Dok se u nekim mestima na Kosovu građani bore da sačuvaju svoje reke i izvorišta u selu Goraždevac, nekada bogatom izvorima pitke vode, građani imaju problem sa njenim nestajanjem. Izvori su presušili a seoski potok Jaža je prekapio. Vode nema u poslednjih pet-šest godina. Razlog je eksploatacija peska u celom toku Pećke Bistrice.
Radojko Kolašinac, odrastao je pored seoske Jaže, pritoke Pećke Bistrice duge svega desetak kilometara. Jaža je počinjala na nekoliko izvora čiste pijaće vode, bogate živim svetom. Ovaj potok, koji je Goraždevcu darivala priroda, do pre tri decenije ljudima je bio od životne važnosti.
“Ranije nije bilo gradske, nismo mi imali gradsku, kasnije su pustili gradsku vodu. Mi smo prali ovde, ovde se pralo, žene su prale ovde na mostu veš. Svi su prali tu, prali i pojili stoku. Bila je čista Jaža, tu si mogao da se umivaš ko na česmu, ko na gradski vodovod isto”, kaže Kolašinac.
Vodu koju je priroda dala ovom selu, oduzeo je čovek. Eksploatacija peska u rečnom koritu Pećke Bitrice, drastično je smanjila nivo podzemnih voda i presušila izvore.
“Uzrok je sve što se kopa Bistrica, korito bistrice, i pao je nivo zato nema. Sve živo prekopaše. Nema i bez brane Krstić (izvor vode), dok se ona ne navrne teško da će voda doći”, smatra Radojko Kolašinac.
Iako je voda bila značajno bogatstvo Goraždevca, prema trenutnoj situaciji od nje korist imaju isključivo kompanije za eksploataciju peska iz rečnog korita, koji se koristi u građevini. Rade Portić iz Goraždevca je usled tih iskopavanja i promene rečnog toka Pećke Bistrice ostao bez njive, čiju plodnu zemlju je odnela bujica.
“Evo pogledajte ovde koliko je otišlo. Sve bageri su kopali i novo je posle niži pa ništa ne može da se navodnjava još od pre rata. Evo gore kako su okrenuli Bistricu celu. Oni imaju bagere a mi nemamo i niko neće da štiti manjinu. Idem u policiju ništa od toga. Još jedno imanje imam gore i ovo se ne dešava samo meni ima dosta njih”, kaže Portić.
Organizacije za zaštitu prirode često upozoravaju na veoma loše stanje na vodotokovima reka. Urim Đaravina iz NVO Lets Do It Peja upororava da je takva situacija kada je u pitanju Pećka Bistrica.
“Korito reke Bistride je dosta zagađeno pošto se kanalizacija sliva tu, pa onda ima dosta eksploatacije peska iz Bistrice i mogu da tvrdim da je dosta zagađena”, kaže Urim Đeravina za naš program.
Đaravina kaže da su svi građani krivi kada su u pitanju divlje deponije na reci, ali da građani ne mogu da reše problem eksploatacije peska iz rečnog korita i izmeštanje separacija.
“One su dosta štetne ali to treba da reše lokalne vlasti i centralne vlasti u Vladi Kosova”, smatra Đaravina.
Kao svedoci jednog vremena i bogatog hidro potencijala, koji je nekada imao Goraždevac, ostale su samo vodenice potočare. Nestajanjem seoskog potoka, nestala je jedna lepa i živopisna slika Goraždevca, koje će se sećati samo oni stariji. Nestala je zbog vode koju je iz ovih krajeva prognao čovek.