Da bi se iz aktuelne krize izašlo, za početak je potrebno napraviti razliku između zahteva koji su legitimni i onih koji to nisu, piše u autorskom tekstu za Radio Goraždevac politikolog Ognjen Gogić.
Povodom bojazni da bi tenzije koje su krajem jula narasle na severu Kosova i Metohije mogle da eskaliraju u oružani sukob, ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil prokomentarisao je da bi to bio prvi rat koji je započet zbog registarskih tablica. Visoki predstavnik EU Žozef Borelj bio je pronicljiviji te je prepoznao da tenzije predstavljaju simptom širih nerešenih odnosa između Beograda i Prištine. Nakon što je NATO pojačao svoju uključenost u aktuelnu krizu, izbijanje oružanog okršaja na severu KiM čini se sve manje verovatnim. Ipak, ako bi do njega došlo, to se ne bi dogodilo zbog javnih isprava već zbog temeljnih razlika između Beograda i Prištine u pogledu statusa KiM i dinamike pregovora koji se o njemu vode.
Registarske tablice i lične karte samo su jedno u nizu pitanja povodom kog su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti obarali ruke tokom poslednjih godinu dana. Dnevni red je svaki put sastavljao Kurti svojom politikom reciprociteta. Pitanja koja je otvarao (SRB registarske tablice, srpski referendum i izbori, energetika) imale su značaj same po sebi, ali i svrhu da naruše status kvo u dijalogu, koji Beograd nastoji da očuva čekajući da nastupe neke „povoljnije okolnosti“. Da Kurti potezima koje povlači pokušava da inicira razgovor o statusnim pitanjima vidi se i po tome što je na sastanak sa Vučićem u Brisel došao sa predlogom sporazumom o međusobnom priznanju.
Koliko Kurti svojim postupcima rizikuje toliko i igra na sigurno. Zahtevi koje iznosi se, u značajnoj meri, zasnivaju na postignutim sporazumima. Zbog toga među zemljama Kvinte i EU postoji nepodeljeno mišljenje da su mere kosovske Vlade legitimne. Iz istog razloga srpska strana nije mogla da računa da će naići na razumevanje za to što barikadama pokušava da spreči sprovođenje mera na koje je izrazila pristanak.
Da bi se iz aktuelne krize izašlo, za početak je potrebno napraviti razliku između zahteva koji su legitimni i onih koji to nisu.
Preregistracija vozila sa KM tablicama predstavlja neispunjenu obavezu koju je srpska strana preuzela u više navrata. Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine predvideo je da će vlasnici automobila sa prebivalištem na Kosovu koristi registarske tablice KS ili RKS. Dogovorom iz 2016. godine produženo je korišćenje KS tablica na još 5 godina, a kosovske institucije su omogućile da se preregistracija vozila vrši bez plaćanja bilo kakvih dažbina. Preregistracijom vozila se tokom 2018. godine bavio i sadašnji gradonačelnik opštine Severna Mitrovica Milan Radojević, tada u svojstvu zamenik kosovskog ministra unutrašnjih poslova. Preregistracija vozila su, međutim, obavili Srbi južno od Ibra, dok su Srbi sa severa KiM uglavnom propustili da to učine.
Aktuelni postupak preregistracije vozila koji je pokrenula Kurtijeva Vlada u velikoj meri izlazi u susret interesima srpske strane. Naime, novim odlukama omogućena je preregistracija vozila registrovanih do 21. aprila 2022. godine, a ne zaključno sa 14. septembrom 2016. godine kako bi proizašlo iz sporazuma. Vlasnici vozila su ponovo oslobođeni svih taksi i poreza. Štaviše, ovog puta je obezbeđeno da se eventualni prenos vlasništva nad vozilom vrši bez plaćanja carinskih obaveza, što ranije nije bio slučaj.
Problem sa preregistracijom ne leži toliko u samim merama koliko u činjenici da se one sprovode jednostrano. Beograd i Priština su nedavno dogovorili mapu putu za sprovođenje sporazuma o energetici, koji takođe spada u red dogovora na čije sprovođenje se dugo čekalo. Ako je bilo moguće doći do mape puta o energetici, na isti način je mogla biti dogovorena i mapa puta za preregistraciju vozila. Sadržaj mere bi verovatno bio isti, samo što bi tada bio stvoren utisak da je srpska strana ima „vlasništvo“ nad dogovorom. Petar Petković i Srpska lista bi u tom slučaju i RKS tablice mogli da predstave kao pobedu, isto kao što su proslavili i početak plaćanja računa za struju na severu KiM. Međutim, problem je nastao zbog toga što im je Kurti uskratio „slavljenički“ momenat u nameri da pokaže kako Srbima može da nameće svoju volju.
