Prvi sastanak na visokom nivou od izbijanja krize na Severu Kosova, sa ciljem deeskalacije situacije, završen je bez pozitivnog ishoda. Evropska unija predstavila je danas srpskom predsedniku i kosovskom premijeru predlog – „kompromisno rešenje“. Vučić ga je prihvatio, a dok Kurti nije bio spreman da krene sa procesom uspostavljanja ZSO, poručio je visoki predstavnik EU, Žozep Borelj, nakon sastanka.

On se požalio i na izostanak deeskalacije situacije na Severu Kosova, ali i na to što Priština ne ispunjava postavljene zahteve u ovom pravcu. Još jednom je zatražio organizovanje izbora na Severu, navodeći da su ostavke gradonačelnika bolje i brže rešenje u odnosu na peticiju, dok je od Srba zatražio da se „bezuslovno angažuju“ u izbornom procesu.

U Briselu je danas održan sastanak na visokom nivou između srpskog predsednika i kosovskog premijera. Predstavnici Evropske unije izneli su Vučiću i Kurtiju predlog kojim bi obe strane paralelno ispunjavale po jednu obavezu iz dijaloga, odnosno ovogodišnjeg sporazuma iz Brisela i Mape puta dogovorene u Ohridu.

Time bi se stvorile momentalne garancije da će i druga strana ispuniti svoju obavezu, kazao je nakon sastanka visoki predstavnik EU, Žozep Borelj.

„Evropska unija i šira međunarodna zajednica, uključujući naše američke partnere, vide ovo kao jedini realan način da implementacija može da funkcioniše“, kazao je Borelj.

Kosovski premijer, međutim, nije bio spreman da krene sa uspotavljanjem ZSO.

„Nažalost, nakon prilično dugog sastanka premijer Kurti nije bio spreman da krene za procesom uspostavljanja Asocijacije zajednica. Umesto toga insistirao je na de-fakto priznavanju kao prvom koraku, poručio je Borelj.

Sa druge strane, naglasio je da je srpski predsednik prihvatio predlog Evropske unije, iako je, kako je naveo, danas u Briselu izneo svoj predlog.

„Trudili smo se, ali nažalost, danas nije bilo moguće premostiti razlike“, naglasio je Borelj.

Sa istim navodima izašao je i srpski predsednik nakon završetka sastanka.

„Kompromisno rešenje, koje je danas predložila Evropska unija, a koje obuhvata najpre razgovore o formiranju Zajednice srpskih opština i da paralelno sa tim Beograd krene sa svojim obavezama – mi smo prihvatili, ali je Kurti odbio. Sastanak je tako i okončan“, poručio je Vučić iz Brisela.

Sa druge strane, kosovski premijer je nakon današnjeg susreta rekao da je zapravo bio jedini koji je izneo predlog, a da je Srbija ispunjavanje bilo kakvih obaveza uslovljavala formiranjem ZSO, na šta on nije pristao.

Kazao je da je spreman da pregovara o ZSO, ali kada „za to dođe vreme“ i uz primenu „kosovskog, evropskog i američkog stuba“ – koji garantuju da će ovo telo biti u skladu sa kosovskim ustavom i da neće imati izvršna ovlašćenja.

Priština ne ispunjava zahteve za punu deeskalaciju.

U daljem izlaganju, visoki predstavnik EU je naglasio da nije bilo pomaka ni u deeskalaciji situacije na Severu Kosova.

Borelj je ujedno podsetio da su svih 27 članica EU zatražile konkretne korake za rešavanje ove krize.

Kaže da je Priština preduzela „neke“ korake:

„Ali oni ne ispunjavaju postavljene zahteve za punu deeskalaciju“.

Borelj je pozvao obe strane da preduzmu hitne korake na Severu Kosova kako bi se situacija deeskalirala.

Ne možemo da sedimo i čekamo sledeću krizu, to mora da se desi odmah, u skladu sa zahtevima EU i šire međunarodne zajednice

Dotakao se i organizacije prevremenih izbora u četiri opštine na Severu Kosova.

Borelj je podsetio da je prethodno neophodno da trenutni gradonačelnici budu smenjeni.

Naglasio je da su za Evropsku uniju prihvatljive obe opcije – odnosno opoziv gradonačelnika putem peticije ili da ovi zvaničnici podnesu ostavke.

Međutim, naglašava da proces održavanja izbora do kojeg bi se došlo putem ostavki gradonačelnika predstavlja bolji i brži način.

„Da pojasnim, EU vidi ostavke gradonačelnika, koje je izabralo samo 3 odsto stanovništva kao najbrži i najbolji način da se omoguće prevremeni izbori. Druga procedura, traženje potpisa – je dugotrajna i neizvesna“.

Od kosovskih Srba očekuje da pokažu konstruktivnost, te da se „bezuslovno angažuju“ u izbornom procesu.

„Moraju da učestvuju, inače će sve biti besmisleno“, podcrtao je Borelj, dodavši da je na današnjem sastanku dobio uveravanja srpskog predsednika u vezi sa ovim procesom.

Visoki predstavnik EU ujedno poručuje da ukoliko ne bude pomaka na izborima – „rizik od nove eskalacije će i dalje da se nadvija nad sprovođenjem Sporazuma kroz širi proces normalizacije“.

„Od marta imamo dobar Sporazum, veoma dobar sporazum koji daje jasan okvir za dalju normalizaciju odnosa i donosi opipljive koristi za njihove građane ako se Sporazum sprovodi“, kazao je on.

Međuti, dodaje, upravo su građani ti koji pate zbog neispunjavanja obaveza.

„Žao mi je što moram da kažem da nam ističe vreme. Na kraju krajeva, oni koji najviše pate od nesposobnosti svojih lidera da ostanu verni svojim rečima su građani“, naveo je Borelj.

Prema njegovim rečima, ovo je posebno zabrinjavajuće, imajući u vidu da i „kosovski premijer i sprski predsednik žele da budu deo Evropske unije“.

„Ovo je posebno zabrinjavajuće u trenutku kada EU tako jasno ide napred u pogledu proširenja. I predsednik Vučić i premijer Kurti izjavili su da žele da se učlane u EU – Uniju koja se gradi na partnerstvu, na kompromisu, na dobrim odnosima među susedima i vizijama bolje budućnosti za same građane“, kazao je Borelj.

Bez normalizacije odnosa, naglašava Borelj, „neće biti evropske budućnosti“ za Beograd i Prištinu.

„Moram da ih podsetim da put za Kosovo i za Srbiju ide kroz dijalog, ne postoji način da se to zaobiđe, ne postoji drugo rešenje. Bez normalizacije odnosa neće biti evropske budućnosti ni Kosova ni Srbije. Oni rizikuju da zaostaju, dok se drugi regionalni partneri kreću brže ka Evropi“, kazao je Borelj, dodavši:

„Mislim da je sada konačno vreme da proces krene napred i da se pokaže da Kosovo i Srbija mogu da žive zajedno u miru i da budu deo evropske porodice – porodice koja je prevazišla tolike konfrontacije u prošlosti i naučila da živi zajedno u miru“.

Borelj se ujedno zahvalio specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku na „odličnom radu u ovako teškim uslovima“, te poručio da će nakon sastanka obavestiti države članice i „zajedno odlučiti o daljem putu“.