Eve-Anne Travers
Prosvetni radnici na Kosovu rade non-stop kako bi razradili program učenja na daljinu za svoje učenike. U četvrtak su roditelji, nastavnici i prosvetni radnici pozvani ne debatu u BIRN-ovom televizijskom programu Jeta ne Kosove, da porazgovaraju o izazovima razvoja nacionalnog onlajn nastavnog plana i programa za samo nekoliko nedelja.
Iako su kosovske škole zatvorile svoja vrata učenicima pre više od tri nedelje kako bi ih zaštitile od širenja koronavirusa, to ne znači da su prazne i ne služe svrsi.
Otkad je na Kosovu stupila na snagu Vladina odluka o zatvaranju škola usled pandemije, školski hodnici preplavljeni su nastavnicima, urednicima, kamermanima i stručnjacima za obrazovanje, koji koriste učionice, biblioteke i menze kao svoju bazu, za razradu novog kosovskog programa e-učenja.
Sedeći u biblioteci škole Ćamilj Batali u Prištini, zamenik ministra obrazovanja, Džavit Redžaj, kaže za BIRN da je pomaganje deci da nastave obrazovanje putem onlajn i televizijskog učenja na daljinu predstavljalo izazov. Ali uz pomoć prosvetnih radnika i volontera iz civilnog društva i medija, kako kaže, već su počeli da se hvataju u koštac i sa najsitnijim poteškoćama.
„Časovi se odvijaju dobro. Trudimo se da poboljšamo kvalitet iz dana u dan, ali ne zaboravimo – glavni cilj našeg projekta e-učenja je da zaštitimo zdravlje svih. To je naš prioritet broj jedan,” Redžaj poručuje BIRN-u.
Od sredine marta, Ministarstvo obrazovanja je stavilo na raspolaganje više od 500 časova učenicima na Kosovu putem onlajn platforme za e-učenje Ministarstva, kao i platforme BIRN-a na Kosovu, Kallxo.com, i javne televizije. Otprilike 300 časova snimljeno je sa albanskim nastavnicima u Prištini, a 200 sa nastavnicima iz turske i bošnjačke zajednice koji snimaju iz Prizrena, gde živi većina pripadnika ovih zajednica.
„Nismo bili pripremljeni za učenje na daljinu,” izjavljuje ministarka obrazovanja Hikmete Bajrami. „Ovo je najbolje što smo mogli da učinimo u tako kratkom vremenskom periodu i uz podršku mnogih volontera. Svi koji su uključeni zaslužuju našu najiskreniju zahvalnost.”
Iako mnogi pozdravljaju napore ministarstva, opštinskih odeljenja za obrazovanje i školskog osoblja za snimanje časova i rad sa učenicima dok je Kosovo zatvoreno, istaknute su određene zabrinutosti oko održivosti plana ministarstva na dugi rok.
BIRN je pozvao roditelje, nastavnike i prosvetne radnike da učestvuju u televizijskoj debati Jeta ne Kosove (Život na Kosovu) u četvrtak, kako bi porazgovarali o izazovima razrade nacionalnog onlajn nastavnog plana i programa u samo nekoliko nedelja, kao i o nizu tehničkih i političkih problema koji nastupaju sa naporima da se svima pruži obrazovanje u višejezičnoj zemlji.
Razvoj učenja na daljinu u „ranim fazama”
Prema ministarki Bajrami, kosovska opštinska odeljenja za obrazovanje izdala su uputstva kako bi pomogla nastavnicima koji se bore da se prilagode novom onlajn sistemu.
„Nastavnici su dobili instrukcije da nastave sa proverom domaćih zadataka i davanjem dodatnih zadataka učenicima, koristeći Viber, Zoom, WhatsApp, Google Classrooms“, objašnjava ona. „Nisu postavljena nikakva ograničenja u pogledu metoda koje bi trebalo da koriste, sve što želimo je da ostanu u bliskom kontaktu sa decom.”
