19.2 C
Pec
ponedeljak, 21 juna, 2021

„Nestašica osnovnog higijenskog materijala“ u zdravstvenom sistemu

Tokom BIRN-ove televizijske debate „Život na Kosovu“ u četvrtak, zdravstveni stručnjaci su odgovarali na kritike zbog neuspeha u osiguravanju osnovnih materijala, poput sapuna i čistih kupatila u zdravstvenim ustanovama, dok je zabrinutost zbog širenja korona virusa u porastu.

Prishtina Insight

Istraživanje BIRN-a objavljeno u četvrtak otkrilo je nedostatak sapuna i čistih kupatila u javnim zdravstvenim ustanovama širom Kosova, kao i na fakultetima Prištinskog univerziteta.

Kao deo istraživanja, uzeti su snimci u ključnim bolnicama gde se upućuju pacijenti ako se sumnja na korona virus: u Kliničko-univerzitetskom centru Kosova, delu kosovskog zdravstvenog sistema, i bolnici u Severnoj Mitrovici, koja deluje kao deo srpskog zdravstvenog sistema. Obe dele jednu zajedničku stvar: u kupatilima nema sapuna i toalet papira.

BIRN je takođe poslao kamere u domove zdravlja u Peći, Đakovici, Gnjilanu, Gračanici, Prizrenu, Uroševcu i Mitrovici, otkrivši da u svim kupatilima nedostaje sapun ili toalet papir. Situacija je bila ista i u kupatilima tri fakulteta na Prištinskom univerzitetu, najvećem javnom univerzitetu na Kosovu.

U debati na BIRN-ovom televizijskom programu, „Život na Kosovu“, javni zdravstveni službenici su odgovarali na tvrdnje da takvi osnovni problemi mogu signalizirati da je kosovski zdravstveni sektor loše opremljen da pacijentima pruži adekvatnu zdravstvenu zaštitu, posebno ako u zemlji izbije epidemija korona virusa.

„Naše osoblje je obučeno i imamo planove za vanredne situacije u slučaju izbijanja epidemije“, rekao je Naim Bardiqi, sekretar Ministarstva zdravlja.

Bardiqi je priznao da trenutno postoje problemi u pogledu snabdevanja materijalom u kosovskim bolnicama, pošto vladin budžet tek treba da se usvoji u Skupštini Kosova. „Zdravstvena inspekcija je na terenu i nadgleda zdravstvene ustanove kako bi se identifikovale eventualne povrede [zakona o zdravstvu]“, rekao je Bardiqi. „Ograničeni smo u kupovinama koje možemo da izvršimo jer još nije usvojen budžet [za 2020]“.

Valbon Krasniqi je lekar na Klinici za infektivne bolesti, KIB-a, Kliničko-univerzitetskog centra Kosova, KUCK, gde se testiraju osobe za koje se sumnja da su zaražene korona virusom. On negira da postoje problemi vezani za higijenu i nedostatak sapuna na njegovoj klinici.

„Nivo higijene je veoma visok na Klinici za infektivne bolesti“, rekao je Krasniqi. „Imamo sanitarne prostore u kojima ima sapuna i deterdženta. Možda postoje dani kada nam nedostaju, ali svo osoblje koje ulazi i izlazi uvek može dezinfikovati ruke. Imamo uniforme, maske, naočare i ostalu zaštitnu odeću koju naše osoblje nosi već dve ili tri nedelje“.

Krasniqi se takođe osvrnuo i na zabrinutost da li je njegova Klinika spremna da izađe na kraj sa epidemijom nakon porasta broja ljudi koji dolaze na testiranje i napuštaju KIB. On je izjavio da se virus prenosi sa osobe na osobu, obično putem kašlja, kijanja i ulaska u respiratorni sistem.

Kao takve, grupe ljudi sa oslabljenim imunitetom su izložene najvećem riziku za razvoj bolesti COVID-19 ako dođu u kontakt sa nekim ko je zaražen korona virusom.

„Mi smo izdvojili posebnu sobu za ljude za koje se sumnja da su zaraženi korona virusom“, rekao je Krasniqi. „U svim slučajevima kada osoba ima visoku temperaturu, kašalj i druge simptome gripa i dolazi iz mesta gde su potvrđeni slučajevi korona virusa, isti se izoluju u tim posebnim sobama i uzimaju im se uzorci“.

Na pitanje koji je protokol trenutno na snazi ako se na Kosovu potvrdi slučaj, Krasniqi je naglasio da postoji jasan plan.

„Ako neko bude testiran pozitivno, lečenje te osobe će se nastaviti u klinici, a mi ćemo izdati zahteve da se testira svako ko je stupio u kontakt sa tom osobom. Za sada imamo samo jedno odeljenje u pripravnosti sa ukupnim kapacitetom od 130 ležaja“, rekao je on i dodao da ako ovaj broj slučajeva bude premašen, oni neće imati problema da pronađu dodane ležajeve.

Zabrinutost javnosti u vezi sa kvalitetom zdravstvene zaštite

Tokom debate, javnost je osudila zdravstvene ustanove širom Kosova zbog toga što ne postupaju s pacijentima dostojanstveno i profesionalno, zbog čega su neki prisiljeni da se leče u inostranstvu. „Moja rodbina je nedavno morala da koristi zdravstvene usluge i rekli su mi da se prema njima nije postupalo kao prema ljudskim bićima“, kaže Sali Likovci, građanin Mitrovice.

