Piše: Drita Vitia
Kosovsko energetsko tržište i dalje je predmet monopola u praksi, iako dokumenta govore suprotno. Trenutno na Kosovu nema električne energije na raspolaganju, kojom se mogu snabdevati dobavljači energije, a nema ni klijenata koji bi se mogli snabdevati čak i sa spoljnog tržišta. Liberalizacija energetskog tržišta ometena je privatizacijom Distribucije i snabdevanja, a Regulatorna kancelarija za energetiku prolongirala je nužnu liberalizaciju energetskog tržišta za preduzeća, posle prigovora privrednih komora.
Regulatorna kancelarija za energetiku (RKE) licencirala je do sada 8 kompanija koje polažu pravo da potrošače snabdevaju električnom energijom. Na Kosovu je licencirano osam kompanija za snabdevanje električnom energijom: „Enerco”, „KEK”, „Sharrcem”, „Jaha Company”, „Kesco”, „HEP Enerjija”, „GSA energy” i „Future Energy Trading and Exchange Dynamics”. Uprkos dobijenim licencama, KESCO i dalje drži monopol u snabdevanju električnom energijom. KESCO je u vlasništvu konzorcijuma ‘Limak & Calik’, koji je privatizovao ovo preduzeće zajedno sa KEDS-om u 2013. za 26.3 miliona evra. Dakle, odlukom vlade istom vlasniku je prodata mreža za distribuciju električne energije i kompanija za snabdevanje električnom energijom. Ovo se smatra preprekom za druge dobavljače koji žele da konkurišu KESCO-u.
Rinor Kljaići, vlasnik kompanije za snabdevanje električnom energijom „Enercopower”, se žali da ne može da počne sa radom čak godinu dana nakon licenciranja. Klaići kaže da je tržište snabdevanja električnom energijom na Kosovu monopolizovano, iako ne postoje zakonske prepreke.
„Nisam ušao na tržište jer Kosovo još uvek nije prošlo faktičku liberalizaciju tržišta, da ne kažem da je tržište monopolizovano. Odluka da se kupci od 10kV i 04kV ne priključe na tržište znači da nemamo koga da snabdevamo. Na Kosovu nema električne energije na raspolaganju kojom se može trgovati, te samim tim nema ni klijenata koji bi se mogli snabdevati čak i sa spoljnog tržišta”, ističe Kljaići.
On kaže da je monopolizacija tržišta zacementirana privatizacijom mreže za distribuciju (KEDS) i snabdevanje električnom energijom (KESCO).
„Sporazumom o privatizaciji, KEK je u obavezi da proda gotovo svu energiju koju proizvodi KESCO po nižoj ceni, manjoj od tržišne. Šteta je očigledna, u rasponu od veoma visoke isplate takse za licence do ispunjavanja uslova za dobijanje licence kao što su: kancelarijski troškovi, osoblje itd …, bez mogućnosti da se deluje na energetskom tržištu”, rekao je Kljaići.
Monopolizaciju energetskog tržišta priznaje i RKE, koja je odgovorna za licenciranje energetskih kompanija, uključujući licenciranje dobavljača energije. Direktor Odeljenja za pravna pitanja i licenciranje u Regulatornoj kancelariji za energetiku na Kosovu, Afrim Ajvazi, kaže da je Kosovo regulisalo pravni deo, pošto je dužno da to učini kao član Odbora za energetiku jugoistočne Evrope.
„Ugovor o privatizaciji elektroenergetske mreže na Kosovu je monopolistički. Radili smo na senzibilizaciji svakog mogućeg aktera. Preduzeli smo sve ono za šta smo kao kancelarija odgovorni. RKE je ispunio sve svoje zakonske obaveze u vezi sa procesom otvaranja tržišta. Učinili smo sve što zavisi od RKE-a, što zahteva i zakonodavstvo, ali ove dve stvari su van naše nadležnosti “, rekao je Ajvazi.
On priznaje da prepreku u činjeničnoj liberalizaciji tržišta energije stvara ugovor sklopljen između Kosovske elektroenergetske korporacije (KEK) i KESCO (Kompanija za snabdevanje električnom energijom), na osnovu kojeg je skoro sva električna energija koju je KEK proizveo prodata KESCO-u.