Kako bi osigurali da nastavnici i dalje ispunjavaju svoje zahteve prema učenicima, gđa Bajrami kaže da je ministarstvo uspostavilo mehanizme izveštavanja preko direktora škola i opštinskih odeljenja za obrazovanje. Revizori takođe kontinuirano pregledaju i izdaju preporuke o tome kako poboljšati onlajn nastavni plan i program, koji je trenutno u fazi izrade.
Dženana Drini, Bošnjakinja iz Prizrena, jedna je od nastavnica koja je počela snimanje časova za decu kod kuće nakon što je dobila zahtev od lokalne opštine.
„U početku je bilo neuobičajeno, bio je izazov, ali sam htela da ga prihvatim”, rekla je Drini i objasnila da, iako je ohrabrivala svoje kolege da urade isto, mnogi od njih su oklevali. „U početku nisu hteli ni da čuju, nisu hteli da napuste kuću zbog virusa ili su bili preplašeni da budu pred kamerom.”
Kuštrim Demiri, roditelj učenika trećeg razreda škole Faik Konica, kao i član njenog odbora direktora, kaže da se nastavljanje nastavnog plana i programa odvija lakše nego što se očekivalo.
„Priznali smo da ima grešaka i da su nužna i poboljšanja, ali svi ulažu svoj doprinos. Uzimamo u obzir primedbe roditelja”, rekao je Demiri. „Zahvaljujući ministarstvu, naša stopa pohađanja je 99 odsto.”
Faik Ispahiu, reditelj i producent koji se dobrovoljno javio da snimi časove sa timom od 15 ljudi sa BIRN-ove digitalne antikorupcijske platforme, Kallxo.com, kaže da je jasno da je civilno društvo moralo da se animira i ponudi svoje usluge besplatno, jer kosovsko Ministarstvo obrazovanja nema kapacitete da samostalno dovrši nastavni plan i program za e-učenje u tako kratkom roku.
„Snimali smo po 16 sati dnevno, dve nedelje za redom, uključujući vikende, kako bismo obezbedili dovoljno časova za početak emitovanja, kako bi deca propustila što manje škole i imala šta da rade“, rekao je Ispahiu za BIRN. „Sada su sati rada sve redovniji. Uspostavili smo delotvoran sistem pripreme, snimanja, montaže i revizije svake lekcije, istovremeno pazeći da poštujemo socijalno distanciranje i druge mere predostrožnosti kako bismo zaštitili zdravlje produkcijskog tima.”
Jehona Đurđealja, koja upravlja Kosovskom fondacijom za razvoj mladih, TOKA, rekla je da joj je njena uloga koordinacije nastavnika u ovom procesu dala veliki uvid u situaciju. „Projekat e-učenja na Kosovu pokazao je pozitivne stvari koje možemo da postignemo kada radimo zajedno na istom cilju“, rekla je ona. „Međutim, pokazalo se da treba uložiti više napora da bismo poboljšali kvalitet nastave.”
Da li su škole mogle biti pripremljenije?
Prosvetni radnici na Kosovu bili su pod pritiskom da za samo nekoliko nedelja transformišu svoj stil nastave tako da se uklopi u ograničenja pandemije. Međutim, ovo nije moralo da dođe kao svojevrstan šok, zaključuju učesnici debate, imajući u vidu da razvoj programa učenja na daljinu na Kosovu nije potpuno novi koncept.
- godine, Vlada Kosova izdvojila je pet miliona evra za razvoj onlajn platforme za učenje i obuku nastavnika o tome kako da je koriste. Međutim, od kada je obuka završena 2016. godine, platforma je ostala prazna u smislu sadržaja i neiskorišćena.
„Postojala je platforma za e-učenje, ali je postojala samo kao struktura bez sadržaja“, rekla je Bajrami. „Da budem iskrena, nismo se bavili dokumentacijom projekta i videli smo je kao platformu koju nismo znali kako da koristimo. Rečeno nam je da je 700 nastavnika odavno obučeno da je koristi, ali da je sve zaboravljeno, zbog čega smo morali da počnemo iznova.”
