Više vlasnika parcela koje su se odlukom kosovske vlade u januaru ove godine, našle kao predmet eksproprijacije u opštini Leposavić, iz katastarskih zona Dren i Lešak, podnosi tužbu i to za utvrđivanje nepostojanog javnog interesa, uz zahtev da se ponište sve preduzete radnje, te da im se zemljište vrati i da ga nesmetano koriste.

Njihov advokatski zastupnik, Nebojša Vlajić za KoSSev je potvrdio da je prethodno u oktobru sličnu tužbu podneo i za zemljište u Zubinom Potoku. „Karakteristično i za jedan i za drugi slučaj je ta netransparentnost procesa“. U nekoliko odluka kosovske vlade za eksproprijaciju kada je u pitanju više katastarskih zona za ove dve opštine, navedeno je samo da se ona vrši radi „infrastrukturnih projekata od javnog interesa“.

Kosovska vlada odlučila je sredinom januara da ekspropriše zemljište u selu Dren i Lešak, kako je to potom saznao naš portal, ukupne površine 83ha i to radi još jednog „infrastrukturnog projekta od javnog interesa“. Ove dve katastarske zone se naslanjaju jedna na drugu. Deo ove površine je privatno vlasništvo, zatim vlasništvo lokalne samouprave, kao i društvena svojina.

Ipak, privatni vlasnici i opština Leposavić o samoj odluci januara nisu bili obavešteni, a od januara ovo pitanje nije ni privlačilo pažnju javnosti. Tako i vlasnici, kako su sami potvrdili, sve do ove srede nisu znali ni šta će na njihovom zemljištu biti sagrađeno. Na svojim parcelama su tada primetili građevinske mašine, oklopnjake i policiju. Od njih su saznali da se tu gradi policijska baza za Pograničnu policiju, odnosno da se za sada krči ili priprema put do eksproprisanog zemljišta.

Neomogućeni da ospore bilo kakvu odluku o svojim parcelama, a zbog netransparentnog procesa, odmah su stupili u protest i najavili tužbu. Ona će u ponedeljak biti i predata i to sa zahtevom da se ponište sve do sada preduzete radnje.

Na poštovanje imovinskih prava u istom slučaju pozvala je juče i Evropska unija, precizirajući da proces eksproprijacije, prema kosovskom zakonu, zahteva period za javne konsultacije i mogućnost za pogođene građane i to „da osporavaju bilo koju odluku o eksproprijaciji na sudu pre nego što bilo koja odluka o eksproprijaciji postane konačna“.

Da je reč o ozbiljnom kršenju prava i da se radi o primeru pravnog nasilja i životnog nasilja, upozorio je danas advokat Nebojša Vlajić, koji zastupa vlasnike parcela kako u Leposaviću, tako i one u Zubinom Potoku.

I on ističe da ga najviše brine to što se ljudima, samim građanima oduzima imovina bez ikakvog objašnjenja i pravnog osnova.

„Oni ne samo da ne učestvuju u tom postupku i da potencijalno ospore takvu odluku, nego nisu ni obavešteni. Oni su se samo probudili i videli da na njihovom zemljištu gradi ili to namerava“, ističe Vlajić.

On smatra da se takav postupak kosovski vlasti ne može tolerisati ni u jednom društvu: „Takva praksa mora da prestane“.

Advokat kaže da će vlasnici parcela na to odgovoriti pravnim sredstvima, odnosno tužbom koju će on u njihovo ime podneti za utvrđivanje zakonitosti eksproprijacije.

„Tužba za utvrđivanje nepostojanog javnog interesa, uz zahtev da se ponište sve preduzete radnje. Da se zemljište vlasnicima vrati i da ga nesmetano koriste kako su to koristile i generacije pre njih“, precizirao je Vlajić.

Koliko će ovaj zahtev biti realno ostvariv on nije siguran, ali po njemu, on je u potpunosti osnovan.

„Sudovi su tu da sprovode pravdu, a ja mislim da bi osnovani zahtevi građana kao što je ovaj, morali da budu i realni. Ako ne možete ostvariti osnovani zahtev, onda se u takvom društvu ni ne može živeti“, upozorava.

Eksproprisano zemljište obuhvata i seosku crkvu, ali i izvorske bazene kojim se snabdeva selo

Advokat danas potvrđuje da je ukupna površina zemlje koju kosovska vlada eksproprijacijom oduzima 83ha. Ističe da se radi o ogromnoj površini i podseća da je čak 25ha od toga vlasništvo građana.

Smatra da je, stoga, nemoguće da selo nastavi da živi u takvim okolnostima.

„Ne na isti način kao ranije, nego da li će uopšte selo da nastavi da živi ukoliko se ove namere i izgradnja budu ostvarile. To će u potpunosti uništiti život građana u tom mestu“, naglašava Vlajić, dodajući da su to činjenice koje se moraju uzeti u obzir.

I on potvrđuje da se na zemljištu koje je predmet eksproprijacije i to u vlasničkom delu nalazi seosko groblje Drena, koje je još uvek u funkciji.

