Iv-An Travers

Kako Kosovo počinje da izlazi iz izolacije nakon izbijanja virusa korona, aktivisti, novinari, policija i vladini službenici govore o nedostacima u odgovoru na seksualno i rodno zasnovano nasilje u zemlji, a koje je pandemija razotkrila.

Pre nekoliko nedelja je na Kosovu prijavljeno nekoliko uzastopnih slučajeva rodno zasnovanog nasilja, što je izazvalo uznemirenost u javnosti dok nijedna osoba nije bila glasnija od Nerimane Ferizi, aktivistkinje iz Mitrovice.

„U razmaku od dve nedelje su prijavljena dva teška slučaja seksualnog nasilja u Mitrovici i dva u Vučitrnu tokom pandemije“, rekla je Ferizijeva. „Ne samo da nije bilo adekvatnog odgovora policije, nije bilo ni odgovora institucija, niti medija van Mitrovice. Ovo je veoma uznemiravajuće“.

Ferizi je osudila pravosudne zvaničnike koji su bili uključeni u ovim slučajevima jer nisu upeli da preuzmu odgovornost, dodajući da je Kosovska policija prebacila krivicu na kosovsko tužilaštvo zbog puštanja svu osumnjičenih koji su bili umešani.

Međutim, Ferizi je dodala da je problem mnogo dublji nego samo u pravosudnim institucijama. Prema njenim rečima, jačanje tradicionalnih rodnih uloga i stigme oko seksualnog nasilja se je ukorenilo u kosovskom društvu, uvodeći kulturu neprijateljstva i stida prema ženama koje istupe i prijave nasilje.

„Moramo učiniti nešto jer kao žena nemate kome da se obratite ako vam policija ne pomogne“, rekla je ona. „Ako odete u naša ministarstva, naša odeljenja, naše kancelarije za ljudska prava, čak i one koje rade na rodnoj ravnopravnosti, i tamo ćete naći patrijarhat. Čak i u našim sigurnim kućama, našim skloništima i školama postoje ljudi koji u potpunosti funkcionišu na ovaj tradicionalni, patrijarhalni način“.

Ferizijevoj su se tokom rasprave pridružili i predstavnik kosovske policije, Ramadan Ahmeti, i ministarka pravde na dužnosti, Aljbuljena Hadžiju, na debati tokom BIRN-ovog televizijskog programa Život na Kosovu u četvrtak.

Prema Ahmetiju, porast prijavljenih slučajeva nasilja u porodici tokom pandemije je signal nastavka poverenja u kosovsku policiju, dok je Hadžiju rekla da vlada radi na poboljšanju svoje koordinacije kako bi sprečila da se ne ponove slučajevi poput onih u Mitrovici i Vučitrnu.

„Uopšteno, mi vidimo ovaj patrijarhalni pristup“, rekla je Hadžiju. „Ministarstvo pravde je uspostavilo bazu podataka u koju institucije moraju da unose i prijavljuju sve svoje slučajeve, tako da ćemo sada moći da pratimo reakciju institucija i videćemo šta se dešava nakon što slučajevi budu registrovani u policiji“.

Međutim, novinari i aktivisti koji su se pridružili debati su se saglasili da su kosovske pravosudne institucije opterećene sistemskim problemima koji omogućavaju da nasilje prođe nekažnjeno, i naglasili da se kosovska kultura okrivljavanja žrtava mora promeniti pre nego što se može postići stvarno poverenje u kosovsku policiju, tužilaštvo i sudove.

Civilno društvo pozdravlja „reagovanje“ policije na nasilje u porodici

Ahmeti, koji rukovodi Jedinicom za prevenciju nasilja u porodici u Kosovskoj policiji, kaže da su se statistički podaci prijavljivanja koji se odnose na nasilje u porodici povećali tokom izolacije, navodeći povećanje od 20 do 25 procenata u periodu od 2018. do 2020. u odnosu na prethodne godine. Prema njegovim rečima, između 1. marta i 15. maja je prijavljeno 96 slučajeva.

Međutim, on smatra da je pandemija malo promenila trendove prijavljivanja. „Policajci nisu psiholozi, ali ne verujem da je povećanje povezano sa pandemijom“, rekao je Ahmeti.

Prema rečima Tijane Simić-Lavali, aktivistkinje koja radi sa žrtvama nasilja u porodici u Mitrovici, došlo je do statističkog povećanja stope prijavljivanja u četiri severne opštine sa srpskom većinom na Kosovu.

„To smo očekivali, uzimajući u obzir izolaciju“, rekla je Simić-Lavali. „Primili smo mnogo više poziva žena u vezi nasilja, ali takođe se je više žena zainteresovalo da sazna koja su njihova prava i raspitivale su se kako da prijave“.

I Simić-Lavali i Adelina Tršani, koordinatorka projekta Mreže žena Kosova, su pohvalili kosovsku policiju na njihovoj saradnji i pozitivnom odgovoru na preporuke civilnog društva u vezi sa rodno zasnovanim nasiljem tokom pandemije.

„Tražili smo od institucija da ozbiljno shvate prevenciju nasilja i ne iskoriste pandemiju kao opravdanje bilo kakvog povećanja – to bi mogao biti povod, ali počinioci su oni koji su krivi“, rekla je Tršanijeva. „Vredi pohvaliti spremnost institucija“.

