Saljih Mustafa, bivši komandant gerilske jedinice BIA, jedinice unutar operativne zone Lab Oslobodilačke vojske Kosova, osuđen je danas u Hagu na 26 godina zatvora za ratne zločine počinjene nad albanskim stanovništvom na Kosovu 1999. godine.
Porota Specijalizovanih veća proglasila je g. Mustafu krivim za ratne zločine, proizvoljnog lišavanja slobode, mučenja i ubistva i izrekao mu kaznu zatvora u trajanju od 26 godina.
Pretesni Panel ga je iz, kako je saopšteno iz Specijalizovanih veća, materijalno-pravnih razloga oslobodio optužbe za krivično delo surovog postupanja.
Prilikom izricanja presude Pretresni panel je naglasio da se optužbe u ovom predmetu tiču isključivo individualne krivične odgovornosti g. Mustafe i njegovog učešća u lišavanju slobode, surovom postupanju, mučenju i ubistvu žrtava kao zločinima protiv čovečnosti.
Napominjući da su žrtve u ovom predmetu kosovski Albanci, Pretresni panel je istakao da „njihova nastojanja da se zadovolji pravda i utvrdi istina čine okosnicu ovog postupka“.
Krivična dela za koja je g. Mustafa oglašen krivim izvršena su u aprilu 1999. na jednom imanju u selu Zlaš/Zllash, na Kosovu, koje je gerilska jedinica Bezbednosno-informativne agencije Oslobodilačke vojske Kosova koristila kao bazu. Gospodin Mustafa bio je komandant te jedinice.
Pretresni panel je u presudi konstatovao da je g. Mustafa tokom sukoba između OVK i srpskih snaga bio glavni i jedini komandant gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije OVK sve do njenog raspuštanja, da je tokom perioda u kom su se odigrala krivična dela iz optužnice komandovao bazom u Zlašu, kao i da je bio ovlašćen da odlučuje o postavljenjima unutar gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije, da izdaje naređenja potčinjenima i da ih kažnjava.
Što se tiče krivičnog dela proizvoljnog lišavanja slobode, Panel je zaključio da su pripadnici Bezbednosno-informativne agencije ili drugi pripadnici OVK lišili slobode najmanje šest lica i držali ih na imanju u Zlašu a da im nisu naveli razlog za to niti pružili mogućnost da ospore zakonitost zatvaranja. Dokazi su potvrdili da je g. Mustafa u više navrata bio prisutan na imanju u Zlašu i da je svojim potčinjenima naredio da zatvorenike odvedu na mesto na kom će ih držati. Zato je Panel zaključio da je g. Mustafa znao da su ti ljudi lišeni slobode i u kakvim se uslovima drže.
Što se tiče krivičnog dela mučenja, sudije su precizirale da su zatvorenici optuživani da su „špijuni, kolaboracionisti, izdajnici, lopovi ili lažovi i da su držani u nehumanim, ponižavajućim uslovima, bez dovoljno vode, hrane i medicinske pomoći, da im nije bilo dozvoljeno ni da se operu ni da se presvuku i da nisu imali pristup toaletu“.
“Gospodin Mustafa i njegovi potčinjeni iz Bezbednosno-informativne agencije zatvorenicima su umišljajno naneli tešku bol i patnju, sa ciljem da od njih dobiju informacije ili priznanje, da ih kazne, zastraše, iznude nešto od njih ili da ih diskriminišu na političkoj osnovi”, navodi se u saopštenju Specijalizovanih veća.
Pretresni panel je konstatovao da je „zlostavljanje, zajedno sa nehumanim i ponižavajućim uslovima u zatočeništvu, kod zatvorenika ostavilo doživotne fizičke i psihičke posledice“.
Tokom suđenja panel je saslušao 28 svedoka: 13 koje je pozvao specijalizovani tužilac i 15 koje je pozvala odbrana. Panel je osim toga razmatrao i pismene izjave, dokumentarne dokaze i veštačenja.
„U postupku je učestvovalo i osam žrtava. Svim žrtvama su odobrene mere zaštite. Panel je na kraju dodao i da će u dogledno vreme izdati nalog o reparacijama, te da zadržava nadležnost u toj stvari“, stoji u saopštenju Specijalizovanih veća.
Izricanje presude u njegovom predmetu počelo je jutros oko 9 časova, a sednica je bila javna na sajtu Specijalizovanih veća i prenošena na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
Saljih Mustafa uhapšen je i prebačen u pritvor 24. septembra 2020. godine.