Na teritoriji opštine Đakovica biće izgrađen glavni poligon KBS-a saopštio je danas kosovski ministar odbrane, Armend Mehaj. Ujedno, planirana je i obnova i modernizacija aerodroma u ovoj opštini, „kako bi se zadovoljile potrebe KBS-a“.
Kosovska vlada, kako su na današnjoj konferenciji za medije saopštili kosovski ministar odbrane i ministar životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Ljiburn Aljiu, usvojila je 9. marta odluku o eksproprijaciji zemljišta u svrhe izgradnje glavnog poligona KBS-a u opštini Đakovica.
U ove svrhe eksproprisano je zemljište u katastarskim oblastima: Babaj Boks, Šišman, Popovac, Ponoševac, Čeret i Deva.
Projekat na nekadašnjem aerodromu u Đakovici obuhvata katastarske zone: Bec, Trakanić i Janoš.
Cilj ovih projekata, kako je kazao Mehaj, jeste povećanje kapaciteta za obuku KBS-a, „što su koraci ka ispunjenu vojnih standarda NATO-a , pa će, tvrdi, ovi projekti biti izvršeni u saradnji sa SAD-om, koje naziva strateškim partnerima.
„Površina od nekoliko hektara u Babaj Boksu sa strelištima biće dragoceno sredstvo za obuku, ne samo vojnika KBS-a, već će ga koristiti i partnerske snage. Dok investicija u bivši aerodrom Đakovica neće samo omogućiti očuvanje imovine i funkcionalizaciju ovog aerodroma, već i njegovu modernizaciju, kako bi se zadovoljile operativne potrebe KBS-a“, kazao je Mehaj.
Ujedno je kazao i da će se investicije nastaviti „kako bi KBS bio spreman da služi u svakoj misiji NATO“.
„Želim da istaknem da smo udvostručavanjem broja vojske u roku od dve godine višestruko uvećali vrednost budžeta uloženog u stručno osposobljavanje vojske i nabavku naoružanja, dok nastavljamo sa infrastrukturnim ulaganjima kako bi KBS bila vojska spremna da služi u svakoj misiji NATO-a“, zaključio je.
Za Kosovske bezbednosne snage tokom protekle godine regrutovano je 820 pripadnika, te 30 kadeta, a u toku je regrutacija 612 aktivnih i 388 rezervnih pripadnika, saopštio je kosovski premijer Aljbin Kurti u januaru ove godine.
U KBS-u ima i dalje srpskih pripadnika, sa juga pre svega ali u minornom broju. Od 137 Srba u KBS pre nekoliko godina, oko 50 njih se 2018, odnosno više od 70, naredne, prema dostupnim podacima, udaljilo iz ove formacije. Među poslednjim povlačenjima, zabeleženo je ono tokom trajanja prošlogodišnjih barikada.
Predsednik Srbije je više puta pozivao Srbe sa Kosova da ne budu deo KBS.
Prema više izveštaja, na srpske pripadnike KBS vršen je pritisak da napuste ovu službu.
Proces transformacije KBS u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku, počeo je decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova. Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
Zakoni su izglasani da bi se zaobišlo to što se u skupštini nije dobijala potrebna većina za promenu mandata KBS, a to se moglo isključivo kroz promenu ustava. Za svaku izmenu pitanja koja su od posebnog/osetljivog interesa, potrebno je 2/3 glasova svih poslanika kosovske skupštine i ujedno 2/3 glasova poslanika svih predstavnika nevećinskih zajednica kojih je u kosovskoj skupštini 20.
Iako NATO formalno ne podržava transformaciju KBS u vojsku, reagujući negativno na ove zakone, države članice Saveza, poput SAD, postupaju drugačije.
„Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju sveobuhvatnu tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga u višenacionalnu, profesionalnu teritorijalno odbrambenu i NATO-interoperabilnu snagu“, poručio je nedavno američki ambasador Džefri Hovenijer.