Povodom pitanja ličnih karata, Kurt ponovo nalazi uporište u sporazumima. Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine Beogradu i Prištini daje mogućnost da koriste „ulazno-izlazni“ dokument za građane druge strane. U pitanju je, međutim, dispozitivna odredba. Ona stranama daje mogućnost da koriste pomenuti dokument ali ne utvrđuje obavezu da to čine. U tom svetlu je obrazloženje koje Kurti dao za uvođenje ove mere zabrinjavajuće. Naime, Kurti smatra da je način na koji Srbija tretira osobe sa kosovskim ličnim kartama diskriminatoran pa na to odgovora tako što i sam građane dovodi u nepovoljan položaj. Pritom, štetu koju tim potezom proizvodi pretrpeće njegovi sugrađani iz srpske zajednica na KiM, kao i njegovi sunarodnici iz albanske zajednice iz Preševa i Bujanovca. Povrh svega, Kurti ovim potezom još jednom propušta da na delu pokaže svoju privrženost unutrašnjem dijalogu sa Srbima na KiM jer ih ne pita ih šta oni o toj meri misle.
Uprkos prenaglašenoj retorici, srpska strana je u Briselu pokazala spremnost na kompromis u pogledu tablica i ličnih karata. Verovatno nije moguće postići dogovor o vraćanju KS tablica, koje su kosovske institucije prestale da izdaju još u septembru 2020. godine. Tada na vlasti u Prištini nije bio Aljbin Kurti već Avdulah Hoti, a jedan od posrednika u pregovorima je bio Ričard Grenel, danas omiljeni Amerikanac u Srbiji. Međutim, ustupak koji bi Priština mogla da učini jeste dalje odlaganje sprovođenja preregistracije i postizanje dogovora o „mapi puta“ koja bi srpskoj strani dala priliku da sačuva obraz.
Pitanje ličnih karata zahteva veći spremnost na kompromis od strane Prištine. Beograd je prihvatio da se „ulazno-izlazni“ dokument primenjuje na osobe sa prebivalištem u centralnoj Srbiji, ali zauzvrat traži izuzeće u pogledu Srba koji žive na KiM. Taj zahtev je razuman. Najveći broj Srba koji žive na KiM ima kosovske lične karte. Jedan broj Srba koji žive u severnim opštinama ne želi da ih poseduju, ali postoje i oni Srbi i severno i južno od Ibra koji iz administrativnih razloga ne mogu da ih dobiju. Primer su osobe poreklom iz centralne Srbije koje su se zbog braka preselile na KiM. Najveći problem u tome predstavlja činjenica da kosovske institucije ne priznaju dokumente izdatih od strane institucija Srbije, što je delom posledica neispunjenih obaveza od strane Prištine u vezi sa Sporazumom o pravosuđu iz 2015. godine.
Iako možda deluje trivijalno, „ulazno-izlazni“ dokument je potencijalno ozbiljna klopka za Srbe koji žive na KiM. Informacije koje kosovska policija bude prikupljala o broju Srba koji bude boravio na KiM na osnovu „ulazno-izlaznog“ dokumenta, Pokret Samoopredeljenje može da iskoristi kako bi „potkrepio“ svoje navode da Srbija vrši „kolonizaciju“, odnosno naseljavanje Srba na KiM. O tome je bilo reči i u video spotu koji je Pokret Samoopredeljenje objavio početkom jula o tome kako je Kurti „integrisao Sever“. Srbi koji bi bili zatečeni na teritoriji KiM bez kosovskih isprava već samo sa „ulazno-izlazno“ dokumentom mogu biti proglašeni „kolonistima“.
Kad se sagledaju sve pojedinosti, čini se da je prostor za kompromisno rešenje spora oko ličnih karata i registarskih tablica širi nego što prejake reči sa obe strane dopuštaju da se vidi. Do njega se može doći ako strane pokažu veću spremnost da međusobno uvaže legitimne zahteve. Međutim, čak i kada se pronađe rešenje za aktuelni spor, odnosi se Beograda i Prištine neće stabilizovaati. Oni će prolaziti kroz ciklične krize u pokušaju jedne strane da naruši status kvo a druge da ga zadrži.