„KEK će održavati red i obezbediti optimalnu raspoloživost proizvodnih kapaciteta u postrojenjima Kosova A i Kosova B, u skladu sa Praksom pažljivih preduzeća i, osim ako ovim sporazumom nije izričito predviđeno drukčije, prodaće KEDS-u svu električnu energiju kojom se mogu snabdevati ova postrojenja, a koju KEDS može s vremena na vreme zahtevati ovim sporazumom”, navodi se u tački 5 ugovora potpisanog između Vlade Kosova i Kosovske kompanije za distribuciju i snabdevanje električnom energijom „KEDS”, oktobra 2012.
Dok će, prema sporazumu o kupoprodaji električne energije na Kosovu, koji je deo ugovora o privatizaciji Distribucije električne energije KEDS-a, isti nastaviti da snabdeva sve potrošače bez razlike, do ulaska drugih dobavljačkih kompanija na tržište.
Direktor druge kompanije koja je licencirana kao dobavljač „Jaha Compani”, Trim Trnava, govorio je o problemima koje imaju na terenu u vezi sa lošom privatizacijom koja je urađena.
Trnava kaže da im je teško da konkurišu KESCO-u, jer ima istog vlasnika kao i KEDS. Kaže da je glavna prepreka za liberalizaciju tržišta energije odluka vlade da se KEDS i KESCO prodaju istom vlasniku.
KEDS ima u svom vlasništvu i upravlja elektroenergetskom mrežom na Kosovu i prirodni je monopol. Sa druge strane, KESCO snabdeva električnom energijom, što je polje u kome se kompanijama privatnog sektora dozvoljava da konkurišu. KESCO i bilo koji drugi dobavljač moraju dalekovodima KEDS-a snabdevati svoje potrošače električnom energijom.
Trnava kaže da je teško nagovoriti potrošače da napuste KESCO.
„Teško nam je da ubedimo kompanije da potpišu ugovor sa nama, kada znaju da održavanje mreže ima naša konkurentska kompanija, što je velika razlika… Znamo da zakon ovde ne funkcioniše, niko nam ne garantuje da im KEDS neće isključiti struju i namerno ih ismeva, tvrdeći da postoje problemi u mreži i slično. Glavni problem je što je kompanija, naš glavni konkurent, KESCO, vlasnik distributivne kompanije, što predstavlja veliki problem da se razvije konkurencija “, kaže Trnava.
Dardan Abazi iz Instituta INDEP kaže da je tražio da treći energetski paket EU ima više od jednog proizvođača i više od jednog dobavljača električne energije na kosovskom tržištu. Rekao je da dobavljač mora imati individualne ugovore sa svakim potrošačem, što se u stvarnosti nije dogodilo.
„KESCO je preuzeo sve one potrošače koji su i automatski sklopili ugovor sa njima. Potrošačima nije objašnjeno šta je njihovo pravo iako postoji poseban član u zakonu koji garantuje pravo promene dobavljača. Dakle, nedostaje informisanje građana. Takođe, postoji i nedostatak odgovornosti samog KESCO-a da u ovom slučaju ponudi pojedinačne ugovore sa drugim operaterima “, rekao je Abazi.
Kaže da nisu krivi dobavljači koji još nisu počeli s radom, jer tržište nedostaje, kupci nedostaju, nedostaje činjenično tržište. Abazi kaže da je na RKE već nekoliko godina vršen pritisak da odloži liberalizaciju tržišta od strane MER-a i skupštinskog Odbora za ekonomski razvoj u Skupštini Kosova, uz obrazloženje da će cena električne energije iz mreža visokog nivoa porasti, a na nju je priključena većina preduzeća.
Preduzeća su ta koja se plaše liberalizacije tržišta. Predsednik Privredne komore Kosova, Berat Rukići, kaže da izlazak na slobodno tržište sada znači i veće cene energije za preduzeća.