Dejan Đorđević, isto građanin Mitrovice, izražava sumnju da su mnoge zemlje u regionu spremne da odgovore na epidemiju korona virusa. „Što se tiče zdravstvenih usluga, ni Kosovo, ni Srbija ni Albanija nisu spremne da se uhvate u koštac sa korona virusom“, rekao je on.

Enver Rexha, gospodin u sedamdesetima, rekao je da je razočaran što „sam, čak i zbog jednostavnih stvari, poput zatvora, morao da se lečim u Skoplju, jer su mi rekli da ne mogu da ustanove kako da me leče ovde“.

Shqipe Gjocaj, istražiteljka koja je istraživala pitanje smrtnih slučajeva majki u kosovskim bolnicama, tokom debate je izjavila da je bilo kakva zabrinutost zbog reakcije kosovskih institucija na epidemiju korona virusa mala u poređenju sa zabrinutošću zbog opšte nesposobnosti zdravstvenog sektora da pacijentima pruži osnovnu opremu.

„Šta sam otkrila tokom mog istraživanja je da su u sobama za porođaje babice preporučivale ženama da ponesu svoje osnovne stvari, na primer, svoju vodu i čaršave“, rekla je ona. „Ovo krši prava pacijenata, posebno žena. Veoma je tipično da nedostaju čak i najosnovnije stvari, kao što su kupatila“.

Prema Gjocajevoj, kultura oko odnosa lekara i pacijenata na Kosovu treba da se promeni kako bi se poboljšalo poštovanje prava pacijenata.

„Lekari uživaju određeni status i reputaciju na Kosovu i tu kulturu superiornosti treba demistifikovati“, rekla je ona, dodajući da na Kosovu postoji nedostatak odgovornosti kada je u pitanju profesionalno nedolično ponašanje. „Prava pacijenata idu ruku pod ruku sa ljudskim pravima i svi lekari bi trebali da nauče da poštuju načela jednakosti i dostojanstva“.

Nizak nivo koordinacije između zdravstvenih ustanova

Isme Humolli iz kosovske kancelarije SZO-a je odgovorila na pitanje iz publike o nedostatku komunikacije i koordinacije između centralnih i lokalnih oblasti kosovskog zdravstvenog sistema, posebno u oblastima sa srpskom većinom.

„Naša glavna komunikacija je bila sa Ministarstvom i Institutom za javno zdravlje i istu treba podići na viši nivo“, rekla je Humollijeva, objašnjavajući da je tokom epidemije malih boginja u 2017. komunikacija između centralnih institucija, SZO i paralelnih institucija u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu bila skoro nula.

Srđan Kostić, zamenik direktora doma zdravlja u Štrpcu, koji funkcioniše pod srpskim zdravstvenim sistemom, priznao je da između njegove institucije i kosovskog Ministarstva zdravlja ne postoji izveštavanje.

Međutim, Kostić je objasnio da ovaj nedostatak koordinacije ne bi trebao da utiče na njihovu sposobnost da efektivno reaguju u slučaju pozitivnog slučaja u njegovom domu zdravlja, uprkos činjenici da dom zdravlja u Štrpcu nema kapaciteta da leči one koji budu testirani pozitivno na korona virus.

„Mi nemamo uslove da ih držimo na sigurnom, jedino što imamo je plan, a taj plan je da se pacijenti uz posebnu medicinsku pratnju odvedu u Kliniku za infektivne bolesti u Mitrovici“, objasnio je on. „Ako je pacijent kosovski Albanac, medicinska ekipa će ih odvesti u Prištinu“.

Bardiqi iz Ministarstva zdravlja se je složio da postoji prostor za poboljšanje. „Ovo je političko pitanje, imamo stalnu koordinaciju, ali nije najbolja kada je reč o zdravstvenim ustanovama u oblastima sa srpskom većinom“, rekao je.

Jednakost pristupa zdravstvenoj zaštiti i informacijama zabrinjavajući

Publika koja je učestvovala u raspravi je iznela zabrinutost o sposobnosti kosovskog zdravstvenog sektora da odgovori za kosovsku romsku, aškalijsku i egipćansku zajednicu u oblastima kao što su Plemetin i Đakovica, gde stanovnici kažu da žive u lošim uslovima koji bi mogli pogoršati potencijalnu epidemiju korona virusa.

Odgovarajući na pitanje da li postoje planovi za odgovor, posebno u vezi sa ovim zajednicama, i da li postoje mobilni timovi koji bi mogli da posete ova područja, Bardiqi je rekao da se Ministarstvo usredsredilo na rešavanje ovog pitanja u poslednjih dvanaest meseci.

„Ministarstvo zdravlja je tokom 2019. obavilo više od 17.000 kućnih poseta širom Kosova“, rekao je Bardiqi. „Što se tiče pristupa za ove zajednice, oni imaju jednak pristup zdravstvenim ustanovama na Kosovu. U vezi navedenog održali smo sastanke sa opštinama i svake godine ulažemo oko 50 000 evra u opremu u ovim opštinama. Međutim, imali smo problema u vezi sa romskom zajednicom jer njihovo kretanje otežava kontrolu problema“.

Humolli iz SZO je naglasila da su svi materijali koje ova organizacija distribuirala bili dostupni na svim jezicima. „SZO je preveo sav svoj materijal koji se odnosi na korona virus na romski jezik i distribuiran je svim kosovskim zdravstvenim ustanovama“.

Preko trideset članova javnosti iz albanske, srpske, bošnjačke i romske zajednice je učestvovalo na ovoj debati, iznoseći komentare i postavljajući pitanja putem videa ili ličnim prisustvom na javnom forumu. Ovu seriju debata je podržao i finansirao UNMIK.

4,069FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti