Kad je Kurti išao na policijske štitove i bacao suzavac

„Fašistička milicija“, nova je sintagma kosovskog premijera na događaje od ponedeljka.

Deveti je dan od kada su kosovske specijalne policijske snage na silu uvele novoizabrane albanske gradonačelnike u opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, jer se Srbi protive.

U ovom potonjem, gradonačelnik ne napušta zgradu od ponedeljka. Srbi protestuju, a KFOR obezbeđuje zgrade. Premijer kaže – idu na svoje radno mesto da rade za sve građane. U Zvečanu su se trupe rasporedile na zahtev Srba i po dubini mesta.

U ovom su se mestu u ponedeljak Srbi sukobili sa KFOR-om uz preko 80 povređenih i Srba i vojnika.

Uprkos snažnim pritiscima međunarodne zajednice na kosovskog premijera da policija napusti zgrade a gradonačelnici se izmeste na alternativne lokacije, kosovski premijer ne popušta.

Neće ustuknuti pred „fašističkom milicijom“ i „gomilom nacionalšovinista“, kako poručuje danima. U skupštini je juče iščitao imena oko 20-ak Srba za koje tvrdi da su vinovnici nereda.

Kosovski MUP je odmah potom saopštio da je napravio bilans napada „fašističke milicije“ na Severu. Te brojke za njih su dokaz da protest na Severu nije građanski, već kriminalni.

Dok se deluje sa posledicama izbora koje su Srbi bojkotovali i sa niskim odzivom glasača od svega 3,5%, interesantno je to da je pre ove nove sintagme, pred samo održavanje izbora, iz Beograda katapultirana sintagma „gaulajter Aljbin Kurti“. Obe sadrže ‘motiv’ iz nacizma.

U svođenju bilanse, postoji još jedan, i to dugogodišnji: nasilni protesti i akcije Samoopredeljenja sa čime su se hvalili.

Suzavac, molotovljevi kokteli, kamenice, kocke, nasrtaji na vladine institucije, uključujući i samu vladu, skupštinu i skupštinsku salu, alternativne sale, policiju – kako specijalne jedinice, tako i redovne, nasrtaji na drugu imovinu, pojedince, prevrtanje kamiona sa srpskom robom, paljenje i razbijanje vozila, uključujući i optužbe za oružane napade, medije, pa čak i optužbu za navodni pokušaj atentata na tadašnjeg premijera Isu Mustafu – sve ovo je godinama bilo deo, onog što je opozicioni lider i tada isticao kao „odbrana Republike“.

U brojnim intervjuima nakon donošenja sporazuma o Zajednici, danas premijer, tada opozicioni aktivista, u kućnom pritvoru govorio je da žele da imaju pravo da se ujedine sa Albanijom, jer su jedna nacija.

Protestovali su zbog široke lepeze tema, a sve su se ticale onoga što vide kao izdaju nacionalnih interesa, ili štetnog delovanja:

Protiv dolaska predsednika Borisa Tadića, protiv prisustva ili rada međunarodne zajednice i KFOR-a smatrajući da je vreme da ide; zato što je prihvaćen Ahtisarijev paket kada se odlučivalo o nezavisnosti – do danas im je to borba protiv njega ostala jedan od ciljeva; protiv načina na koji je izvedena demarkacija sa Crnom; sporazuma donošenih sa Beogradom, posebno protiv Zajednice; protiv Aleksandra Jablanovića kada je na poziciji tek postavljenog ministra upotrebio neativnu  reč za Albance; protiv srpske robe koja stiže na Kosovo; uopšte, protiv dijaloga sa Srbijom….

Danas je premijer, sa svojim najbližim saradnicima iz stranke koji sada sede u njegovom kabinetu. Nekada je predvodio sve ove akcije, isturen ispred svojih odanih i brojnih aktivista.

Bacao je suzavac u skupštinskoj sali, ponekad šutirao nogom već bačeni da se bolje rasprši, išao na štitove, zviždao po skupštini i prekidao sednice, unosio se u lice poslanicima, gurao se sa policijom, oglušivao se od naredbi policije. policije. Više puta je i privođen.

U nastavku podsetite se samo nekih od prizora, priloga koje smo nasumično uzeli sa Internet arhive. Možda i najveći deo njih se nalazi na samoj stranici Samoopredeljenja, montirani uz muziku često, sa kojima se ovaj pokret diči.