U nedelji za nama zatvorena je jedna i otvorena makar jedna staro-nova tema: završeni su vanredni lokalni kosovski izbori na Severu, a otvorilo se pitanje otvaranja glavnog mosta. Između, prihvaćena aplikacija Kosova za prijem u SE; Beograd poručuje nema ništa od dijaloga dok se za isti priprema.
Kako su i najavili, Srbi sa Severa su izbore bojkotovali, a održani su zato što su početkom novembra izašli iz kosovskih institucija.
U ponedeljak je tle nalegalo nakon vesti da su na vlast u četiri većinski srpske opštine na Severu, uz oko 3,50% učešća, po prvi put od ’99, došli Albanci iz Samoopredeljenja i PDK.
I premda donekle priznaju političke kontraverze, pa čak i upitnost legitimiteta ovakvih izbora, iz Prištine su zapravo u ključnim porukama tokom čitave nedelje pristizale čestitke na onom što se predstavlja kao uspešna bezbednosna akcija: Izbori su prošli bez incidenata. Vlast uspostavljena. Misija na dobrom putu da brzo bude dovršena.
Ono što su imali da kritikuju bio je Beograd. U pokušaju da opravdaju bojkot Srba, najviši zvaničnici, na čelu sa kosovskim premijerom i predsednicom su horski ponavljali kako su se izbori održavali u zastrašujućoj i ucenjivačkoj atmosferi zastrašivanja Srba od strane ilegalnih i kriminalnih struktura.
Za Beograd i lokalne Srbe upravo je policijsko obezbeđenje koje su izbori imali, te dovlačenje kontejnera za glasanje pod policijskom pratnjom, bilo znak neuspeha. Spočitali su nedostatak demokratičnosti postupka i diskriminacije prema većinskom stanovništvu na Severu, u čemu su se donekle složili i međunarodni posmatrači, priznavši ipak izbore kao legalne.
Sa terena su se nizala svedočenja o tome da nije imalo potrebe da se stanovništvu upućuju bilo kakve pretnje da bi bojkotovali izbore na koje inače godinama unazad idu pod prisilom upravo od strane onih koje Priština sada optužuje.
Srbi na Severu žele da okupacija bude što vidljivija a Severom upravlja okupacioni gaulajter Kurti, i dijalog više ne postoji, poručio je srpski predsednik, da bi tokom čitave nedelje, uz njega poruke ponavljala horsi Srpska lista, direktor Kancelarije za KiM, pro-Vučićevi mediji i simpatizeri SNS.
Vučić je istovremeno potvrdio da će 2. maja otići na sastanak u Brisel, na koji ide i sam Kurti, i da je tema nastavak dogovora o implementaciji političkog sporazuma o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, koji je krajem februara postignut u Briselu. U pripremi za dijalog, potvrđeno je da će Upravljački tim predstaviti Nacrt statuta ZSO, a ovaj tim, prema dosadašnjim informacija čini isključivo srpska strana.
Više zapažanja u srpskoj javnosti usledilo je o tome da kosovski premijer Aljbin Kurti uspostavlja kontrolu nad Severom tako što sama srpska strana povlači preostali suverenitet sa Severa, vuče poteze kojima pasivizujei anestezira lokalno stanovništvo.
Srbija povlači preostali suverenitet sa Kosova za račun kosovskih vlasti i nijedna od strana ne osnažuje lokalno stanovništvo koje je neugodni svedok i za jedne i za druge, ocenila je urednica našeg portala za podgoričke Vijesti.
„Vučić je majstor da stvori probleme koje posle predstavlja kao tuđe (ne)delo koje on navodno pokušava da anulira. Kako bi održao kontrolu nad srpskim narodom na KM, ali i privid u ostatku Srbije da i dalje brani Kosovo i Metohiju, on, verovatno u nekoj vrsti dogovora sa Briselom i Prištinom, permanentno izaziva krize iz kojih Srbi, uz iluziju da drže liniju odbrane, po pravilu izlaze sa novom štetom. Sada nakon ‘junačkog bojkota’ izbora na KiM, Priština će, bez ikakvog legitimiteta na severu Kosova instalirati svoju vlast i na opštinskom nivou“, ocenio je Dragomir Anđelković.
