22.7 C
Pec
13. avg 2022

Vorgučić: Srbi i Albanci žive u paralelnim svetovima

U 411.emisiji Slobodno srpski gostovao je direktor Radio Televizije Kim Isak Vorgućić. U intervjuu Budimiru Ničiću, povodom 3.maja, Svetskog dana slobode medija, on se saglasio da je pored lažnih vesti i dezinformacija u medijima i na drušvenim mrežama danas podjednako opasan i nedostatak informacija, jer kod građana može da stvori pogrešnu sliku o određenim događajima, pojavama ili ličnostima, odnosno zajednicama.

Komentarišući činjenicu da albanski mediji na Kosovu veoma retko izveštavaju iz sredina sa srpskom većinom, i obrnuto, Vogućić kaže da se tako stvara pogrešna slika u očima građana i javnom mnjenju.

“Mi živimo na Kosovu i na toj jednoj teritoriji živimo u paralelnim svetovima. Zbog napretka tehnologije i komunikacija smo u mogućnosti da živimo potpuno odvojeno, bez ikakve svesti jedni o drugima. Mi gledamo programe koji dolaze iz Beograda i lokalne na srpskom jeziku. Albance ti programi ne zanimaju, oni gledaju programe na albanskom jeziku. Svako plasira informacije po svom ukusu i pre svega manje više bez svesti o tome da tu postoji i drugi narod koji živi i koji je na kraju krajeva konstutivan i ima određena prava”, kazao je Vorgućić i naglasio da to utuče na javno mnjenje o drugoj starni i da se uvek kreira slika na osnovu negativnih vesti, jer pozitivnih vesti nema.

ZSO kao jednostavno rešenje za probleme građana, ali i intergraciju

Komentaršiću nedavno objavljenu studiju RTV Kim, u okviru inicijative “Open”, pod nazivom “Ključ”, u kojoj su, na osnovu istraživanja javnog mnjenja, kao najveći problemi srpske zajednice istaknuti ekonomija i nepoštovane ljudskih prava, Vorgućić je izrazio nadu da bi dogovorena Zajednica srpskih opština mogla da bude važna stvar u poboljšanju kvaliteta života i opstanka Srba na Kosovu.

“Zanimljiva stvar u svemu tome je da ja kao autor te analize, odnosno studije, sam u sve to ušao sa jednim prilično negativnim stavom prema Zajednici srpskih opština. Ta ideja se meni od početka nije značajno dopala, jer sam smatrao da će ta institucija da odvuče sredstva i nadležnosti opština, koje na Kosovu imaju vrlo jake nadležnosti. Međutim, dok sam pisao studiju i dok sam upisivao podatke, radili smo anketu na 600 ispitanika Srba sa teritorije čitavog Kosova, uvideo sam na kraju da je sve vodilo ka tome da je, ma kako to delovalo, Zajednica srpskih opština jednostavno rešenje za probleme o kojima smo u studijama govorili”, rekao je Vorgućić uz napomenu da su u studiji razmatrani problemi u vezi sa ličnim dokumntima, sloboda kretanja, zdravstvo, školstvo i lokalna samouprava.

Po njegovom mišljenju, Zajednica srpskih opština mogla bi da doprinese u obezbeđivanju kontinuiteta u obavljanju delatnosti koje su građanima od izuzetne važnosti.

“Na osnovu onoga do čega sam došao, ZSO će doneti neku vrstu sigurnosti da institucije koje trenutno rade direktno po srpskom sistemu, a to su školstvo i zdravstvo, imati kontinuitet kroz Zajednicu srpskih opština, koja je de fakto kosovska institcuija, iako se zove srpska, iako je to ime “srpska” ono što smeta Albancima pre svega. To je jedna u suštini kosovska institucija koja objedinjuje kosovske opštine, iako su tu Srbi u većini, i koja će podrazumevati da će zdravstveni i prosvetni sistem koji će tu biti uključen ići preko Prištine”, kaže Vorgućić.

Iako je takva mogućnost predviđena i u Ahtisarijevom planu, Prištini ona smeta, “što je fascinantno, jer to je najbrži i najjednostvaniji način da kažu evo potpuno smo integrisali i prosvetu i zdravstvo”.

Međutim, u analizi “Ključ”, čiji je autor, Vorgučić zaključuje da “u duboko podeljenom i od ratnih rana nezaceljenom društvu, kao što je kosovsko, gde se ističu nacionalne, verske i jezičke razlike, stvaranje posebne organizacije po etničkom principu, koja predstavlja opasnost “trećeg nivoa vlasti”, svakako ne deluje kao najbolje rešenje. Neuporedivo bolje bi bilo kada bi svest većinskog i manjinskih naroda bila na tom nivou da niko nikome ne predstavlja pretnju po egzistenciju, već da svi zajednički i u međusobnom poverenju rade na sveopštem poboljšanju uslova života”. Na pitanje voditelja kako da dođemo do te svesti, kaže da prvi korak u tome treba da napravi većinski narod.

Analiza sadrži i preporuke, a glavna je da implementacija.

“Preporuke su pre svega da shvate da ono što je dogovoreno sporazumom i potpisano da to treba da se sprovede. Ovo rešenje ZSO nije najbolje rešenje ali je trenutno ono što je potpisano i dogovoreno, a znamo da vrlo malo stvari smo uspeli da dogovorimo i potpišemo u poslednjih dvadeset i kusur godina, tako da mislim da je to najprihvatljivije i najbrže da se oko toga odrede i slože”. rekao je direktor RTV Kim Isak Vorgućić gostujući u emisiji Slobodno srpski.

NAJNOVIJE

Više