Jedna bitka – dva narativa. Jedno ime, dva pozivanja na otadžbinu. Dva amblema – jedno stradanje. To je bitka za Košare u sećanju dva naroda. Za jedne „Drugi kosovski boj“, ali i „klanica jugoslovenske/srpske mladosti“. Za druge „poslednji udarac srpskom genocidnom režimu“ i „uklanjanje nepravedne granice između Albanaca“. Svaka strana slavi svoje heroje a one druge naziva zločincem, odnosno teroristom. U Srbiji 23 godine od početka Bitke za Košare, dan obeležava uglavnom vojska, u Prištini se listom oglašavaju zvaničnici.
Devetog aprila 1999. godine, na Veliki petak, pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova“, uz vazdušne napade NATO-a, započeli su ofanzivu na jugoslovensku vojnu karaulu Košare i druge vojne položaje na jugoslovensko-albanskoj granici.
Tadašnje jugoslovenske vojne snage bile su u znatno manjem broju, ali su, prema vojnim izvorima, uspele da se odupru, uprkos višestruko brojnijoj drugoj strani.
U tim borbama Vojska Jugoslavije je izgubila 108 vojnika. U najvećem broju to su bili mladići od 18 do 20 godina, na redovnom odsluženju vojnog roka koji su stupili u vojsku od marta ’98. U mnogim svedočenjima nakon rata, moglo se čuti da se radilo i o vojnicima koji su tek prošli početnu obuku, ali su u očekivanju rata poslati u karaulu na granici sa Albanijom.
Na strani OVK, prema srpskim izvorima, bilo je više od 200 poginulih, odnosno 113 pripadnika OVK, kako saopštava Priština.
Borbe su okončane 14. juna 1999, posle potpisanog Kumanovskog sporazuma, kada se Vojska Jugoslavije povukla sa KiM-a.
„Srbija se uzdignute glave diči svojim herojima sa Košara“
Godišnjica početka bitke za Košare biće obeležena večeras u Domu Vojske u Nišu, gde će o ratnim dešavanjima da govore učesnici borbe.
Među govornicima će se naći i ratni komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević, osuđen za ratne zločine, kao i pukovnik i komandant 53. graničnog bataljona, u čijoj zoni odgovornosti je bila karaula Košare Duško Šljivančanin, prenele su Južne Vesti.
Jedna od retkih zvaničnih reakcija, povodom početka bitke i ove godine je stigla iz srpskog ministarstva odbrane Srbije.
„Srbija se uzdignute glave diči svojim herojima sa Košara“, poručio je ministar, Nebojša Stefanović.
Kazao je da Beograd „nikada neće da dozvoli da se zaboravi veličina njihovog podviga u odbrani naše otadžbine“.
„Oni su više od dva meseca neustrašivo bili na braniku naše otadžbine i pokazali ko je i od čega je sazdan srpski vojnik. Neustrašivi vitez kog, kada svoju svetinju brani, ni silina i nadmoć neprijatelja ni na tren neće pokolebati, vojnik za kog nema odstupanja u borbi za Srbiju“, rekao je Stefanović.
Kaže da se čuvanjem sećanja na ovu bitku iskazuje poštovanje prema herojima sa Košara – onima koji su položili svoje živote i onima koji su preživeli, te ujedno „preduzima sve kako bi se danas sačuvali mir i stabilnost Srbije“.
U međuvremenu se oglasio direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.
„Naši junaci sa Košara ušli su u istoriju svojom hrabrošću i žrtvom. Njihovo će herojstvo odjekivati u večnosti i biće lekcija za buduće generacije kako se voli otadžbina. Borili su se i ginuli braneći Srbiju od agresije i sanjajući mir. Čuvaćemo mir i njima u slavu“, poručio je Petković u objavi na Tviteru.
Наши јунаци са Кошара ушли су у историју својом храброшћу и жртвом. Њихово ће херојство одјекивати у вечности и биће лекција за будуће генерације како се воли отаџбина.
Борили су се и гинули бранећи Србију од агресије и сањајући мир. Чуваћемо мир и њима у славу. ??— Петар Петковић (@PetkovicPetar) April 9, 2022
Oglasio se i gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, na svom Instagram profilu.
„‘Za ovu zemlju vredi poginuti!’, uzviknuo je tog aprila 1999. godine legendarni Tibor Cerna na karauli Košare, između 2 snajperska metka koja su ugasila njegov mladi život i odvela ga u onaj deo večnosti, tamo gde junaci nikada ne umiru…Na današnji dan, pre 23 godine, pakao je počeo, a oni nisu poklekli ni sekund, zasipani NATO bombama i na metar od nišana hordi terorista i belosvetskog plaćeničkog ološa. Svako je tada znao šta brani i kakva svetinja je iza njihovih leđa“, navodi se u objavi ovog gradonačelnika.
Svoju poruku završio je sa „Heroji sa Košara, hvala vam, ratnici bez mane i straha, vas 108 na broju, koji ste dali živote za nas, spavajte mirno, Srbija pamti!“
Od srpskih zvaničnika se još uvek nije niko drugi oglasio na današnji dan.
Sa druge strane, o bici na Košarama danas je za RTS govorio zastavnik prve klase Saša Radojević, koji je 1999. bio zamenik komandira karaule Košare.
