Glavni uzrok za aktuelni progres dijabetesa (šećerne bolesti) među populacijom je urbani stil života koga prate različiti godišnji faktori. Sa ovom bolešću, uz adekvatnu terapiju, promenu životnog stila i navika ipak može normalno da se živi, složili su se učesnici debate „Položaj i problemi dijabetičara na Kosovu“ koja je održana u Medija centru u Čaglavici.

Udruženje dijabetičara „Slatko srce“ u Gračanici postoji od 2017. godine i ima oko 500 članova sa cele teritorije Kosova. Od početka pandemije korona virusa prestali su sa registacijom novih članova.

„Na Kosovu i Metohiji posle rata ne postoji nabavka terapijskog sledovanja, tako da nabavku insulina, antidijabetika, kao i potrebnog materijala za samokontrolu kod ove bolesti apsolutno nemamo. Do 2004. godine insulin smo mogli da podižemo u državnoj apoteci u Kosovskoj Mitrovici, od tada insulina u apotekama na Kosovu i Metohiji apsolutno nema, ljudi su prepušteni da se sami snalaze, u centralnoj Srbiji preko svojih prijatelja, preko kombi prevoznika. Često moraju i sami da odlaze u centralnu Srbiju da bi ostvarili svoja prava na insulin i potreban materijal“, rekao je predsednik Udruženja dijabetičara „Slatko srce“ Bojan Mirković.

On je dijabetičar od 11. godine. „Čovek sa dijabetesom koji je na insulinu ne može da živi bez ove terapije“, rekao je Mirković.

„Dijabetičaru je potreban insulin, trakica za merenje glikemije i iglica, kompletan taj pribor koji je neophodan za samokontrolu dijabetesa. Mnogo je ljudi koju još uvek i ne znaju da imaju dijabetes. S obzirom da mi radimo nekoliko puta godišnje akcije merenja nivoa šećera u krvi kod slučajnog prolaznika, na jednoj takvoj akciji mi registrujemo po 40 do 50 novootkrivenih slučajeva dijabetesa. Takve ispitanike prosleđujemo u Dom zdravlja, u bolnicu na dalje ispitivanje. Za svakog ko je dobio dijabetes ili je u riziku da dobije dijabetes, naše udruženje je obezbedilo samomerače za merenje nivoa šečera u krvi“, kazao je on.

Fizijatar u Domu zdravlja Gračanica dr Sonja Ilić Odalović je kao osnovne simptome dijabetesa navela veliku žeđ, nagli gubitak telesne težine, sporo zarastanje rana i često noćno izlučivanje tečnosti.

„Uglavnom se pacijenti jako kasno jave lekaru zato što su ti simptomi vrlo neprimetni. Kada se već jave, oni su u podmukloj fazi gde imamo i komplikacije koje se najćešće odražavaju na kardiovaskularni sistem, na nervni sistem, takođe je to jako opasna bolest po očni vid, dovodi do oštećenja očnih nerava, i nastupa slepilo“, rekla je ona.

Postoji više vrsta dijabetes melitusa, određeno je sedam kategorija. „Najčešće se dobijaju dijabetes tipa jedan, tipa dva i gestacioni dijabetes“, navela je doktorka.

„Dijabetes tipa jedan je, po meni, jedan od najtežih oblika zato što je autoimuna bolest, odnosno nasledna bolest, gde oboljeva dosta mlađa populacija, negde do 30 godine života i to su insulin zavisni pacijenti. Što se tiče tipa dva, to su uglavnom gojazne osobe, osobe koje imaju neku vrstu neurednog života, nisu fizički aktivne. Uglavnom se javljaju posle 40. godine sa problemom povećane glikemije. Gestacioni dijabetes se javlja kod trudnica, najčešće u prvih šest nedelja trudnoće, kasnije nakon porođaja dolazi do saniranja. Endokrinolog je taj koji će odrediti terapiju i postoje slučajevi gde imate dijabetes, ali možemo da ga regulišemo ishranom, fizičkom aktivnošću, jednostavno urednim načinom života. Međutim, tamo gde ne možemo, koristimo oralne antidijabetične lekove. Na kraju, kod onih kojima je potreban insulin, uvodimo insulisku terapiju, koja se hronološki u toku dana u određeno vreme koristi“, dodala je dr Ilić Odalović.

