U Prištini je danas održana sednica kosovske vlade, na kojoj su ministri, između ostalog, usvojili inicijativu o sklapanju sporazuma između Kosova sa Kanadom i Turskom o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla), rekao je da ovim sporazumima oni građani koji imaju boravišnu dozvolu u Kanadi i Turskoj, ne moraju da polažu dodatne ispite ili testove.
Svečlja je takođe podsetio da se uskoro očekuje i finalizacija sporazuma između Kosova i Nemačke o vozačkim dozvolama.
„Nakon dužeg angažovanja očekujem da se ova nedelja uspešno okonča uzajamnim priznavanjem vozačkih dozvola sa Federalnom Republikom Nemačkom“, rekao je Svečlja.
Na današnjoj sednici ministri su takođe usvojili i Nacrt odluke o primeni međunarodnih sankcija koje je Evropski savet uveo protiv 183 lica i 26 beloruskih subjekata povezanih sa režimom Aleksandra Lukašenka.
Istovremeno, usvojena je i inicijativa za zaključivanje finansijskog sporazuma za IPA 2021 između Kosova i EU.
U vezi sa ovim sporazumom, kosovski premijer Aljbin Kurti je objasnio da Kosovo koristi 63,96 miliona evra iz njega i da će ta sredstva biti namenjena za opštinske projekte, životnu sredinu, deminiranje, podršku poljoprivredi, ruralnom razvoju i unutrašnjem tržištu.
Kurti je na istoj sednici opravdavao odluku Regulatorne kancelarije za energetiku (RUE) o povećanju cena struje za određene tarife.
Kazao je da je puna subvencija uvoza energenata po trenutno visokim tržišnim cenama nedostupna za budžet koji ima Kosovo.
„Tokom zimskih meseci morali smo da uvozimo oko 40 odsto struje koju smo potrošili i to po uvoznim cenama i do 7 puta skupljim od uobičajenih. U januaru smo za samo jedan dan platili uvoz 2,5 miliona evra. Subvencionisali smo potrošnju iz uvoza. Omogućili smo nesmetano snabdevanje da se kriza ne oseti. Najkritičniji su bili decembar i januar. Bili su dugi i hladni, praćeni rashodima na kraju godine i većom potrošnjom električne energije. Zato smo vodili računa da tokom ova dva meseca ne bude dodatnog opterećenja za građane. Ali takav oblik subvencije je nedostupan i neodrživ za naš budžet. Tokom ove godine se ne očekuje povratak uvoznih cena na prethodne brojke“, objasnio je Kurti.
Kurti je na sastanku izneo i neke primere prosečnih troškova i izmene starih računa.
Kako je objasnio, ako porodica potroši 850kWh, uz odnos visoke i niske tarife 60-40, razlika između dva računa biće oko 2 i po evra, od 49,6 u starom do 52 u novom. Oni koji troše 1000kWh razlika je oko 10 evra, dok se razlika povećava koliko raste potrošnja.
Kurti je rekao da prema podacima zasnovanim na prošlogodišnjim rashodima, 70,4 odsto potrošača domaćinstava nije pogođeno poskupljenjem energenata tokom zime, dok se taj procenat pomera i na 90 tokom leta.
Pravdajući odluku da privrednici ne budu pogođeni povećanjem cena energenata, Kurti je rekao da se to radi kako bi se izbeglo dodatno poskupljenje proizvoda.
Kurti je na kraju rekao da ne postoji idealno rešenje za energetsku krizu i da je puna državna subvencija nedostupna, a da je otklanjanje krize nemoguće odmah.
Istovremeno, pozvao je građane da racionalno troše struju, rekavši da „što se više uštedi energije, to je manja potreba za uvozom i manji uticaj energetske krize na domaćinstva”.
„Ušteđena energija je ušteđen državni budžet i džep građana“, istakao je Kurti.