Pravosudni sistem „zanemaruje žrtve, mek je prema počiniocima“

Uprkos pohvalama civilnog društva zbog podrške koju kosovska policija pokazuje prema žrtvama nasilja u porodici, novinar i pravnik Krešnik Gaši je napomenuo da usredsređivanje na povećanje prijavljenih slučajeva krije veći problem.

„Mislim da je broj nasilja u porodici duplo veći od prijavljenog“, rekao je Gaši. „Živimo u okruženju koje podrazumeva da kada žena prijavi nasilje u porodici, ona se suočava sa još većim problemima“.

Gaši je podsetio na nedavni slučaj u kojem je žena koja živi u opštini Mamuša šetana među policijskim odeljenima u Mamuši i Prizrenu, a njen slučaj zanemarivan od strane policajaca u obe stanice.

Prema Gašiju, policija je trebala posvetiti najveću pažnju njenoj bezbednosti, umesto pokušaja da prebace problem na drugo odeljenje. „Trebalo bi da policija ide kod nje, a ne obrnuto, i dokaže da su oni tu da je zaštite“, dodao je on.

Suosnivačica prve kosovske aplikacije za seksualno zdravlje i aktivistkinja civilnog društva Eurisa Rukovci se je složila sa Gašijem priznajući da su diskriminatorski stavovi policije prema onima koji prijavljuju nasilje u porodici dobro poznati.

„Žrtve odu u policiju da prijave i ponovo se viktimizuju“, rekla je ona. „Želim da znam šta policija namerava da uradi kako bi imala sveobuhvatniji i prihvatljiviji pristup prema ženama kako bi se druge žrtve osećale slobodnim da prijave“.

Prema Ahmetiju, policajci su učestvovali na radionicama koje su pokrivale ovo pitanje. „Otvoreni smo za kritike, ali biće preduzete mere ako vidimo nehumano postupanje“, naglasio je on. „U februaru smo održali četiri obuke za policiju širom Kosova podučavajući ih o postupcima i humanom postupanju sa žrtvama nasilja u porodici i LGBTI zajednici“.

Zanemarivanje slučajeva rodno zasnovanog nasilja ne prestaje u fazi izveštavanja, rekao je Gaši. Prema njegovim rečima, nedostatak zvaničnih standardnih operativnih postupaka prilikom predaje slučajeva između policije i tužilaštva je ključni faktor koji dovodi do prekida istraga i niske stope krivičnog gonjenja počinitelja nasilja u porodici, pružajući prostor sudijama da budu meki prema počiniteljima.

„Ako odete u tužilaštvo i pitate ih o načinu na koji su dobili slučaj, oni će vam reći da su sve informacije dobili usmeno. To ostavlja puno prostora za zanemarivanje i zloupotrebu postupka. Potrebne su ogromne promene u načinu kako ove institucije međusobno komuniciraju“, rekao je Gaši i dodao da je odgovornost Ministarstva unutrašnjih poslova da poboljša koordinaciju između kosovskih pravosudnih institucija.

Ukorenjivanje dugogodišnje kulture okrivljavanja žrtava

Tokom debate, žene koje rade u oblasti rodno zasnovanog nasilja su naglasile da osnovni uzrok diskriminacije žena koje prijavljuju nasilje u porodici leži u kulturnom prihvatanju zlostavljanja.

„Nasilje nad ženama je pojačano mnogobrojnim mitovima o silovanju koji su legitimisani u našem društvu“, rekla je Rukovcijeva. „Saglasnost nije reč koja se dobro razume na albanskom. Treba promeniti uverenje da žrtve podstiču nasilje i napad na njih kroz odeću ili piće“.

Jedan od najvažnijih načina za iskorenjivanje ovih mitova jeste započinjanje razgovora sa mladim muškarcima i mladićima, rekla je Rukovcijeva. „Trebalo bi da ih učimo da ne maltretiraju i zlostavljaju žene, na isti način kao što ih učimo da ne lažu, kradu ili obmanjuju“.

Tršani, iz Mreže žena Kosova, je dodala da je rad sa preživelima rodno zasnovanog nasilja otkrio bezbroj načina na koje su žene i devojčice ugnjetavaju u svakodnevnom životu. Ona kaže da je za mnoge mlade devojke koje pohađaju kosovske škole izolacija bila blagoslov, štiteći ih od uznemiravanja sa kojim se suočavaju u učionici.

„Čuli smo toliko priča o nastavnicima fizičkog vaspitanja koji pipkaju devojke u razredu i to prikrivaju kao davanja uputstava. Na časovima biologije, seksualno obrazovanje postaje tema za ismevanje, a tu su i privatni razgovori u kojima se od devojaka traži da razmenjuju gole slike“, rekla je ona. „Seksualno zlostavljanje devojčica postoji u svakoj školi, ali živo iskustvo viktimizacije koju ima svaka žena otežava čak i roditeljima da veruju svojim ćerkama“.

Tršani veruje da bi se trebalo više govoriti u javnosti o tim iskustvima, kao načinu da kosovsko društvo shvati koliko je problem dubok. „Bilo je slučajeva kada su mlade devojke bile dovoljno hrabre da govore o ovome, ali treba nam da se ove priče pričaju sve više i više“.

Ovu seriju debata je podržao i finansirao UNMIK. Program odražava samo stavove pojedinaca.