Priredila Drenushë Ramadani
Borba za uklanjanje paralelnog pravosudnog sistema na severu Kosova i izazovi sa kojima se susreću Srbi sa Kosova da izvade važeća dokumenta, bili su tema diskusijeu poslednjoj seriji #Debata, stvarno.
Sudije, advokati, vladini zvaničnici i građani su se okupili u Severnoj Mitrovici gde su porazgovarali o istinskoj primeni Sporazuma o pravosuđukoji je postignut u Briselu između Kosova i Srbije, a čiji je cilj da integriše severni deo Kosova u kosovski pravosudni sistem.
Građani su takođe ukazali na lične izazove na koje su naišli da izvade dokumenta Republike Kosovo, imajući u vidu da su sva ta ista dokumenta imali u paralelnom srpskom sistemu dugi niz godina nakon rata.
Enver Peci, predsednik Vrhovnog suda Kosova, inače sudija iz Mitrovice, je rekao da je glavni problem prenos jednog dela suda u Severnoj Mitrovici, ali je po njemu, ipak zabeležen napredak u rešavanju predmeta.
Po njegovim rečima, i ne toliko mali problem jeste i nedostatak spreme profesionalnih kadrova za prevod pravnih dokumenata sa srpskog jezika na albanski i obratno.
Lavdim Krasniqi, direktor Sekretarijata Tužilačkog saveta Kosova je rekao da su uspeli da pronađu balans u broju srpskih i albanskih tužilaca i da pokušavaju da učine sve što je u njihovoj moći kada se radi o broju prevodilaca.
„Tužilaštvo je takođe bilo deo sporazuma o integraciji i od 2017. godine je poboljšan pristup pravosuđu. Tužilački savet je stvorio sve uslove da integrisani tužioci krenu sa svojim radom i uspeo je da obezbedi značajan broj prevodilaca. Imamo deset albanskih i deset srpskih tužilaca, a radimo na tome da povećamo broj prevodilaca na deset sa devet koliko ih je u ovom trenutku”, rekao je Krasniqi.
Blerim Camaj, direktor Agencije za civilnu registraciju je rekao da svaki građanin paralelnih struktura od 2018. godine može da izvadi potrebnu dokumentaciju u prostorijama kancelarija za civilnu registraciju.
Camajje takođe rekao da severne opštine nisu obavile svoj posao kako treba imajući u vidu da nisu zaposlile potrebne ljude.
„Institucije centralnog nivoa su obavile svoj posao tako što su dale pristup svim građanima da izvade svoje lične isprave. Na lokalnim institucijama je bilo da zaposle radnike u Severnoj Mitrovici. Opštine ovo nisu učinile, imajući u vidu da je, prema sporazumu, trebalo da zaposle 39 osoba”, rekao je on.
Milica Andrić-Rakić iz portala KoSSev je opisala svoje napore da izvadi izvod iz matične knjige venčanih.
„Mnogo veći problem je ova odluka od prošle godine.. ona (važi) za one ljude koji su obavili civilnu registraciju do 14. septembra 2016, ali ne obuhvata i period nakon toga. Moj konkretan problem jeste da sam se venčala u srpskim institucijama 24. septembra. Dakle za deset daname nije obuhvatila ta odluka”, rekla je gđa Andrić Rakić.
„Da li to znači da možemo imati novu svadbu? Ne bi bilo poželjno za mene da imam dva braka, u dva različita sistema, sa različitim datumima. Ovo bi mi pravilo problem i mogla bi da budem optužena i za bigamiju pretpostavljam”, dodala je ona.
Direktor Agencije za civilnu registraciju, Blerim Camaj, je rekao da u skladu sa ministrovom odlukom, Miličin problem ne može da se reši imajući u vidu da se priznaju samo oni brakovi sklopljeni do 2016. godine.
Bez obzira na to, gđa Andrić-Rakić je iznela da je zadovoljna što građani paralelnih struktura mogu da izvade isprave u odnosnim institucijama na Kosovu.
Dejan Vasić, advokat iz Mitrovice, je rekao da je broj advokata iz srpske zajednice relativno mali.
„Sud u Mitrovici nije radio gotovo deset godina čime je otežan pristup pravdi. Verovatno je ovo obeshrabrilo mlade pravnike ali i stare da nastave da se posvete ovoj profesiji. Ali, očekujem da će se ovoubuduće promeniti.Posebno imajući u vidu da je sadašnji, trenutni sudijski kadar ovde u Mitrovici, dobar deo njih pred penzijom, očekujem da ćese veliki deo tih kolega pridružiti advokaturi”, rekao je Vasić.