„U poslednje dve ili tri godine suočili smo se sa situacijom da su kompanije, posle preporuke RKE o izlasku na otvoreno tržište, naišle na paradoksalnu situaciju gde je smatrano da iako je tržište otvoreno zbog nemogućnosti angažovanja drugih dobavljača, samo sa jednim dobavljačem, cene su bile 30 odsto veće od regulisanih”, rekao je Rukići.
Kaže da su preduzeća zainteresovana za stvarnu liberalizaciju tržišta na kome postoji konkurencija i padaju cene.
„Tražili smo da se to odloži, što je rok da privatne kompanije budu obavezne da izađu na otvoreno tržište, dok se ne stvore potpuni uslovi za funkcionisanje energetskog tržišta”, rekao je Rukići. Kaže da ove godine očekuju da Vlada, Skupština i RKE pronađu rešenje i imaju tržišni model koji omogućava tržišnu konkurenciju i dugoročno rešenje ovog problema.
Portparol KEDS-a Viktor Bužalja kaže da su KEDS i KESCO kompanije koje izvršavaju samo odluke koje donose najviše institucije, u ovom slučaju RKE.
Rekao je da je predviđena postepena liberalizacija tržišta.
„Što se tiče liberalizacije tržišta, krenula je odlukom RKE i Skupštine Kosova, a prošle godine je izvršen prelazak na otvoreno tržište, odnosno deregulacija, jer se ti potrošači nazivaju deregulisanim potrošačima”, istakao je Bužalja.
Rekao je da se trenutno deregulišu samo potrošači priključeni na vodove od 110kV.
„Mi smo regulisana kompanija i prelazak na deregulaciju prešao je na potrošače priključene na vodove od 110 kV, ove godine su morali da prebace potrošače na 35 kV, a sledeće godine na 10 kV i na domaćinstva”, rekao je Bužalja.
Kaže da su preduzeća tražila da se prekine liberalizacija.
„Ovo je bio zahtev privrednih komora, odnosno Američke privredne komore i Privredne komore Kosova, koji su preneli zahtev potrošača u Skupštini, da se prekine liberalizacija, imajući u vidu da preduzeća nisu spremna i da ovo predstavlja veliki teret po preduzeća. Dakle, ovo nije bio naš, već zahtev preduzeća. Odložen je odlukom Skupštine”, rekao je Bužalja.
Očekuje se da će na tržište električne energije uticati i eventualna primena energetskog sporazuma koji je u Briselu potpisan između Kosova i Srbije. Sporazumom je između ostalog predviđeno osnivanje kompanije za snabdevanje električnom energijom, uglavnom za četiri opštine sa srpskom većinom.
Sporazum predviđa osnivanje dve kompanije: kompanije za snabdevanje i distribuciju električne energije „Eletrosever” i kompanije za trgovinu energijom „EPS Trgovina”. Kod Agencije za privredni registar Kosova (ARBK) od gorenavedenih kompanija figurira kao registrovana samo kompanija za snabdevanje i distribuciju električne energije, „Elektrosever”.
„Ova nova kompanija snabdevaće električnom energijom i može pružati usluge distribucije (kao što su fakturisanje, inkasiranje, održavanje i fizičko priključivanje novih potrošača) potrošačima u četiri opštine na severu sa većinskim srpskim stanovništvom, i biće u u mogućnosti da kupuju i prodaju energiju na otvorenom tržištu “, stoji u energetskom sporazumu koji su potpisali Srbija i Kosovo.
Do 2006. godine, Kosovska elektroenergetska korporacija upravljala je čitavim elektroenergetskim sistemom na Kosovu, počevši od proizvodnje, distribucije i snabdevanja.
2006. godine, KEK-u je dodeljen KOSST (Operator sistema, prenosa i tržišta), dok su u 2009. godini Distribucija i Snabdevanje (KEDS i KESCO) odvojeni od KEK-a, odnosno termocentrale i kopovi.
Pošto u skladu sa propisima mreža ne sme da bude ni sa proizvođačem ni sa dobavljačem, nakon privatizacije, ove dve službe su zakonski razdvojene. Dakle, osnovani su KESCO i KEDS.