 sa predstavnicima država članica EU, Evropske komisije i Evropske centralne banke na godišnjem sastanku dijaloga o ekonomskoj i finansijskoj politici u Briselu.){kind=link}
Predstavnici Zapadnog Balkana i Turske razgovarali su danas o svojim programima ekonomskih reformi (ERP) sa predstavnicima država članica EU, Evropske komisije i Evropske centralne banke na godišnjem sastanku dijaloga o ekonomskoj i finansijskoj politici u Briselu. Sastanak je rezultirao zajedničkim dogovorom o šest konkretnih smernica za ekonomsku politiku koje će partneri sa Zapadnog Balkana i Turska implementirati u narednoj godini.
Kako se navodi u saopštenju Kancelarije EU na Kosovu, sastanak je bio koncentrisan na socio-ekonomske i zdravstvene izazove koje je stvorila pandemija kovida-19, ali i uticaj rata u Ukrajini.
“Učesnici su se složili oko velikog značaja zajedničkog dijaloga o ekonomskoj i finansijskoj politici i važnosti preduzimanja odgovarajućih političkih odgovora kako bi se ublažili negativni uticaji na energiju, cene hrane, rast i zapošljavanje. EU će nastaviti da podržava partnere u proširenju u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za pristupanje i sve učesnike posvećene ubrzavanju zelene i digitalne tranzicije na Zapadnom Balkanu i Turskoj”.
Kako se dalje navodi, na ovogodišnjem sastanku razmatran je Program ekonomskih reformi Kosova od 2022. do 2024. godine, a učesnici su primetili snažniji ekonomski oporavak u 2021. godini i stabilizaciju ključnih glavnih fiskalnih indikatora više nego što se očekivalo.
“Kosovo je pozvano da pažljivo uzme u obzir pojavu negativnih ekonomskih rizika u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Diskusije su bile fokusirane na efektivnu implementaciju strukturnih reformi koje će ubrzati postkrizni ekonomski oporavak, istovremeno podržavajući održivu makroekonomsku i fiskalnu politiku.
Kritična karakteristika je postepena obnova fiskalnih pravila. U smislu povećanja konkurentnosti i dugoročnog i inkluzivnog rasta, Kosovo treba da nastavi da se bavi neformalnošću u privredi i niskom konkurentnošću privatnog sektora. Takođe bi trebalo da iskoristi potencijal za obnovljive izvore i potencijal za uštedu energije i da u potpunosti otvori tržište energije. Konačno, Kosovo treba da poboljša kvalitet i relevantnost obrazovnog sistema kako bi povećalo zaposlenost i ublažilo neusklađenost veština” zaključuje se u saopštenju.