Prema nastavniku i ocu dvoje dece Demiru Markoviću, iako je to bolje nego ništa, žurba sa kojom su osmišljeni nastavni programi – lekcije snimljene tamo gde nastavnici predaju, i učenici koji to prosto posmatraju – moglo bi imati negativne posledice po budućnost dece čiji je cilj da se obrazuju.
„Manjka angažman i mislim da je to ključ kvalitetnog obrazovanja. Ovakva vrsta komunikacije, gde je učenik ograničen u svojoj interakciji, može u osnovi da naškodi uticaju obrazovanja “, rekao je on.
Marković je napomenuo da postoje onlajn aplikacije koje omogućavaju svrsishodniji angažman i interakciju sa učenicima, kao što su Skype i Zoom, ali da se njihov potencijal ne koristi na odgovarajući način postojećim metodama koje ministarstvo koristi. „Imamo tehnologiju koja omogućava odgovarajuću interakciju. Nastavnici poznaju dobro svoje učenike, ali tu postoje psihološke barijere, koliko god angažovani nastavnici bili.”
Prema nastavnici Bljerti Hasani, na roditeljima je da pomognu nastavnicima kada praktične, interaktivne metode obrazovanja više nisu opcija. „Roditelji bi u ovom slučaju trebalo da posluže kao most, pomažući u domaćim zadacima i njihovom slanju,” rekla je Hasani.
Nermin Ibrahimi, majka dvoje dece iz turske zajednice iz Prizrena koja je učestvovala u debati, rekla je da je naišla na par problema pomažući svojim ćerkama da prate programe časova. „Pratili smo časove i znam da je ovo vanredna situacija za sve, ali sam zaista zadovoljna onim što je emitovano na RTK-u i onim što su nastavnici uradili.”
Međutim, mimo svakodnevnih nastavnih programa, još uvek ne postoje planovi za konačno ocenjivanje i ispite, priznaje Bajrami.
„Grupa stručnjaka za obrazovanje iz različitih opština radi na ocenjivanju za različite nivoe“, rekla je ona. „Ne možemo biti previše ambiciozni u pogledu kvaliteta, ali krećemo se u tom pravcu. Ako nas ova pandemija spreči da se vratimo u škole, moraćemo da idemo sa tom opcijom.”
Bajrami je dodala da se očekuje da ministarstvo donese konačnu odluku u vezi sa načinom sprovođenja ocenjivanja za kosovske učenike „u predstojećim danima.”
Prevazilaženje jezičkih barijera u obrazovanju
Prema rečima zamenika ministra obrazovanja, Enisa Kervana, koji dolazi iz kosovsko-turske zajednice, ministarstvo je koordinisalo nastavnike iz Mitrovice, Prištine i udaljenih područja Prizrena da zajednički snimaju časove i time omoguće da su isti dostupni učenicima i na bosanskom i turskom jeziku.
„Nastavnici su se ujedinili kako bi obavili veliki deo posla”, rekao je Kervan. „Nastavnici i političari rade zajedno u korist dece, a mi smo imali vrlo malo problema.”
Međutim, romski novinar iz Prizrena, Fatljum Krieziu, primetivši da je posao koji su nastavnici obavili do sada uzoran, ističe da nijedan čas nije priređen na romskom jeziku. „U područjima kao što su Prizren i Gračanica, ima učenika koji uče na romskom jeziku“, rekao je on. „Da li se nešto radi za njih?”
Prema gđi Bajrami, ministarstvo deluje pod utiskom da učenici iz romske zajednice pohađaju školu na albanskom jeziku i zbog toga bi trebalo da pristupe programima učenja na daljinu na albanskom jeziku kako bi nastavili svoje obrazovanje. „Ako su učenici zainteresovani, a nastavnici voljni, onda ćemo rado započeti pripreme za snimanje dodatnih časova na romskom jeziku”, odgovorila je ona.