Ujedno, advokat otkriva i novi detalj – da eksproprijacija obuhvata i seosku crkvu izgrađenu u 14. veku.

Otkriva i da se na delu zemlje koja je u privatnom vlasništvu nalaze bazeni izvorske vode.

„Te bazene su pre nekoliko decenija izgradili sami vlasnici i meštani, kako bi se selo snabdevalo vodom. Ukoliko se tu sagradi bilo šta, selo će ostati bez vode“, precizira.

A to još više, kako dodaje, govori o tome da tu više života neće biti.

Iako na samom eksproprisanom zemljištu naseljenih kuća nema, prve se nalaze već na par metara.

„Ivice tih parcela koje se oduzimaju, nalaze se na 2, 5 ili 10 metara od prvih naseljenih kuća. A kako biste se vi osećali kada bi vam neko napravi policijsku ili bilo kakvu bazu, da se kreću vozilima po ceo dan, da dolaze i odlaze po ceo dan – na samo par metara od vaše kuće“.

Za zemljišta u Zubinom Potoku već podneta tužba, ali bez odgovora

Osim za zemljište u opštini Leposavić, Vlajić je u oktobu prošle godine podneo tužbu kosovskim vlastima i u ime eksproprijacije u Zubinom Potoku. U pitanju je manja površina zemlje u odnosu na Leposavić, ali je takođe reč o nekoliko desetina hektara i to u Jasenoviku i Veljem Bregu.

Kaže da mu do danas na tu tužbu, nije odgovoreno:  „Ništa za to još nije odlučeno, odnosno makar ja nisam dobio obaveštenje, a moram da budem obavešten kao punomoćnik“.

Karakteristično i za jedan i za drugi slučaj je ta netransparentnost procesa, kao nešto što je najviše prekršeno.

„Građani uopšte ne znaju o čemu se radi, šta se radi. Niko od njih nije dobio nikakvu odluku niti obaveštenje“, ističe Vlajić.

Podsetio je da su građani Drena prvu informaciju dobili ove nedelje i to kada su radovi već započeti, kao i da su je dobili od policijskog službenika na samom terenu.

A to, ističe Vlajić, treba da uradi vlada koja je i odlučila da određenu zemlju ekspropriše.

„Vlada koja je donela odluku treba da izađe pred građane i kaže o čemu se radi. Mi smo došli dotle da nama policajac koji vrši naređenja daje obaveštenja“, naglašava.

Vlasnicima parcela niko, pa ni sama kosovska Vlada, ne osporava vlasništvo

Vlasnici parcela koji su podneli tužbu su nesumnjivi vlasnici, ističe Vlajić.

„Njima svojinu ne osporava niko. Oni su i u tabelar koji je izdala kosovska Vlada navedeni kao vlasnici i njima to niko ne može da ospori“.

Ipak, kako kaže, neko od njih ima nedovršene ostavinske postupke, te su u listove još uvek upisani njihovi preci.

Ni u tom slučaju im, kako kaže advokat, ni tako niko, pa ni kosovska vlada ne osporava vlasništvo.

Kosovska vlada: Za pripremne radove ne treba dozvola vlasnika; Imaju pravo na naknadu

I dok advokat, lokalna samoprava u Leposaviću, kao i Evropska unija naglašavaju da se u ovom slučaju moraju poštovati imovinska prava vlasnika parcela koje su predmet eksproprijacije, prema juče objavljenoj odluci kosovske vlade navodi se da se pripremni radovi mogu izvoditi i bez dozvole vlasnika.

Objavljena odluka kosovske vlade tiče se lokacija Dren i Lešak:

„Pripremni radovi mogu da se završe i bez dozvole vlasnika i relevantnih gazdi“.

Ujedno, po prvi put, kosovska vlada saopštava da lica koja su vlasnici ili posednici udela imovine na kom se vrše pripremni radovi ima i pravo na naknadu.

Naknada se vrši za gubitak prava korišćenja ili uživanja imovine ili nekog njenog dela tokom izvođenja pripremnih radova, kao i za sve druge štete na imovini ili licima, a koje su prouzrokovane kao posledica pripremnih radova.

U odluci se ističe da visinu naknade štete utvrđuje kosovsko ministarstvo finansija, rada i transfera – „u skladu sa određenim članom Zakonom za eksproprijaciju nepokretnosti“.

Ističe se da će naknadu izvršiti Organ za eksproprijaciju, u skladu sa procenom ministarstva.

Ukoliko se vlasnik ne slaže sa visinom iznosa naknade, ima pravo na tužbu.

„Ako se organ eksproprijacije i vlasnik ili posednik interesa ne mogu dogovoriti za iznos naknade koji utvrđuje organ za procenu, vlasnik imovine ili vlasnik zainteresovano lice ima pravo da podnese tužbu za naknadu štete pred Osnovnim sudom opštine
na čijoj teritoriji se imovina nalazi“, navodi se u ovoj odluci.