Malo ko je verovao da će saradnja opštine Peć i grada Šapca rezultirati projektima u oblasti poljoprivrede. U Šapcu jagodari ostvaruju godišnji profit od oko dvadeset pet miliona evra izvozom jagode prve klase. Njihovim koracima i uz stručnu pomoć Šapčana krenulo je sedam srpskih i sedam albanskih porodica iz Peći.

Šestočlana povratnička porodica Dašić iz Brestovika kod Peći živi uglavnom od poljoprivrede i stočarstva što je kako kažu najveći izvor porodičnog prihoda. Zahvaljujući saradnji i podrškom dva grada zasejali su trideset ari pod jagodom.

„Od starta mi se svidela ta ideja. Što rekoše, bolje da vam damo štap za pecanje i da vas naučimo da pecate, nego da vam dajemo ribu. E to je ovaj projekat. Mi prvi put se srećemo sa ovim stvarima mi se bavimo poljoprivredom ali ovo je prvi put da se susrećemo sa ovakvim nečim. Zahvaljujući ljudima iz Šapca i sektpra za poljoprivredu, njihovih saveta… Mislim da to sad liči na nešto i da će da bude nešto od ovog. Milism da je to isplativ posao i da jedna porodica može da živi, nadam se da može da živi od ovoga. Ovo je pilot projekat i kad ta jagoda bude stigla kako ćemo da se probijemo na tržištu“, kaže Milietić.

Sadnja jagoda donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa čak trostruko većim prihodima. To tvrdi Egzon Šalja koji je odlučio da se priključi ovom projektu.

„Na osnovu desetogodišnjeg iskustva mogu da kažem da jedna porodica može veoma dobro da živi od gajenja jagoda. Ovaj projekat je veoma dobar, zahvaljujem opštini Peć, organizaciji Syri i Vizionit i opštini Šabac. Rasad je došao u veoma kvalitetnom stanju, mi smo veoma zadovoljni. Što se prodaje tiče imali smo prodaju na tezgamja kao i ugovor sa ELKOS-om. Uglavnom se sve proda bez ikakvih problema“, kaže Šalja.

Grad Šabac je u ovom projektu sa deset hiljada evra podržao sedam srpskih porodica dok je opština Peć podržala sa isto toliko novca sedam porodica iz albanske zajednice. Za sve korisnike projekta Šabac je obezbedio stručnu i savetodavnu pomoć.

„Bez obzira na sve priče o pomirenju o nekakvoj perspektivi regiona u kome mi svi živimo, ta stvar se neće desiti ukoliko ljudi ovde ne budu mogli da zarađuju neki dinar od svog rada. Da prestanu da budu socijalni slučajevi, da postanu domačini, da mogu radeći na svojoj njivi – svojoj dedovini ono što je njima važno i zarađuju nekakav novac a onda njihovi sinovi, njihovi unuci uče od njih i ostaju tamo gde treba da žive. Ponosan sam na ovaj projekat, kao što sam ponosan na sve meštane Goraždevca koji su u njemu učestvovali. Ponosan sam na saradnju koju smo ostvarili sa prijateljskom opštinom Peć“, kaže Zelenović.

Značajan doprinos uspehu ali i praćenju projekta dala je i lokalna NVO Syri i Vizionit.

Nakon posete parcelama smo ustanovili da su jagode u dobrom stanju i da će imati dobar rod kako se izražavaju sami farmeri. Oni žele da nastave sa projektom i na proleće da bi proširili svoje parcele sa jagodama i mi se nadamo da ćemo da nastavimo i proširimo površine u sklopu ovog projekta“, kaže Abedin Imami iz NVO Syri i Vizionit.

Stručnjaci kažu da nema voćke koja donosi bržu zaradu i manja ulaganja od jagode. Za kompletno opremanje jednog hektara jagoda neophodno je oko 12.000 evra. Već prve godine može se očekivati prinos od oko dvadeset pet tona i zarada od 10.000 evra. Nakon prve godine profit se trostruko uvećava.