Kosovska vlada ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini, ocenjuje se u novom izveštaju Stejt Departmenta o trgovini ljudima u svetu, prema kojem Kosovo i dalje spada u drugi nivo kategorizacije.
Stejt department je objavio novi godišnji izveštaj o trgovini ljudima u svetu. U ovom izveštaju su države rangirane u tri kategorije – prvu, drugu i treću, sa tim da druga ima i potkategoriju u kojoj se, prema novom izveštaju, sada nalazi Srbija, a koja podrazumeva dodatno praćenje situacije neke države u borbi protiv trafikinga.
Kako prenosi Glas Amerike, države koje se nađu u trećoj kategoriji mogu biti sankcionisane ili im, pak, može biti ograničen pristup pomoći Sjedinjenih Država ili međunarodne zajednice.
Sa druge strane, kada je reč o Kosovu ono i dalje spada u drugi nivo kategorizacije, gde se nalazilo i u prethodnim godinama.
„Vlada je pokazala sve veće napore u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom, imajući u vidu uticaj pandemije COVID-19, na njen kapacitet za borbu protiv trgovine ljudima, stoga je Kosovo ostalo na nivou 2“, navodi se u izveštaju Stejt Departmenta.
Preciziraju da se napori odnose na krivično gonjenje i izricanje osuđujuće presude za više trgovaca ljudima i identifikovanje više žrtava.
„Glavno državno tužilaštvo (CSPO) uspostavilo je lokalne multidisciplinarne timove za poboljšanje koordinacije u slučajevima trgovine ljudima u tri regiona, a vlada je povećala sredstva za skloništa koje vode nevladine organizacije. Vlada je organizovala snažnu kampanju podizanja svesti, a koordinaciona tela su se sastala i sačinila tromesečne izveštaje“, poručuje se u delu izveštaja za Kosovo.
Precizira se da je kosovska vlada uvećala napore u sprovođenju zakona.
„Član 165. Krivičnog zakonika inkriminisao je trgovinu ljudima u vezi sa seksualnim uslugama i radnom snagom i predviđa kaznu od pet do 12 godina zatvora i novčanu kaznu za krivična dela nad punoletnim žrtvama i od pet do 15 godina zatvora i novčanu kaznu za dela u kojima su žrtve deca“, navodi se.
Preciziraju da su ove kazne bile dovoljno stroge i, u pogledu trgovine seksualnim uslugama, srazmerne onima koje su propisane za druga teška krivična dela, kao što je silovanje.
Sa druge strane, u izveštaju se navodi da kosovska vlada nije ispunila minimalne standarde u nekoliko ključnih oblasti.
„Sudije su nastavile da izriču blage kazne osuđenim trgovcima ljudima, a vlada nije usvojila Nacionalnu strategiju i akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima za 2020-2024“, navodi se.
Sa druge strane, dodaje se da je Kosovska policija nastavila da klasifikuje prisilno prosjačenje dece od strane njihovih roditelja kao zanemarivanje ili zlostavljanje roditelja, a ne kao trgovinu ljudima.
Ujedno preciziraju da su zbog neadekvatnih procedura identifikacije za prisilno prosjačenje, vlasti verovatno deportovale pojedine neidentifikovane žrtve trgovine ljudima.
U izveštaju se navodi da su Kosovska policija, tužioci i sudovi primenjivali različite metode za prebrojavanje slučajeva, što je rezultiralo nedoslednim statistikama u bazama podataka.
„Policija je istražila 17 novih slučajeva sa 43 osumnjičena, u poređenju sa 62 nova slučaja u 2020. Policija je takođe istražila sedam dodatnih osumnjičenih za ‘korišćenje seksualnih usluga od žrtve trgovine ljudima’, u poređenju sa devet osumnjičenih u 2020“, dodaje se.
Sa druge strane, vlasti su procesuirale 35 novih slučajeva sa 60 optuženih, u poređenju sa 20 novih slučajeva sa 32 optužena u 2020. godini.
Takođe se dodaje da su sudovi osudili sedam trgovaca ljudima, u poređenju sa sa tri u 2020, ali i navodi da sudovi nisu optužili, niti osudili nijednog počinioca koji je „koristio seksualne usluge od žrtve trgovine ljudima“, u poređenju sa jednim počiniocem 2020.
