Podsetimo, još sredinom septembra prošle godine kosovske vlasti najavile su pripremu za primenu Zakona o strancima i Zakona o vozilima, inače dva već postojeća kosovska zakona.
Oba zakona direktno pogađaju Srbe na Kosovu koji se školuju, žive i rade na Kosovu a čija se lična dokumenta vode na gradove centralne Srbije, kao i na same Srbe sa Kosova koji voze automobile na ovlašćenja i sa registracijom gradova u Srbiji.
Prvu najavu primene ova dva zakona već su kritikovale srpske civilne organizacije sa Kosova, ali zabrinutost su izrazili UNMIK, kao i predstavnici u UN i to na sednici Saveta bezbednosti.
Zakon o vozilima, čija je primena najpre najavljena za 1. novembar potom je odložena na 15. januar, kao dan početka primene. Tada su kosovske vlasti zapravo najavile period informativne kampanje za oba zakona.
Međutim, uoči samog 15. januara, primena ovih zakona odložena je na 24 sata, a potom 16. januara praktično je odložena na još dva meseca, kada su vlasti u Prištini najavile još jednu informativnu kampanju, a nakon 15. marta i punu primenu oba zakona.
Sa kampanjom se počelo već sutradan u okviru koje se licima koja ulaze na teritoriju Kosova dele dvojezični informativni flajeri sa detaljnim objašnjenjima prava, obaveza i mogućih posledica u slučaju kršenja propisa.
Iako je odluka Prištine o odlaganju pozdravljena kao jedina „racionalna“ u tom momentu, kako je to poručila srpska strana, od kosovskih vlasti, ali i međunarodne zajednice, traži se da zapravo za ova dva pitanja pronađe trajno rešenje.
Inače, u javnosti se kao moguće posledice primene Zakona o strancima i vozilima najčešće pominju problemi sa slobodom kretanja Srba na Kosovu, posebno za one koji koriste vozila sa registarskim oznakama Srbije ili imaju dokumenta izdata od strane institucija Republike Srbije, a žive, rade ili se školuju na Kosovu.
Uz dokument koji se tiče pravila o ulasku na Kosovo, u vezi sa zakonom o strancima, juče se oglasio Akademski plenum, koji se, zapravo pridružio upozorenjima ProAktiv-a da taj zakon ugrožava dalji rad Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Oni smatraju da je, pamflet koji se deli na prelazima, a u kojem se građani Srbije tretiraju kao „strani državljani“:
jasan i opipljiv dokaz da se faktičko gašenje Univerziteta već sprovodi na terenu
Ovim dokumentom profesori, saradnici i studenti UPKM svode se na lica bez pravnog statusa, dok se rad Univerziteta administrativno i policijski onemogućava.
Za ovo stanje, dodaju dalje,nije kriva samo Priština već je ono rezultat politike aktuelnog režima u Srbiji.
Akademski plenum konstatuje da ovo stanje nije posledica izolovanih poteza tzv.
institucija u Prištini, već direktan rezultat politike aktuelnog režima u Republici Srbiji, koji
godinama upravlja kosovskim pitanjem kroz institucionalni ping-pong sa tzv. vlastima u
Prištini.
Javno se simulira otpor, dok se u praksi prihvata da drugi odlučuju o statusu ljudi i
institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Cena te politike je sistematsko urušavanje državnih institucija na terenu.
Stoga, zahteve su uputili i jednoj i drugoj strani.
Od Prištine traže hitno zaustavljanje najavljenih mera, a od Beograda vanredne parlamentarne izbore.
„Hitno zaustavljanje mera koje tzv. institucije u Prištini sprovode, a koje vode faktičkom gašenju UPKM.“
„Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, kako bi građani mogli da se izjasne o
politici koja dovodi dr demontaže državnih institucija na Kosovu i Metohiji.“
