da im kažu ‘ovo nije posao za tebe,’” rekla je ona. „Ovo se dešavalo. Toliko puno ljudi je diskriminisano, rečeno im je da ‘potraže posao koji odgovara njihovoj zajednici,’ i uskraćeno im je pravo da se prijave za posao u skladu sa svojim kvalifikacijama.”

Agushi je istakla da akcioni planovi Vlade Kosova koji su osmišljeni da integrišu ove zajednice ne pružaju nameravane rezultate.

„Imamo poprilično puno mladih koji dobijaju potrebno obrazovanje, ali ne dobijaju posao zbog toga što se zakon ne primenjuje na odgovarajući način,” nastavila je ona. „Ljudima se to pravo mora dati kako bi jednom i zauvek mogli da otklonimo ove probleme.”

Prema rečima ministra Luke, energetski sektor je jedno rešenje kojim Vlada Kosova može otkloniti nezaposlenost mladih.

„Energetski sektor proizvodi oko tri milijarde evra i nema nijednog drugog sektora koji može da pruži više mogućnosti za zapošljavanje,” rekao je Luka. „Ispuniće se sva potražnja za inženjerima elektronike, ljudi će dobijati pravo obrazovanje. Sreli smo se sa ministrom prosvete kako bismo porazgovarali o uvođenju bačelor i master studija na polju energetike.”

Lukin odgovor je izazvao burnu reakciju publike koja je ukazala na nedavno gašenje fakulteta za studije na polju energetike na Univerzitetu u Prištini usled nedostatka profesora koji predaju ovaj predmet.

Učesnica iz Vučitrna, Dafina Krasnići, je kritikovala Luku zbog usredsređenosti na razvoj termoelektrana na ugalj, kao glavnih izvora energije na Kosovu, rekavši da je ovo potpuno suprotno onome što mladi na Kosovu žele od energetskog sektora.

„Ministre Luka, ne znam da li vidite, ali ceo svet radi na smanjenju zagađenja životne sredine i ljudi se okreću ka alternativnim izvorima energije. Puno mladih na Kosovu učestvuje u aktivnostima uperenim ka zaštiti životne sredine,” poručila je ona. „Ministre, zašto vi imate pravo da odlučite da izgradite termoelektranu kada toliko puno radimo na tome da upravo ovo izbegnemo? Bacate prašinu u moje i oči moje generacije.”

Luka je odgovorio rečima „Lako je reći da želimo samo zelenu energiju, ali moramo da napravimo nekakvu ravnotežu.”

„Planiramo da zatvorimo termoelektranu od 800 megavata, Kosovo A i otvaramo termoelektranu Novo Kosovo od 400 megavata samo zarad energetske stabilnosti,” nastavio je on. „Ne govorimo o staroj tehnologiji ovde, ona je moderna i moramo da ispunimo potrebe privrednih subjekata i proizvođača.”

Prema Bitićiju, Ministarstvo obrazovanja radi na svom modelu karijernog usmeravanja koji bi trebalo da obezbedi da mladi ljudi imaju mogućnost pristupa informacijama u vezi sa tržištem rada na Kosovu.

„Potpisali smo memorandum o razumevanju sa Ministarstvom socijalne zaštite i Ministarstvom trgovine i industrije sa ciljem da identifikujemo probleme i i dalje radimo na tome. U našim strukovnim školama, na primer, svi učenici koji završe ove škole i pronalaze posao,” rekao je Bitići. „Ako govorimo o mladima, izgradili smo karijerne centre i učenici su u prilici da dobiju savete na svim lokacijama na kojima ovi karijerni centri rade.”

Taulant Nikći, student prava sa Univerziteta u Peći požalio se da iako njegov univerzitet tvrdi da ima karijerno usmeravanje koje treba svaki student, ono nije pristupačno.

„Predmet karijernog usmeravanja nema sadržinu,” rekao je on. „Kurs za usmeravanje postoji online, ali kurikulum navodi samo datum kada će ovaj kurs početi, i ne možete pronaći nikakvu drugu sadržinu.”

U svom odgovoru, ministar Bitići je priznao da je u sistemu bilo nedostataka.

„Radimo na tome, ovo zahteva neprekidne informacije i može podlagati promenama svake godine,” odgovorio je Bitići. „Karijerni savetnici se moraju obučiti i unaprediti svoje znanje. Karijerno usmeravanje na univerzitetskom nivou je za sada gotovo, pošto su ljudi već odlučili koju karijeru žele da imaju.”

Neki ljudi na Kosovu su uzeli obrazovanje u svoje ruke. Odsustvo odgovarajućeg seksualnog obrazovanja je nateralo panelistkinju Eurisu Rukovci da upostavi SHNET, online aplikaciju koja pruža edukaciju i podiže svest o svemu u vezi sa seksualnim zdravljem. Prema Rukovcijevoj, ne poklanja se dovoljna pažnja na ove osetljive elemente obrazovanja mladih.

„Ovo je multidimenzionalan problem i kurikulum je ovde veliki faktor,” rekla je ona. „Stalno trpi promene što znači da nastavnici ne znaju kako da ga predaju na najviše odgovarajući način a puno njih prosto ne želi.”

Jedan od najosnovnijih elemenata obrazovne reforme, prema rečima panelista, jeste da zajednice na Kosovu govore i srpski i albanski jezik.

„Postoji društvena izolacija zajednica na Kosovu, one ne govore jezike jedna druge a kada se pripadnici ovih zajednica nađu, moraju da govore engleskim jezikom,” rekla je Binaku. „Postoje besplatni kursevi NVO-a, ali nema nijedne inicijative vlade. Srpski jezik je službeni, zbog čega bi ga trebalo uključiti u kurikulum.”

„Vlada mora da se usredsredi na to da ispuni i potrebe mladih a ne na potrebe tržišta,” zaključila je ona.

4,241FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti