Vjosa Çerkini
Za ugrožene romske porodice na Kosovu teško je izbeći velikodušne šeme socijalne pomoći koje pruža srpska vlada. Međutim, naprotiv, često njihova deca koja pohađaju škole na srpskom jeziku ostaju nespremna za budući život i karijeru na Kosovu.
Trenutno na celom Kosovu postoje 102 škole koje finansira država Srbija koje obrazuju decu na srpskom jeziku. Ove paralelne obrazovne strukture prisutne su u zemlji od kraja rata na Kosovu, delujući odvojeno od škola koje nastavu održavaju prema državnom kurikulumu Kosova.
Ali, ne pohađaju samo kosovski Srbi ove škole.
G.S. je odrastao u opštini Gračanici, blizu Prištine. Rastao je među govornicima na srpskom jeziku u gradu sa srpskom većinom, pohađao je školu u opštini kojom se rukovodi na srpskom jeziku, u kojoj je korišćen srpski nastavni kurikulum i koju je finansirala srpska vlada.
Otkako je diplomirao, G.S. tvrdi da je imao poteškoće u pronalaženju posla na Kosovu jer nikada nije naučio albanski jezik.
“Pohađao sam školu na srpskom jeziku jer sam živeo u Gračanici, a društveno okruženje je govorilo da je to normalno”, objašnjava G.S. „Završio sam osnovno i srednje obrazovanje [na srpskom], a zatim sam nastavio školovanje na srpskom jeziku u Srbiji. Kada sam se vratio, čak i sa diplomom, nisam mogao da nađem posao. Sprečava nas da se integrišemo u sistem”.
G.S. je među stotinama pripadnika romske zajednice na Kosovu čije porodice imaju srpske identifikacione dokumente i koji su ostali bez osnovnog poznavanja albanskog jezika nakon pohađanja nastave u paralelnim obrazovnim ustanovama na Kosovu, koje ne uključuju albanski jezik u svojim planovima i programima.
Podaci Kosovske agencije za statistiku pokazuju da oko 1.500 romske dece trenutno pohađa nastavu u kosovskim državnim školama, ali je teže utvrditi tačne cifre u pogledu tačnog broja romskih učenika među više od 17.000 dece koja pohađaju nastavu u paralelnim srpskim ustanovama na Kosovu.
Prema NVO-u za razvoj obrazovanja, Ballkan Sunflowers, najmanje 385 romske dece trenutno pohađa nastavu na srpskom jeziku u paralelnim obrazovnim ustanovama u centralnim kosovskim opštinama, kao što su opštine Gračanica, Kosovo Polje i Obilić, koje čine oko 10% srpskih paralelnih obrazovnih ustanova koje funkcionišu na Kosovu.
Samir Shahini, koordinator programa u Ballkan Sunflowers, kaže da zvaničnici iz srpskih škola pokazuju nedostatak spremnosti za saradnju sa kosovskim institucijama.
„Komunikacija sa zvaničnicima ovih srpskih škola je gotovo nemoguća. 12 godina sarađujemo sa decom iz sela Plemetin, uspeli smo da dogovorimo samo tri ili četiri sastanka sa direktorom škole“, objašnjava Shahini, dodajući da su školski zvaničnici izrazili nepoverenje kada su Ballkan Sunflowers pokušali da sarađuju, a na organizaciju se je gledalo kao na alat kosovske vlade da interveniše u školskim poslovima.
Albert Kinolli, poslanik Skupštine Kosova iz redova Ujedinjene romske stranke, veruje da srpska vlada pokušava da podstakne romsku zajednicu da pohađa nastavu u paralelnim institucijama kroz finansijske podsticaje.
„Srpske institucije i srpski obrazovni sistem su izazvali podele među samom romskom zajednicom. S obzirom na izuzetno teško socijalno-ekonomsko stanje pripadnika romske zajednice, oni koriste ovo stanje kako bi privukli decu i njihove porodice koje žive u izuzetno teškim uslovima, nudeći im socijalnu pomoć, naizgled simbolične stipendije za njihovo obrazovanje”.
Evropski centar za pitanja manjina, ECMI, u svom izveštaju za 2018, konstatovao je, ocenjujući da u obrazovanju na srpskom jeziku na Kosovu postoje mnogobrojni razlozi da nesrpske manjinske zajednice pohađaju nastavu u školama na sprskom jeziku. Dok većina učenika pohađa nastavu u školama na srpskom jeziku iz kulturnih i geografskih razloga, neki učenici su izabrali da pohađaju škole na albanskom jeziku zbog „skepticizma u vezi njihove profesionalne budućnosti na Kosovu“, birajući obrazovanje koje bi im omogućilo život u Srbiji.
