Za nastajanje divljih deponija u opštinama Peć i Prizren su odgovorni građani, potrebno je više svesti kako bi se rešio ovaj problem kažu nadležne komunalne službe. Građani kažu da je neophodno više angažmana nadležnih u skladu sa cenama naplate usluga.

Iz ekoloških organizacija poručuju da se ekološka situacija poboljšava ali da je neophodna veća svest građana po pitanju odlaganja smeća i drugog otpada. Urim Đeravina direktor nevladine organizacije Lets do It Peja smatra da je ranije bilo monog oviše problema.

„Građani ko građani nikada nisu zadovoljni i ako se usluge poboljšavaju svakoga dana. Ranije je bilo teže, mnogo teže, sad se to poboljšava, uvek građani traže bolje uslove i to je sasvim normalno“, kaže Đeravina za Radio Goraždevac.

Đeravina kaže da postoji dosta divbljih deponija u regionu Peći koje ugrožavaju životnu sredinu ali da je situacija bilja nego ranije.

„To dosta ugrožava životnu sredinu, kontaminirara prostor, vodu i vazduh. Ja lično pozivam građane da ne bacaju smeće gde nije dozvoljeno. Danas je stanje bolje nego što je bilo ranije, ima divljih deponija pored puteva i u selima, za sada u gradu nema divljih deponija“, kaže Đeravina.

Samo dijalogom sa građanima i poštovanjem zakonskih okvira situacija može da se poboljša.

Potpredsednik NVO “Zelena površina” iz Girnjeg Ljubinja Sejfiju Bajrami, rekao je da se problem diljih deponija ne može rešiti u skorije vreme.

“Pre 5 godina kad smo mi kao selo sakupljali smeće, divljih deponija nije bilo a pre toga smo 20 smetilišta u okolni sela počistili i krenuli organizovano da skupljamo otpad traktorima meštana. To je bio primer kako se sa minimalnim sredstvima od članarine (50 centi po članu), može obaviti više poslova, kao što su održavanje seoskog vodovoda i glavne saobračajnice do grada. Minimalnim sredstvima kroz plačanje članarina kupili smo i traktor za održavanje puta u zimskom periodu. Divljih deponija nije bilo putevi su bili čisti i seoski vodovod se održavao. 2017-te godine iz opštine su nam nametnuli plaćanje u visini od fiksnih 4,50 € po domaćinstvu, za sakupljanje otpada ali da to vrši javno komunalno preduzeće”, kaže Bajrami za Radio Astra.

Bajrami dodaje da građani nisu zadovoljni cenom usluga ali ni njihovim kvalitetom.

“Meštani nisu bili zadovoljni prvo fiksnom cenom po domaćinstvu jer ima slučaja da u nekom domaćinstvu živi jedna osoba a plaća isto kao i onaj koji ima deset člananova u domaćinstvu. A kao što se može primetiti da svakog dana niču i nove divlje deponije. Rešenje problema naša organizacija i meštani Gornjeg Ljubinja vide da se ponovo vrati stari sistem da sami stanovnici sakupljaju otpad a da taj otpad odveze javno komunalno preduzeće do centralne deponije i da način plaćanja bude na nivou čitavog sela a ne kao što je trenutna situacija po domaćinstvu”, rekao je Bajrami.

Cele Lama direktor javnih službi u Prizrenu kaže da je najveći problem to što građani sami proizvode divlje deponije.

“Imamo operatera za takve intervencije, uređivali smo i čistili tone otpada. Obično u našoj direkciji imamo sektor životne sredine, sa kojim se može naći rešenje za sprečavanje formiranja ovih divljih deponija. Počeli smo da sadimo drveće na onim prostorima gde se odvozi smeće. Razmišljamo o malo širem projektu da u nekim oblastima mislimo da možemo pronaći lokacije gde se može sakupljati otpad, tako da će ga svake nedelje ta nadležna kompanija uklanjati, odnosno koncentrisati sakupljanje mini otpadnih prostora u jednom delu kako bismo mogli više lako upravljati tim otpadom”, rekao je za TV Prizreni direktor javnih službi u Prizrenu Cele Lama.

Direktor direktorana javnih službi u opštini Peć Agron Nikći, kaže da

“Mi radimo ovih dana na infrastrukturalnim projektima koji su bili planirani u prošloj godini i ovoj, trenutno radimo na nekoliko asfaltiranja puteva, koji su ugovoreni prosle godine, operatori su imali probleme zbog povećanja cena, i do sad nisu počeli sa poslom, dok sad su 90% njih na terenu, na asfaltiranju puteva i putića u selima isto tako i grada dok mi imao u planu za budžet sledeće godine 2023, koji već je izglasan u opštinskom odboru prošlog mjeseca i vrši se planiranje za one ulice za koje do sada nisu bile u planu. Iz godine u godinu povećava se broj bandera sa uličnom rasvetom, uglavnom se koriste led svetla. Mi se trudimo da budemo što efikasniji na terenu sa operaterima. Njihova odgovornost je sve veća”, kaže Nikći.

Imran Gaši iz Prizrena kaže da je rad u opštini elektronski unapređen tako da nema većih zadržavanja.

“U poređenju sa prošlošću, čini se da je došlo do korenite promene, počevši od okruženja što je veoma zgodno do usluga koje su veoma jednostavne i brze, uzmite jedan broj za određenu uslugu, sačekajte nekoliko sekundi ili nekoliko minuta, broj se pojavljuje po redu elektronski pristupite i završite posao, nema nesporazuma, nema nesuglasica, nema obaveštenja i sve je čudesno”, kaže Gaši za TV Prizreni.

Gaši dodaje da je najveći problem održavanja čiste životne sredine u ruralnim mestima kao i na mestima za izlet.

“Najveći problem je u ruralnim sredinama, na putevima ka selima gde su stvorene divlje deponije ljudi iz različitih mesta bacaju svoje smeće i ponekad veoma blizu stambenih kuća, u blizini magistralnog puta poljoprivrednih imanja. Još nam nedostaje svesti, još uvek ima pojedinaca koji nedostatak ekološkog obrazovanja, često viđam prirodu na određenim mestima posle izleta sa porodicom ili društvo je gomila smeća na mestima gde su proveli dan, ima pojedinaca koji ih ne čiste njihovo đubre nakon izleta na otvorenom, a kamoli da počisti đubre koje tamo nađu! Kulture zaštita životne sredine je veoma važna, pa moramo biti svesni počev od dece, pojedinaca, porodice i društva”, kazao je Imran Gaši.

Nizamir Bitići kaže da su opštinske usluge u opštini Prizren napredovale u poslednjih nekoliko godina.

“Opština Prizren je napravila velike promene u nekim sektorima što se tiče opštinskih usluga, ovih dana sam došao ovde u Opštinsku upravu i pitao nekih imovinskih dokumenata, to je bila nova sredina, čista i funkcionalna. Ali, u našoj opštini imamo elementarne probleme, nedostaje nam vode, što znači da patimo celo leto bez vode, jednostavno smo primorani da prenosimo vodu automobilima”, kaže Bitići.