Međutim, što se tiče obrazovanja na srpskom jeziku odgovornost za razvijanje programa učenja na daljinu je pod potpunom kontrolom srpskog Ministarstva prosvete od kada je počela pandemija.
Prema rečima Sanje Vuković, učiteljice osnovne škole u Vitini, Radio-televizija Srbije uvela je program namenjen osnovcima i srednjoškolcima koji je Ministarstvo pripremilo uz pomoć nastavnika koji su već obučeni za digitalno obrazovanje.
Vuković smatra da u ovo vreme kosovski obrazovni sistem ne bi mogao da uključi programe na srpskom jeziku.
„Prosto rečeno, ne postoji dovoljna saradnja između pojedinaca i političkih stranaka”, rekla je ona. „To je oduvek bio slučaj sa obrazovanjem, ali s obzirom na situaciju u kojoj se sada nalazimo, stvari su zadovoljavajuće.”
Vuković je naglasila koliko je važno da su takvi programi dostupni širom Kosova. „Ne zaboravimo, ovo nije obrazovanje samo za Srbe, već na srpskom jeziku“, rekla je ona. „Ono okuplja i bošnjačku, romsku i goransku zajednicu, tako da po svemu sudeći ovo predstavlja i drugu šansu, ako žele da pristupe obrazovanju.”
Dok neki Bošnjaci pohađaju nastavu na srpskom jeziku, Vlada Kosova odlučila je da snimi časove sa bošnjačkim nastavnicima sa Kosova na bosanskom jeziku, kako bi porodice imale izbora a deca slušala svoje nastavnike, koji govore na njihovom maternjem jeziku i akcentu.
Bajrami je primetila da odsustvo obrazovanja na srpskom jeziku u službenom kosovskom nastavnom planu i programu predstavlja političko pitanje, čije rešavanje prevazilazi okvire trenutne situacije. Ona je dodala da je integracija nastave na srpskom jeziku pitanje koje mora da se reši u budućnosti, nakon konačnog sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije.
Do tada, kako kaže gđa Bajrami, opštinska odeljenja za obrazovanje i dalje će imati široka ovlašćenja na polju sprovođenja obrazovne politike, i njenog prilagođavanja potrebama zajednica širom kosovskih opština.
„Obrazovanje je decentralizovano, a opštine su odgovorne za razvoj osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja. Opštinama je namerno dodeljeno ovo ovlašćenje i imaju diskreciono pravo nad obrazovnim pitanjima koja proizilaze iz prava zagarantovanih Ahtisarijevim planom“, objasnila je ona. „Iako nam nije potreban konačan sporazum da bismo razvili ovaj nastavni plan i program (na srpskom jeziku), moramo prethodno da se uverimo da imamo kapacitete za njegovo sprovođenje. Nemamo luksuz da se sada bavimo ovim pitanjem.”
I dalje ostaju mnogi izazovi kada govorimo o uspehu onlajn učenja na daljinu: pitanja kao što su loša internet veza širom zemlje i u školama, nepostojanje obrazovnih programa prilagođenih deci sa invaliditetom i mnogi nastavnici koji nisu upoznati sa tehnologijom koja im je potrebna da ispune svoje obaveze prema učenicima, tek su neka koja treba rešiti.
Sa samo tri nedelje otkako je krenuo program učenja na daljinu, roditelji i nastavnici su ipak optimistični da stvari idu pravim putem, rekla je Majlinda Nuši, potpredsednica veća roditelja škola u Prištini.
„Kao roditelj i građanin, ova inicijativa, dosadašnji doprinosi i požrtvovanost zaista zaslužuju reči hvale“, rekla je ona. „Nastavite sa dobrim radom.”
„Ova serija debata podržana je i finansirana od strane UNMIK-a. Program oslikava samo individualna gledišta.