Kazao je da izražava pijetet prema žrtvama NATO bombardovanja i srpskim vojnicima koji su dali svoje živote
„Mi i njihove porodice ih danas žalimo, čitava Srbija ih slavi kao heroje, oni jesu heroji u odbrani zemlje“, napomenuo je on.
Govoreći o 1999, kazao je da je granica prema Albaniji bila nestabilna, da je bilo svakodnevnih incidenata i da su graničari svoje zadatke izvršavali u borbenim i ratnim uslovima.
„Imali ste Albaniju koja ima pretenzije prema vašoj teritoriji, da zauzme vaš deo teritorije, imate iza vas selo u kome žive Albanci koji su neprijateljski nastrojeni prema našoj vojsci – tako da su graničari na neki način bili spremni, očekivali su, a o motivaciji za odbranu zemlje ne treba govoriti, kako vojnika, tako starešina i kasnije dobrovoljaca koji su se u tu bitku uključili“, rekao je Radojević.
Kurti: Na današnji dan započelo probijanje jugoslovensko-albanske granice, koja je razdvajala Albance
Za razliku od zvaničnika u Beogradu, više političara u Prištini se danas oglasilo povodom obeležavanje godišnjice početka bitke na Košarama.
Među prvima se još jutros oglasio kosovski premijer, Aljbin Kurti koji trenutno boravi u Grčkoj.
On je naveo da su pripadnici OVK započeli bitku na Košarama, 9. aprila 1999. godine u 03.15 napadom na srpske snage u karauli „7. jul“, a da su potom usledili napadi u pravcu Košara i Maja Glave.
„Samo 12 sati kasnije, sve tri tačke su bile u rukama vojnika OVK“, tvrdi Kurti.
Kosovski premijer ujedno ocenjuje da je ova operacija označila „probijanje jugoslovensko-albanske granice, koja je Albance razdvajala od 1913. godine, kada ju je nasilno uspostavila Srbija“.
Kurti je naveo da je bitka na Košarama stvorila prekretnicu, te da je u istoriji srpskih ratova sa Albancima, ona zapravo „Druga luma (1912), jer su se tu cevi oružja vojnika OVK pretvorile u paklene vatre za srpske vojnike“.
Kurti je naznačio i da je bitka na Košarama jedna od tranzicija posle kojih nema vraćanja u prošlost i „kada otvorena budućnost postaje jednosmerna destinacija“.
„Budućnost bitke na Košarama i čitavog rata OVK je naša stalna sadašnjost. To je slobodno i nezavisno Kosovo, u progresivnom zbližavanju i koordinaciji sa Albanijom, sa perspektivom prema Evropskoj uniji i sa savezima sa zemljama NATO-a. Dakle, Bitka na Košarama ne ostaje kao završen trenutak u istoriji. Ona učestvuje u našem današnjem vremenu, u svim državnim ostvarenjima koja proističu iz rata Oslobodilačke vojske Kosova“, naznačio je Kurti.
Osmani: Obeležavamo rat s ciljem proterivanja srpskih okupatorskih snaga sa albanskog pograničnog područja
Godišnjica početka bitke na Košarama na Kosovu je obeležena u memorijalnom kompleksu na Košarama, dok je potom održana centralna manifestacija.
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, kazala je da je 9. april poseban dan u istoriji Kosova, te da se danas obeležava „frontalni rat u cilju proterivanja srpskih okupatorskih snaga sa albanskog pograničnog područja, a s ciljem oslobađanje zemlje“.
„Ovo je bila jedna od najslavnijih bitaka koje je vodila OVK“, dodala je Osmani.
Kosovska predsednica ujedno tvrdi da je 9. aprila dokazano da „nejednakost u naoružanju nije odlučujući faktor za pobedu u ratu“, prenosi Kosova Press.
Nekadašnji kosovski premijer, a sada lider opozicione AAK, Ramuš Haradinaj, takođe je prisustvovao ceremoniji.
Tvrdi da je bitka na Košarama bila odlučujuća kako bi se uklonila „nepravedna granica koja je decenijama delila naciju“.
„Na putu ka slobodi, Albanci su prošli kroz mnogo stradanja i žrtava, hrabrosti i herojstva. Košare je ušlo u istorijsko pamćenje jer je uklonilo nepravednu granicu koja je decenijama delila naciju“, napisao je Haradinaj na Fejsbuku.
Događaju je prisustvovao još jedan lider opozicije – predsednik LDK, Ljumir Abdidžiku.
Kazao je da su aktivnosti OVK bile „inspiracija za put ka slobodi“, te da je „vojni trijumf bio borba za sve Albance“.
Za razliku od kosovske javnosti i političara koji svake godine na najvišem nivou obeležavaju ovaj dan, u Srbiji je Bitka na Košarama godinama nakon rata bila tabu tema. Jedno od tumačenja bilo je da su vojne vlasti i državni centri moći želeli da izbegnu po njih za javnost osetljivo pitanje zašto su na granicu i u najteže borbe prsa u prsa sa brojčano nadmoćnijim neprijateljem, tokom tri meseca, a praktično bez pojačanja, poslati nedovoljno obučeni i mladi vojnici, i to iz radničkih i seoskih porodica. Aktuelizaciju podsećanja Bitke na Košarama kroz narativ o herojstvu vojnika, pokrenula je vlast 2017. godine.