Dok su Srpska lista, Vučić, Petković i tabloidi u horu pevali o gaulajteru sa Kosova, čestitajući Srbima na „mirnom ustanku“, iz Prištine su nove akcije započete prvo čestitkama, a potom se sve prenelo na nove vlasti, koje se nisu časile časa sa novim potezima, pre nego i da se zvanično ustoliče.
„Čestitam izabranim predsednicima i odbornicima. Oni treba da rade predano i služe bez razlike. Vlada će ih podržati i pomoći“, stigla je čestika od Aljbina Kurtija.
„Novi gradonačelnici na Severu neće imati problema u radu“, poručio je ministar unutrašnjih poslova.
I zaista, do sada ih nije bilo.
Iako najavljena kao rutinska, odbornici SO Severne Mitrovice krajem nedelje izglasali su gotovo jednoglasno zahtev za otvaranje glavnog mosta za saobraćaj preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici.
Baš toj sednici prisustvovao je novi gradonačelnik iz Samoopredeljenja Erden Atić, koji još uvek nije zvanično izabran. Osim jedinog srpskog odbornika koji je glasao protiv i jednog uzdržanog, 11 njih je u Atićevom prisustvu glasalo ZA. Nei od njih su pravdali idluku, da to nije odmah i gotova stvar, i da je potrebno da o tome odluče druge relevantne adrese.
Pitanje potpunog otvaranja mosta deo je posebnog Briselskog dogovora o tzv. revitalizaciji Ibarskog mosta koji je postignut 2015/2016. godine i deo je šireg projekta uređenja samog mosta, kao i neposrednog terena sa obe strane. Otvaranje mosta, inicijalno dogovoreno za početak 2017. godine, odlagano je u više navrata od tada.
U pitanju je možda i najneuralgičnija tačku u posleratnoj istoriji odnosa Srba i Albanaca u Mitrovici. Godinama je bio poprište teških etničkih sukoba, a dve zajednice razdvajale su međunarodne vojne i policijske snage, koje i danas čuvaju most. Ipak, most je već godinama otvoren za pešački saobraćaj i jedan je od pet mostova preko reke Ibar, koji povezuje severnu i južnu Mitrovicu.
Ono sa čim je započela nedelja i ono sa čim se završila, u jednom tekstu povezala je Koha Ditore u svom kulturnom dodatku, koji je objavila samo pola sata nakon otvaranja birališta u nedelju 23. aprila:
„Bilo je puno međunarodnih ličnosti koji su ga odmah nakon rata okarakterisale kao najpoznatiji most na svetu. Pošto je podignut ko zna kada, on je svedok istorijskih vraćanja unazad, strahota prema Albancima, a tu naviru i sećanja iz detinjstva i mladosti meštana… Danas je most preko reke Ibar taj koji uopšte ne ujedinjuje grad, pa čak ni da premosti neprijateljstva između dva naroda. U nedelju je bio i svedok izbora na severu, test za Srbe koji bi mogli da se otrgnu od načina razmišljanja koji most čine simbolom podela – ali i ne samo to“.
Koliko je ovo pitanje važno, videlo se i na kraju nedelje, kada je Koha, još jednom osvežila sećanjke svojih čitalaca izjavom Halita Baranija.
U tekstu „Ko može da otvori mitrovički most za jedan sat“, odmah nakon izglasavanja odluke u SO Severna Mitrovica da upute zahtev da se most i otvori, optimistično je izneta tvrdnja da je opština „odlučila da otvori most za saobraćaj“. Podsetili su na Beranijevu izjavu objavljenu na dan izbora: Ukoliko je međunarodna zajednica spremna, ona most može da otvori za jedan sat, no međutim ona „podržava srpske kriminalne bande do krajnjih granica.
U pokušaju da umiri tenzije, Miroslav Lajčak je iz tople Grčke, sa događaja na kojem se sastao i sa Kurtijem, (ne i sa Brnabić jer je bojkotovala to što se Grčka opredelila da bude uzdržana prilikom izglasavanja odluke da se prihvati aplikacija Kosova za SE) – poručio: Nije vreme da se most otvori.