Piše: Arta Beriša

U sumnjivom pravnom postupku, Vlada Kosova nagradila je medije sa preko pola miliona evra, plaćajući im reklamni prostor i ugovore za reklamiranje i praćenje njenih aktivnosti. Potrošnja velikih svota novca izvršena je mimo Zakona o javnim nabavkama, na osnovu Vladine uredbe, u postupku koji, prema mišljenju glavnog revizora, ne bi trebalo primeniti.

Istraživanje BIRN-a otkriva da je 16 od 21 ministarstva kosovske vlade na čelu sa Ramushom Haradinajem potrošilo oko pola miliona evra na portalima, kako bi izveštavali o aktivnostima Vlade i reklamirali njen rad.
Na osnovu desetine analiziranih ugovora sa različitim portalima, otkriva se da je budžet bio nepravilno dodeljen.

Istraživanje baca svetlo na sporazume ministarstava sa portalima u trajanju od tri meseca, šest meseci ili godinu dana, dok je postupak ugovaranja sumnjiv.

Neka ministarstva su potpisala ugovore na osnovu Zakona o javnim nabavkama, a druga su mimoišla ovaj zakon potpisivanjem ugovora u sklopu drugih postupaka.

Ministarstva se odupiru objavljivanju ugovora sa portalima

Rasvetljavanje ugovora usledilo je tek nakon intervencije ombudsmana, nakon što su ministarstva prvobitno odbila da pruže pristup ugovorima.

Istraživanje pokazuje da Kabinet premijera sam nije potrošio mnogo novca na marketing, dok Ministarstvo za infrastrukturu i transport, na čelu sa Pal Lekajem iz Haradinajevog AAK-a, pripada grupi ministarstava koja su izdvojila najveći iznos budžeta za portale.

Samo u 2018. godini, ovo ministarstvo izdvojilo je 111 hiljada evra na ime oglašavanja i praćenja aktivnosti Ministarstva i ministra Pala Lekaja.

Ministarstvo za infrastrukturu i transport je odbilo da dostavi fizičke kopije ugovora, omogućavajući im pristup samo u prostorijama Ministarstva.

U februaru 2019. godine, Ministarstvo infrastrukture postiglo je sporazum o saradnji sa jednim od glavnih portala kome će biti isplaćeno hiljadu evra za praćenje aktivnosti ministra, kao i za objavljivanje i emitovanje informativnih konkursa. Deo ugovora je takođe statičan baner i objavljivanje svih vesti i aktivnosti Ministarstva infrastrukture i transporta. Mesečna cena iznosi 1000 evra.

Ministarstvo nije bilo toliko precizno kada je govorilo o konkretnoj pravnoj osnovi. Sporazum nosi potpis Betima Recice, generalnog sekretara Ministarstva infrastrukture i transporta.

Odgovor o tome kako su otprilike sklopljeni ugovori sa online medijima, ipak je pronađen u nekim drugim vladinim kabinetima.

Periskop, Ministarstvo dijaspore

Neka od njih su dozvolila pristup ugovorima, čineći ih u potpunosti javnim, a druga su objavila samo iznos troškova, uključujući vremenski period i imena portala. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije prihvatilo je da objavi 17 ugovora sa različitim portalima. Prema rečima portparolke, Bese Bytyqi, ugovori se zasnivaju na Zakonu o javnim nabavkama, i to na pregovaračkoj proceduri.

Primer, ugovor Ministarstva za obrazovanje sa Insajderom

Istraživanje otkriva da je Ministarstvo kulture, omladine i sporta potrošilo 117.000 evra na razne portale. U ovo vreme, Ministarstvom je rukovodio Kujtim Gashi iz PDK-a, bliski rođak lidera stranke Kadri Veseli.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i seoskog razvoja je na listi sa 97.000 evra, za kojim sledi Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije sa 60.000 evra, kao i Ministarstvo trgovine i industrije koje je objavilo samo brojku za 2018. godinu, koja dostiže 47 hiljada evra.

Vlada zaobilazi preporuke glavnog revizora o poštovanju Zakona o nabavkama

Podaci pokazuju da su tri ministarstva: Ministarstva infrastrukture, trgovine i kulture potpisala ugovore u vrednosti većoj od 200.000 evra mimo tenderskih postupaka i Zakona o javnim nabavkama.

U 2018. godini, glavni revizor Kosova otkrio je potpisivanje devet ugovora sa medijima od strane Ministarstva kulture, mimo bilo kakvih tenderskih postupaka. Izveštaj je utvrdio da ugovaranje usluga u nedostatku postupaka nabavke utiče na smanjenje konkurencije i diskriminiše druge pružaoce takvih usluga.

Prema Zakonu o javnim nabavkama, ugovori za snabdevanje robom, uslugama i kapitalne investicije moraju se sklopiti i izvršiti kroz postupke javnih nabavki. Takođe, prema ovom zakonu, ove ugovore mora potpisati direktor za nabavke. U slučaju Ministarstva kulture, ugovore je potpisao Veton Firzi, generalni sekretar Ministarstva.