Koordinator Savetovališta za dijabetes pri Domu zdravlja u Gračanici Vladimir Petković je naveo da ova služba od osnivanja nastoji da bude na usluzi svim građanima.

“Kada je dijabetes u pitanju, ono što je izvesno je da ne postoji lek koji bi doveo do potpunog izlečenja. Međutim, medicina je dosta radila na tome da nove vrste insulina i antidijabetici budu znatno poboljšani”, rekao je on.

Dodao je da su za kontrolu bolesti jako važni pravilna ishrana, dozirana fizička aktivnost, edukacija pacijenata, pravilna medikamentna terapija i na kraju, najvažnije od svega, samokontrola.

“Mnogi ljudi dolaze kod endokrinologa u razmaku od dva, tri ili šest meseci, ali mora se shvatiti da lekar ne može da bude pored pacijenta 24 časa dnevno. Neophodno je da pacijent samokontrolom postigne dobre vrednosti glikemije. U savetovalištu radimo na tome da ih pripremimo za odlazak kod endokrinologa i savetujemo da sa sobom ponesu istoriju bolesti kako bi se postavila dijagnoza i sprečile komplikacije koje nelečeni dijabetes može da prouzrokuje”, kazao je Petković.

On je dodao da u poslednje dve i po godine zbog pandemije koronavirusa Savetovalište nije moglo da organizuje akcije merenja nivoa šećera u krvi, krvnog pristika, ni ostalih bitnih parametara.

„Mi se nadamo da će ova pandemija korone u jednom momentu zastati, imali smo par meseci relaksirane situacije, ali svedoci smo da posednjih dana broj zaraženih enormno raste, tako da je pitanje i to će isključivo zavisiti samo od trenutne epidemiske situacije. Prvi momenti kada budemo mogli da pravimo te neke masovnije skupove, mi smo svakako tu. Mi, kao Savetovalište za dijabes u Domu zdravlja Gračanica svakako, a verujem i Udruženje dijabetičara, da čak napravimo neke zajedničke akcije koje će u svakom smislu pomoći našim pacijentima koliko je to moguće“, kazao je Petković.

Život sa dijabetesom

Vladimir Petković i Bojan Mirković koji boluju od ove bolesti navode da je život sa dijabetesom potpuno normalan uz adekvatnu ishranu i samokontrolu.

„Sa dijabetesom se može živeti izuzetno dugo, bukvalno onoliko koliko nam je Bog rekao, ne koliko mi to određujemo. Svi pacijenti koji boluju od dijabetesa mogu živeti apsolutno normalno i apsolutno dugo – onoliko koliko bi živeo i čovek bez dijabetesa. Normalno, da bi živeo tako dugo i da bi taj život bio kvalitetan, dijabetičare moramo sačuvati od nastanka hroničnih komplikacija. Njih možemo sprečiti jedino dobrim i pravilnim, adekvatnim svakodnevnim lečenjem, samokontrolom, lekarskom kontrolom i držati bolest pod kontrolom 24 sata dnevno“, zaključio je Petković.

„Živim već punu 31 godinu sa dijabetesom. Život osobe sa dijabetesom je potpuno normalan i nema nikakve razlike u odnosu na zdravog čoveka. Ako nam je dobra ishrana i samokontrola dijabetesa, onako kako lekari nalažu, život osobe sa dijabetesom je potpuno uredan i živi se potpuno normalno bez ikakvih komplikacija. Uz dijabetes, imamo prateće bolesti i one polako dolaze jedna za drugom, da li je to odloženo ili je to ubrzano, to zavisi od samokontrole. Jedna od njih je i kardiovaskularna bolest, gde imamo sve češće pojave infrakta mozga kod osoba sa dijabetesom. Usled nepravilnog načina života, usled adekvatno neregulisanog glikemijskog indeksa dolazi do oštećenja krvih sudova i komplikacija. Od pre nekoliko godina sam korisnik insulinske pumpe, to je jedan od najnovijih terapijskih tretmana“, kazao je Mirković

Prema podacima Udruženja dijabetičara „Slatko srce“ u Gračanici, na teritoriji ove lokalne samouprave najmlađa osoba obolela od ove bolesti je novorođenče. Najstarija osoba sa dijabetesom je baka od 95 godina, podaci su Savetovalištva za dijabetes pri Domu zdravlja u Gračanici.