Organizacije na Kosovu izrazile su zabrinutost zbog činjenice da kosovske institucije zvanično ne priznaju diplome stečene nakon diplomiranja na ovim školama. Izveštaj ECMI pokazuje da od 1999. diplomci svih nivoa obrazovnih ustanova na srpskom jeziku na Kosovu, od početka do visokog obrazovanja, nisu bili u mogućnosti da koriste svoje diplome za pronalaženje posla u kosovskom javnom sektoru. Ovo je uprkos sporazumu između Srbije i Kosova u okviru Briselskog dijaloga koji je moderirala EU o uzajamnom priznavanju diploma visokog obrazovanja, postignutom u septembru 2015.
Socijalna dobrobit u zamenu za obrazovanje na srpskom jeziku
Prema stanovnicima Gračanice i Plemetina, glavni razlog zbog kojeg se romske porodice ohrabruju da šalju svoju decu da pohađaju paralelne škole su finansijski podsticaji koje im pruža srpski sistem socijalne zaštite.
Pošto Srbija i dalje smatra Kosovo delom svoje teritorije, srpski zakoni o socijalnoj zaštiti, poput srpskog Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, primenjuju se na one koji poseduju srpske lične isprave i žive na Kosovu, uključujući ovde i veliki deo romskog stanovništva na Kosovu.
Prema srpskom Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja u 2018. godini na Kosovu je postojalo osam srpskih centara za socijalni rad koji su radili po srpskim zakonima. Oni su u opštinama Gračanica, Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić, Zubin Potok, Ranilug, Štrpce i Vučitrn.
U 2018. je bilo 4.333 korisnika različitih šema socijalne pomoći koje ovi centri pružaju. U izveštaju Ministarstva se navodi da socijalna pomoć pružena ovim porodicama ima za cilj da garantuje minimalan prihod kako bi se osigurala ekonomska sigurnost porodica sa decom.
Od aprila 2019. porodice mogu da podnesu zahtev za socijalnu finansijsku pomoć i mogu da prime minimalni iznos od 72 evra mesečno, uz dodatnih 50 odsto ovog osnovnog iznosa (oko 36 evra) koji se dodaje za svaku dodatnu odraslu osobu u porodici. Sve porodice čiji su mesečni prihodi manji nego što bi primali od Ministarstva za socijalnu pomoć, imaju pravo na ovu šemu.
Za svako dete porodica ima pravo da dobije dodatnih 30 procenata osnovnog iznosa, do oko 22 evra. Prema šemi, na primer, pomoć porodicama sa dva roditelja i dvoje dece iznosi 152 evra mesečno, a porodica sa četvoro dece može imati pravo na do 195 evra. Da bi imali pravo na ovakve beneficije, podnosioci zahteva moraju imati dokumentaciju koja dokazuje da su srpski državljani, uključujući potvrdu o redovnom školovanju dece.
Na raspolaganju je i dečiji dodatak, koji u proseku iznosi oko 25 evra mesečno, sve dok se dostavi potvrda o redovnom školovanju. Od porodica se takođe zahteva da podnesu dokaze o mesečnim prihodima i njihovoj adresi, kao i da podnose zahtev svake godine.
Za članove romske zajednice koji pokušavaju da sastave kraj sa krajem, ove šeme finansijske pomoći omogućavaju porodicama da zarade dovoljno novca da žive stabilno i izdržavaju se.
O.G. je otac petoro dece u selu Plemetin u opštini Obilić, koji koristi ovu šemu. Dvoje njegove dece pohađa nastavu u školama na srpskom jeziku, oni trenutno pohađaju nastavu u školi “Sveti Sava” u ovom selu, koja broji oko 130 romskih učenika.
O.G. je svestan da kosovske institucije ne priznaju diplome koje njegova deca dobijaju nakon pohađanja nastave u tim školama. Međutim, on ima druge razloge osim finansijske sigurnosti porodice da svoju decu ne šalje u školu u kojoj se nastava odvija na albanskom jeziku.
„Ja se ne prijavljujem za posao na Kosovu, jer pripadam romskoj zajednici i oni me ne zapošljavaju iz tog razloga. Želeo bih da šaljem moju decu u albansku školu, ali ne prihvatam da to uradim zbog diskriminacije sa kojom se mogu suočiti“, objašnjava on. “Ima i drugih roditelja u zajednici koji žele da svoju decu prebace iz srpskih u albanske škole, ali i oni su odlučili da to ne urade.”
U nedostatku odgovarajućeg pristupa obrazovanju, visoka stopa siromaštva i loše stanovanje su najčešće citirane prepreke za socijalnu i ekonomsku integraciju pripadnika manjinskih zajednica na Kosovu, prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO).
U Izveštaju organizacije za promociju mogućnosti za mlade iz manjinskih zajednica, za 2017, stoji da: „Kada se “stakleni plafon” često koristi za opisivanje prepreka za stare poslove za žene, za Rome “staklena kutija” blokira mogućnost pristupa svim aspektima zaposlenja. Uprkos povećanju nivoa obrazovanja, romski diplomci često pronalaze zaposlenje samo u zonama povezanim s Romima, poput pružanja usluga drugim Romima ili zapošljavanja u vezi sa romskom politikom. Postoje dokazi o diskriminaciji u svim aspektima zapošljavanja”.
