’’Očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu prioritet OEBS-a’’

Prilikom današnjeg predstavljanja tematskog izveštaja “Zaštita kulturnog nasleđa na Kosovu”, predstavnici Misije OEBS-a su istakli da su učestale krađe, bespravna gradnja, nedostatak pravne regulative, rušenje kulturnih objeketa najveći izazovi u očuvanju kulturnih tekovina. Šef Misije OEBS-a na Kosovu Majkl Davenport naglasio je da je zaštita kulturnog nasleđa na Kosovu jedan od prioriteta ove misije.

Ovaj tematski izveštaj pod nazivom ’’Zaštita kulturnog nasleđa  na Kosovu’’ nastavak je izveštaja Misije OEBS-a na Kosovu iz 2014. godine. U njemu su izložene preporuke, ali i izazovi u zaštiti nepokretenih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu, takođe data je i procena stanja kulturnog nasleđa za period od januara 2014. godine do decembra 2020.

Šefica Odseka za imovinu, kulturno nasleđe i međuverski dijalog Misije OEBS-a na Kosovu Sabrina Salis  smatra da je neophodno  da se unapredi pravni okvir kada je u pitanju zaštita kulturnog nasleđa.

“Izveštaj preporučuje da se pristupi usvajanju Zakona o kulturnom nasleđu. Takođe nedostaje konkretan zakon o muzejima koji će pružiti napredniju zaštitu pokretnog kulturnog nasleđa i mogućnost da se promoviše obrazovanje na ovu temu. Popis kulturnog nasleđa predstavlj ključnu alatku da se omogući njegovo praćenje, zaštita i promocija”, istakla je Salis.

Dodala je da izveštaj ukazuje na potrebu da se Zakon o prostornom planiranju uskladi sa Zakonom o kulturnom nasleđu i da se preporučuje formiranje radne grupe sa  Ministarstvom kulture kako bi se uskladio pravni okvir kada je reč o kulturnom nasleđu.

“Kada je reč o praćenju kulturnog nasleđa, postoje dva glavna sistema koja su u funkciji na nivou opština i Ministarstva kulture putem regionalnih centara za kulturno nasleđe, i neophodna je bolja koordinacija između institucija. U tom smislu uspostavljanje inspekcije za kulturno nasleđe 2018. godine predstavljalo je pozitivana događaj koji ispunjava dugoročan cilj. Svakako moramo ojačati inspektorat tako što ćemo im pružiti specijalizovanu obuku, povećati broj osoblja i unaprediti infrastrukturu za sprovođenje redovnih poseta na terenu kako bi im se pomoglo u delotvornom sprovođenju njihovog mandata”, rekla je Salis .

Prema njenoj oceni nezakonita gradnja, uništavanje lokacija kulturnog nasleđa i dalje utiču na sprovođenje Zakona o specijalnim zaštićenim zonama, zbog toga vlasnicima kulturnih objekata treba dati podsticaj u vidu novčanih sredstava za očuvanje i restauraciju.

Istaknuto je da su se u periodu od 2012. godine do 2020 godine povećali incidenti u vidu uništavanja, krađa i oštećivanja kulturnog nasleđa. Najveći broj krađa dogodio se u islamskim verskim zajednicama, dok je SPC najpogođenija kad je u pitanju i skrnavljenje verskih objekata.

Šef Misije OEBS-a na Kosovu Majkl Davenport naglasio je da je zaštita kulturnog nasleđa na Kosovu u samoj srži mandata Misije OEBS-a, kao i podrška politike i normativnog okvira koji se tiče ove oblasti u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim praksama.

“Kao misija prošle godine podržali smo Savet  Velike Hoče, Ministarstvo kulture u izradi Plana konzervacije ovoga sela, što predstavlja još uvek nerešen zahtev propisan Zakonom o Velikoj Hoči. Misija je takođe podržala uspostavljanje kapaciteta Saveta istorijskog centra Prizrena. Ova dva saveta su odigrala ključnu ulogu u sprečavanju razvoja bespravne gradnje u specijalnim zaštićenim zonama”, kazao je Davenport.

Misija OEBS-a, prema njegovim rečima, takođe radi na uspostavljanju Kancelarije za istorijski centar Prizrena koji treba da se promoviše kao turistička destinacija sa veoma bogatim kulturnim nasleđem.

Ministar Hajrula Čeku istakao je da Ministarstvo kulture, omladine i sporta u kontinuitetu radi na poboljšanju institucionalnih mehanizama kao način da se transformišu umetnost, kultura i kulturno nasleđe i da isti pruže glavni doprinos u ekonomskom i socijalnom blagostanju svih građana Kosova.

“Intezivno smo radili da unapređenju regulatornog okvira do sada je objavljeno četiri administrativna upustva u vezi arheoloških iskopavanja pokretene imovine. Radili smo na dokumentima o popisu i zaštiti kulturnog nasleđa. Mi podzakonskim aktima obezbeđujemo sprovođenje Zakona o kulturnom nasleđu. Pravna reforma u oblasti kulture je u procesu izrade”, istakao je Hajrula Čeku.

Predsedavajuća Odbora Kosovskog saveta za kulturno nasleđe Zanita Haljimi istakla  značaj saradnje Vlade i lokalnih zajednica u zaštiti kulturnog nasleđa.

“Naš savet se obavezuje da će poslužiti kao most u ovakvim vidovima saradnje. Imajući u vidu da je kulturno nasleđe ključna komponenta u ekonomskom razvoju mi ćemo ga promovisati. Pojedine destinacije od istorijskog značaja privući će veliki broj turista” kazala je Haljimijeva dodajići da će svoju misiju ispuniti poštovanjem međunarodnih stanarda.

Ovaj izveštaj je koncipiran na osnovu informacija koje je Misija OEBS-a na Kosvu prikupila i obradila tokom monitoringa u periodu od 2014. do 2020. godine. Kako bi se stekao uvid u to kako je opstalo kulturno nasleđe i kako ga doživljavaju žitelji Kosova obavljeno je 55 razgovora sa predstavnicima institucija među kojima su bile SPC i brojne organizacije iz civilnog sektora.