Istraživanje “Popis stanovništva iz ugla zajednice kosovskih Srba”, bilo je tema druge epizode podcasta pod nazivom “Popisivanje”, u kome je govorio programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Aleksandar Rapajić.
On smatra da rezultati pokazuju da se pitanje predstojećeg popisa polako politizuje
“Na žalost kao i sve na kosovu i ovo se pretvara u političko pitanje I mi ne znamo da li će srpska zajednice učestvovati na ovom popisu, kao što ni na prethodnom nije učestvovala. To je stvorilo mnoge probleme. Nadam se da će ovaj put biti malo više dobre volje na svim stranama I da će svi učestvovati na popisu. To je da znamo koliko iima ljudi I gde I koliko nas ima, gde treba više raditi a gde treba više pomagati”, rekao je Rapajić.
Prema sprovedenom istraživanju 47% građana kaže da će učestvovati na popisu. Rapajić smatra da je to zvog predviđenih drakonskih kazni za neučestvovanje.
“Sa druge strane, sama činjenjica da je čak 35%, da je više od trećine ljudi neodlučno, govori da ljudi čekaju šta će biti stav političkih stranaka po tom pitanju. Tako da vidimo da se to politizuje”, kaže Rapajić.
Rapajić smatra da je prethodni popis stvorio probleme kada je u pitanju srpska zajednica u mestima gde se Srbi nisu popisali.
“Neučestvovanje srpske zajednice na prethodnom popisu je stvorilo enormne probleme zato što nije postojala dobra volja iz Prištine. Ti podaci bez srpske zajednice svuda su se koristili i kada se radi o budžetskim davanjima, i kada se radi o zapošljavanju. Na primer u opštinama gde nije popisana srpska zajednica te opštine su govorile da nema potrebe da zapošljavaju srpsku zajednicu jer njih tamo nema”, kaže Aleksandar Rapajić.
On je prokomentarisao jedan od zaključaka do kojeg su došli NVO Aktiv i Centar za prava mannnnjinskih zajednica, prema kome ispitanici smatraju da se popišu raseljeni I njihova imovina.
“Odbijanje Prištine da popiše raseljena lica u Srbiji, tvrdeći da ne popisuje ni dijasporu, tako da, smatra da su raseljena lica sa Kosova ljudi koji samovoljno odlaze da rade u inostranstvo je veoma problematična. Ne toliko zbog ljudi koji se neće popisati, nego zbog imovine koja će ostati nepopisana. Ogromna imovina koju poseduje srpski narod na Kosovu a na žalost živi u centralnoj Srbiji, na taj način neće biti popisana. Znajući kako Priština zloupotrebljava te podatke sa popisa otvoriće se mogućnost za druge malverzacije”, zaključio je Rapajić.
Svrha realizovanog istraživanja je da se sagledaju stavovi i interesi kosovskih Srba. Ova aktivnost realizovana je u okviru Inicijative Open sprovele NVO Aktiv i Centar za prava manjinskih zajednica CRMC, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.