Glavni revizor je za list objasnio da Finansijsko pravilo br .01 / 2013 predviđa da se prvo mora podneti zahtev za kupovinu, izdvoje sredstva, podnese nalog za kupovinu, zatim primi roba ili usluga i izvrši plaćanje po prijemu fakture. Prema revizoru, u testiranom uzorku u vrednosti od 3,999 evra, nalog za preuzimanje i kupovinu izvršen je nakon prijema računa, što je suprotno opštim postupcima isplate, predviđenim važećom uredbom. Nepridržavanje odgovarajućih postupaka kontrole, prilikom izvršenja isplata, je zapravo odstupanje od zakonskih zahteva i može rezultirati potencijalno neurednim isplatama, konstatuje glavni revizor.

Nakon ovog izveštaja revizora, data je preporuka da glavni sekretar Ministarstva kulture i drugi podređeni službenici ne potpisuju ugovore u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama.

Istraživanje nije uspelo da utvrdi da li su novi ugovori Ministarstva kulture izrađeni u skladu sa preporukama revizora. Razlog za to je što nije dozvoljen pristup podacima.

Iako Ministarstvo kulture nije objavilo podatke za 2019. godinu, ustanovljeno je da su ugovori Ministarstva za infrastrukturu i Ministarstva trgovine za 2019. godinu u istom obliku.

U aprilu 2019. godine Ministarstvo trgovine, na čelu sa Endritom Shalom iz NISME, postiglo je sporazume o saradnji sa 30 portala na nekoliko meseci trajanja i mogućnošću produžetka. Ministarstvo trgovine je odbilo da dostavi fizičke kopije ugovora sa opravdanjem da ti dokumenti sadrže lične i poslovne podatke i bez saglasnosti stranke nemaju pravo da ih obelodane. Ministarstvo je dozvolilo njihov pregled u prostorijama Ministarstva. Na osnovu ovih materijala i prema zvaničnim izvorima, potpis je na njih stavio Burim Rreci, generalni sekretar Ministarstva trgovine.

Isto je učinilo i Ministarstvo infrastrukture. Garant sporazuma o saradnji sa portalima je Betim Recica, generalni sekretar.

Kada je reč o pravnom osnovu, u Ministarstvu trgovine kažu da se ugovori s privrednim subjektima temelje na Uredbi br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kabineta premijera i ministarstava. Betim Reçica, generalni sekretar Ministarstva infrastrukture, nije odgovorio na pitanja lista o postizanju dogovora sa medijima po tom pitanju, niti su se oglasili službenici Ministarstva kulture.

Ali, prema glavnom revizoru Kosova, kao i kod svih ostalih usluga i za marketinške usluge bi trebalo sprovesti procedure nabavki.
Sličan je i odgovor Regulatorne komisije za javne nabavke. „Za sve aktivnosti nabavke koje nisu izuzete članom 3 ZJN, sprovodi se jedna od procedura utvrđenih u ovom zakonu“, navodi se u odgovoru.

Bajram Shala, službenik za medije u Ministarstvu trgovine i industrije, kaže da je jedan od glavnih kriterijuma za sklapanje ugovora o oglašavanju dokument da je medij registrovan pri Agenciji za privredni registar.

„Iliria Online“ na listi reklamnih portala Ministarstva trgovine za 2019. godinu

Kabinet premijera nije komentarisao postupke ministarstava na ovu temu, rekavši da sama ministarstva treba pitati o tome. Govoreći samo o Kabinetu premijera, portparolka Donjeta Gashi kaže da postoji simboličan ugovor sa medijima za objavljivanje konkursa Kabineta premijera. Ona nije obelodanila ime medija i iznos utrošenog budžeta.

Osnovno tužilaštvo u Prizrenu podiglo je optužnicu protiv dvojice bivših funkcionera opštine Prizren zbog sumnje da su izvršili krivično delo, zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja.

Prema optužnici, Zenel Ahmetaj, vršilac dužnosti opštinskog direktora za finansije i privredu u 2015. godini, Ertan Simitci, opštinski direktor za finansije i privredu u 2016. godini, su sklopili ugovore za emitovanje reklamnih spotova na tri lokalne televizijske stanice u Prizrenu, neispunjavajući dužnost propisanu zakonom, tako što su to učinili bez ikakvog tenderskog postupka, suprotno Zakonu o javnim nabavkama, Zakonu o upravljanju javnim finansijama i Uredbi trezora.

Iznos koji je Opština Prizren navela za ove tri televizije u suprotnosti sa zakonom je 23.600 evra. Optužnica se takođe poziva na mišljenje finansijskog veštaka, Agima Sheqirija, koji je navodno zaključio da su okrivljeni, Zenel Ahmetaj i Ertan Simitci, obojica na istim pozicijama, u različitim vremenskim periodima, zaobišli tenderski postupak i da njihova dela sadrže elemente krivičnog dela, zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja, prema članu 422 Krivičnog zakonika Kosova.
Sa druge strane, Državno tužilaštvo nije navelo da li je preduzelo mere nakon objave glavnog revizora Kosova da je bar jedno ministarstvo zaobišlo tenderske procedure. Tužilaštvo uopšte nije odgovorilo u vezi sa ovom temom.

“Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Arta Berisha i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a I UNK-a”