Romske porodice u opštinama poput Kosova Polja i Obilića, gde žive O.G. i njegova porodica, su takođe nesrazmerno pogođene ekstremnim siromaštvom. Studija UNDP iz 2013. otkrila je da se više od dve trećine romske zajednice u ovim opštinama „suočava sa poteškoćama u obezbeđivanju hrane i drugih osnovnih potrepština“, pri čemu je 74 odsto anketiranih iz romske zajednice reklo da im je vrlo teško da pokriju troškove vezane sa obrazovanjem svoje dece.
Spajanje paralelnih obrazovnih sistema nije prioritet
Podeljeni obrazovni sistem Kosova je čak podelio i školske zgrade na pola u određenim slučajevima: u osnovnoj školi „Shtjefën Gjeçovi“ u Janjevu postoje dva odvojena obrazovna sistema u okviru iste škole; jedan na albanskom i jedan na srpskom. Školu pohađa 291 albanskih učenika, koji uče iz državnog kurikuluma Kosova, dok 41 romskih i 18 hrvatskih učenika pohađa srpsku stranu škole.
Gafurr Bytyqi, direktor škole u Janjevu, veruje da nije moguće spojiti dva odvojena kurikuluma.
„U okviru nastavnog procesa u našoj školi podrazumeva se da naši nastavnici trebaju da predaju u skladu sa nastavnim planom i programima Republike Kosovo, ali u hrvatskim razredima, kako ih mi nazivamo, oni uče koristeći srpski nastavni plan i program. Svesni smo da se to događa, ali mi nemamo moć da to zaustavimo i nemamo razloga da intervenišemo“, rekao je Bytyqi. “Bez obzira na ovo što sam rekao, mi ipak imamo dobre odnose sa hrvatskim nastavnicima, učenicima i Srbima koji su uključeni u nastavni proces. Iako nemamo loše odnose, takođe nemamo nikakvu vrstu saradnje”.
Dukagjin Pupovci, direktor nevladine organizacije Kosovski obrazovni centar, kaže da je odgovor da sve dok srpska vlada nastavlja da podržava navedene ustanove ovo predstavlja više političko nego obrazovno pitanje.
„U oblasti obrazovanja, paralelni srpski sistem na teritoriji Kosova je i dalje prisutan. U stvari, ovo je političko pitanje kojim se naše vlade nikada nisu pozabavile, dajući prednost integraciji srpskih struktura u područjima koja su najosetljivija po bezbednost Kosova, kao što su policija i pravosuđe”, kaže Pupovci.
Ahtisarijev plan, predlog koji je sačinio UN, objavljen 2008, i koji je postavio temelje za nezavisnost Kosova, uspostavio je okvir za prava nealbanskih zajednica na Kosovu.
Plan jasno predviđa da manjinske zajednice trebaju da budu u stanju da štite i promovišu svoj jezik i njihovo pravo na obrazovanje. Dok je izrada okvira kojim bi se ovo omogućilo bila predviđena planom, poseban kurikulum za škole na srpskom jeziku još nije izrađen. U nedostatku ovih odredbi, škole na srpskom jeziku u poslednjoj deceniji stekle su određenu vrstu autonomije.
Prema Pupovciju, kosovski zakon omogućava školama na srpskom jeziku da podnesu formalne zahteve za dozvolu za upotrebu srpskog kurikuluma i udžbenika koje koriste škole u Srbiji. “Ali da bi to učinili, oni moraju da obaveste [kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije], koje – kao što se očekuje – odbija da izda takve dozvole”, kaže Pupovci.
Denis Galushi, novinar radio Kosova na programu na romskom jeziku, veruje da je izbor mnogih romskih porodica za pohađanje škola na srpskom jeziku kao posledica potrebe za finansijskom stabilnošću, uz paralelni sistem koji radi u korist porodica koje traže socijalnu zaštitu od Srbije i Kosova. Međutim, naglašava da to može doći uz određenu cenu.
„Većina njih prima socijalnu pomoć iz Republike Srbije, ali ne i iz Republike Kosovo. Iz političkih razloga, obe zemlje ne snose odgovornost jedna prema drugoj, zbog toga građani mogu da koriste državnu pomoć obe zemlje “, objašnjava Galushi.
“Međutim građani postaju žrtve političkog sistema koji im omogućava da koriste ove beneficije: od odgovarajućeg obrazovanja do prihvatljivosti za zapošljavanje, romska zajednica je sada više integrisana u sistemu Srbije nego Kosova”, kaže Galushi .
“Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Donika Gashi i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a I UNK-a”