Stejt department dodaje i da su sudije nastavile da izriču kazne ispod minimalne – od pet godina zatvora.
„Dok je sudija jednog trgovca ljudima osudio na pet godina zatvora, četvorica osuđenih trgovaca osuđena su na tri godine zatvora, jedan je dobio dve godine uslovne kazne, a jedan je dobio kaznu od 300 evra (340 dolara). Same uslovne kazne i novčane kazne umanjile su napore da se trgovci smatraju odgovornim, oslabili su odvraćanje, stvorili potencijalnu zabrinutost za bezbednost i sigurnost žrtava i nisu bile jednake ozbiljnosti zločina“, zaključuje se u izveštaju.
Ujedno se navodi da sudovi nisu smanjili ukupan broj zaostalih slučajeva trgovine ljudima.
„70 slučajeva ostalo je otvoreno iz prethodnih godina, u poređenju sa 68 u 2020“, navodi se.
Precizira se da je izvršeno 168 inspekcija u barovima, noćnim klubovima, restoranima i salonima za masažu, što je doprinelo zatvaranju 55 lokala. U 2020. je izvršeno 77 ovakvih inspecija, a zatvoreno je 39 lokala.
Sa druge strane, u izveštaju stoji da je kosovska vlada razmenila informacije sa stranim vladama o 20 slučajeva trgovine ljudima, sarađivala sa vlastima iz Albanije i Crne Gore u slučajevima trgovine decom i radila sa nemačkim vlastima na izručenju jednog osumnjičenog Kosovu.
Ujedno se dodaje da su institucije sarađivale u istrazi vladinih službenika koji su potencijalno saučesnici u krivičnim delima trgovine ljudima, ali i navodi da nisu prijavili nijedan novi slučaj.
U delu izveštaja u kojem se govori o zaštiti žrtava trgovine ljudima Stejt Department navodi da je kosovska vlada povećala napore. Preciziraju da su identifikovane 22 žrtve, u poređenju sa 17 u 2020.
Od toga, 19 su bile žrtve trgovine ljudima u vezi sa seksualnim uslugama, a tri žrtve prisilnog prosjačenja; 16 su bile devojčice, četiri žene i dva dečaka, a jedna je bila žrtva iz Albanije, navodi se u izveštaju.
Stejt Department precizira da, prema izveštajima u proteklih pet godina, trgovci ljudima eksploatišu domaće i strane žrtve na Kosovu i ujedno sa Kosova u inostranstvo.
„Mnoge žrtve seksualne trgovine na Kosovu su devojke, mada trgovci prisilno dovode žene iz Albanije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, i drugih država. Trgovci ljudima vrbuju žene i devojke uz obećanje o braku ili zaposlenju kao plesačice i pevačice i teraju žrtve na seksualnu trgovinu u privatnim kućama i stanovima, noćnim klubovima i salonima za masažu, navodi se u izveštaju.
Takođe se ukazuje na to da su deca sa Kosova, Albanije i drugih susednih zemalja prisiljena da prose.
„Marginalizovani Romi, Aškalije i Egipćani, posebno deca, izložena su prisilnom prosjačenju i trgovini koju često čine njihovi roditelji ili rođaci. LGBTQI+ osobe, migranti, tražioci azila i izbeglice takođe su izloženi većem riziku trgovine ljudima“, zaključuje se.
U izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima date su i „prioritetne preporuke“ kosovskim vlastima.
„Energično istražujte, krivično gonite i osudite trgovce ljudima, uključujući zvaničnike saučesnike. Osuđene trgovce ljudima osuditi na zatvorske kazne u skladu sa propisanim kaznama. Potrebno je razviti pisana uputstva i pojačati napore da se identifikuju deca eksploatisana u prinudnom prosjačenju i da im se pomogne“, navodi se u izveštaju.
Kosovske institucije se pozivaju i na usvajanje, obezbeđenje resursa i primenu Nacionalne strategije i akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima 2020-2024.
Stejt department ukazuje i na neophodnu naprednu obuku sudija, tužioca i drugih, jačanje mera poverljivosti i privatnosti žrtve, rešavanje zaostalih predmeta, izdvanje dodatnih sredstava za Centre za socijalni rad, standardizovanje prikupljenih podataka, kreiranje baze.