Pre invazije na Ukrajinu predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak dokument kojim je Moskva priznala nezavisnost otcepljenih ukrajinskih teritorija Lugansk i Donjeck. U to vreme Beograd i Priština pokušavaju da pomere dijalog o normalizaciji odnosa između dve strane sa mrtve tačke. Kakav će uticaj imati proglašenje nezavisnosti Luganske i Donjecke oblasti na pregovore Beograda i Prištine, mišljenja su podeljena.
Proglašenje Donjecka i Luganska i priznavanje nezavisnosti od strane Moskve, neće imati nikakvog ni ozbiljnijeg ni većeg uticaja na položaj, ali i status Kosova, smatra politički analitičar Đorđe Vukadinović.
“Drugim rečima, oni koji se nadaju da bi to sada moglo da promeni ruski stav prema Kosovu, verovatno greše da će po toj analogiji Rusija da prizna nezavisnost Kosova. Ono što se definitivno pokazalo koliko je bila pogrešna naivna, licemerna, besmislena priča koju smo slušali godinama ne toliko od vlasti u Prištini, koliko od međunarodne zajednice da je Kosovo jedinstveni slučaj i da ne može biti presedan za bilo šta“, kazao je on.
Ispostavilo se, smatra Vukadinović, da je Vladimir Putin istim rečima kojim je zapad prodavao svoju influenciju u Jugoslaviji, sada iskoristio te reči i formulacije za intervenciju u Ukrajini, Donjecku i Lugansku.
“Ako ništa drugo, pokazalo se da je bila pogrešna priča da je Kosovo slučaj za sebe, ništa u životu niti u svetu nije priča za sebe, a pogotovo ovaj presedan sa jednostrano proglašenom nezavisnošću Kosova. Rusija se sada na taj presedan poziva, ali to ne znači da će pozicija Kosova, Prištine ili Beograda postati sada nešto jače u ovom dijalogu. Pozicije ostaju ukopane i nijedna strana neće profitirati“, pojasnio je on.
Vukadinović je mišljenja da će logički i teorijski ojačati srpska pozicija i pokazati ispravnom teza Beograda da nije Kosovo jedinstven slučaj i da se ne može posmatrati izolovano kao što je Priština htela i kao što je Zapad nametao.
“Međutim, s druge strane naša pozicija će biti otežena zbog polarizacije u svetskim odnosima velikih sila što će pojačati pritisak na Beograd. Logički, teorijski i u smislu argumentacije pozicija Srbije će biti jača, ali politički će biti slabija, jer će pritisak na Srbiju biti veći“, zaključio je Đorđe Vukadinović.
Surlić očekuje jači pritisak sa zapada
Politikolog Stefan Surlić ističe da će međunarodni kontekst itekako da se promeni. I srpska i abanska strana će praviti paralele, kaže on.
“Očekujem veći pritisak SAD i zemalja EU na pozicije Srbije u odnosu na Rusiju, ali i na neophodnost postizanja sporazuma između Beograda i Prištine u što kraćem roku. Već vidite komentare u Prištini da je ovaj odnos Beograda prema Kosovu neodrživ i da će oni insistirati kod svojih zapadnih saveznika da se tu nešto promeni, jer, kako oni kažu, da postoji strah da će Beograd poput Moskve reagovati i vojno intervenisati na severu Kosova što nema dodira sa realnošću, ali podgreva jednu lošu atmosferu u srpsko-albanskim odnosima“, ocenio je Surlić.
On je podvukao da je pozicija Srbije je veoma teška, pogotovu ako se suoči sa još većim pritiskom da uvede sankcije Rusiji.
“Nažalost Srbija se još uvek posmatra kroz prizmu prevelikog uticaja Rusije u regionu, i kako govori Aljbin Kurti i drugi, Srbija je produžena ruka Rusije na taj način želeći da delegiitimišu srpske interese na Kosovu, u tom smislu ne vidim da će lako doći do sporazuma, ali da će pritisak međunarodnih i zapadnih aktera mnogo veći na Srbiju da postigne sporazum sa Prištinom“, kazao je Surlić.
Gogić: Ukrajinska kriza će imati uticaj na Kosovo, Srbija uzdrmana
Samo proglašenje nezavisnosti ove dve oblasti , kao i kriza imaće uticaja na situaciju sa Kosovom, jer je nakon toga došlo do invazije Rusije na Ukrajinu što dodatno komplikuje čitavu ovu situaciju, smatra politikolog Ognjen Gogić.
„Samo proglašenje nezavisnosti može da ima ima uticaj zato što se Rusija poziva na primer Kosova u argumentima koje iznosi za proglašenje nezavisnosti ove dve pokrajine. Ona poredi situaciju sa Kosovom i možda u nekom periodu Rusija pokuša da se nagodi sa Zapadom da se status ove dve pokrajine reši i kao pitanje Kosova“, kazao je Gogić.
Pozicija Srbije je dosta uzdrmana zbog toga što je osnovni adut koji Srbija ima u pregovorima oko Kosova sa Prištinom ruski veto u Ujedinjenim nacijama, to je osnovna poluga i osnovno uporište koje Srbija ima u ovom procesu, smatra on.
“Kako se situacija razvija postoje dva scenarija. Po jednom scenariju od Srbije može da se zatraži da se izjasni i da stane na stranu zapadnih zemalja pošto se kriza zaoštrava i Srbija neće moći da balansira kao ranije, možda će morati da se priključi osudi Rusije i time izgubi ruski veto. Druga opcija je da sama Rusija odustane od podrške Srbiji ako bude prepoznala da u zamenu za to dobije nezavisnost ove dve pokrajine, rekao je Gogić.
Podsetimo, Rusija je u noći između srede i četvrtka krenula sa napadima na Ukrajinu, nakon čega je u toj zemlji proglašeno ratno stanje. Da li će ubuduće Rusija ostati naš saveznik u očuvanju suvereniteta I teritorijalnog integriteta I dela teritorije pokazaće vreme pred nama.