Nenad Radosavljević sa Televizije Mir smatra da ako već sudski sistem nije funkcionisao 18 godina, onda treba definisati da li građani realno trebaju sud.
„Ako zamislimo život 18 godina bez komunikacije i saradnje između pravosudnog srpskog sistema koji je prisutan ovde na severu Kosova i policijskih struktura. Pazite, nismo imali sud, ni kosovski ni srpski, jer odluke srpskih sudova nisu mogle da se sprovedu. Prosto se postavlja pitanje, možda nam sud sada uopšte nije potreban. I sada, kad smo ovako živeli 18 godina i ništa se drastično nije promenilo u smislu predmeta, povećanja, kriminalizacije i dekriminalizacije”, izjavio je Radosavljević.
Po njemu, Briselskim sporazumom je stvari trebalo da se srede, ali realno im je samo servirano i ništa više.
Predsednik Vrhovnog suda Kosova, Enver Peci, je dodao da ovi problemi nisu samo pitanje pravosuđa, već oslikavaju političke odnose između obeju država.
Profesionalan srpsko-albanski prevod u institucijama je sagledan kao problematičan od strane većine panelista.
U vezi sa rasprostiranjem službenih jezika stranaka na opštinskom nivou, direktor Agencije za civilnu registraciju, Blerim Camajje rekao da postoje političke prepreke kada govorimo o onome što dozvoljavaju zakoni na snazi o jezicima.
Nenad Radosavljević iz Televizije Mir je rekao da je problem u pružanju dokumenata na službenim jezicima stranaka nastupio u odsustvu profesionalnih kadrova.
„Znam ovo jer u Skupštini, kada traže prevod, ovo je stvarno veliki problem. Postoji i subjektivan problem. Ljudi još uvek nemaju hrabrost da zatraže da se osnuje slavistika na fakultetu u Prištini i obrnuto. Pravo da kažem, ova ratna frustracija i mržnja koja se stvorila još je od tada stvara odbojnost i predubeđenje da ako znate onaj drugi jezik, onda ste malo manji patriota. Mislim da tu treba korigovati zakon”, dodao je on.
Predrag Miljković, građanin je predložio sudiji Peciju da se obrazuje ad hoc akademija za učenje srpskog i albanskog jezika, kako bi se pronašlo sistematsko rešenje za problem prevoda dokumenata.
„Ako kažemo da imamo veliki problem sa prevodima i deficit prevodilaca na Kosovu, zašto ne bismo mogli da organizujemo neku ad hoc akademiju i kažemo, fali nam 30 prevodilaca i do sledeće godine hoćemo da imamo 30 prevodilaca i da kroz tu akademiju prođe 30 mladih filologa”, predložio je Miljković.
Sa druge strane, advokat Vasić je rekao da na sudu nemaju probleme sa prevodom.
„Svaki sud ima svog prevodioca, neki prevodioci su koncentrisaniji, neki nisu, neki bolje govore jezike, neki lošije, ali se nikada nije desilo da se održi suđenje a da na suđenju nema prevodioca. Kad god smo imali predmete u kojima je suđeno na albanskom jeziku, uvek je postojao prevodilac. Akoprevodilac nije bio prisutan, onda je upravo to bio razlog za ponavljanje tog postupka”, rekao je Vasić.
Svetlana Rakić, supruga građanina Kosova i profesionalno koordinator Programa društvenog uključivanja manjinskih zajednica u Međunarodnoj organizaciji za migracije je rekla da ima problem da dobije kosovsko državljanstvo iako je do sada podnela sva tražena dokumenta, tačnije njih 28.
Međutim, Rakićeva je rekla da je njen problem to što joj kosovske institucije traže Apostil na originalnim srpskim dokumentima dok Srbija ne može da stavi ovaj pečat na originalna dokumenta.
Pitala je svo troje panelista iz kosovskih institucija da li podržavajuučenje jezika među svojim osobljemi da li im preporučuju učenje srpskog jezika.
Camajje rekao da se Apostil traži za sva dokumenta drugih država a ne samo Srbije, isključujući zemlje EU.
Sa druge strane,Lavdim Krasniqi, direktor SekretarijataTužilačkog saveta je rekao da je nepoznavanje jezika barijera za sve, ali da svoje osoblje ne može da obavežeda uči jezik jer bi se ovime prekršila njihova zakonom zagarantovana ljudska prava. Treba im pružiti sve mogućnosti ali ne i obavezati ih.
