Lideri EU sa samita zatražili deeskalaciju na Kosovu, u suprotnom idu posledice

(Foto: AP)

Lideri država i vlada Evropske unije sa samita u Briselu pozvali su na hitnu deeskalaciju situacije na Kosovu i najavljuju “negativne posledice” ako do toga ne dođe.

U zaključcima usvojenim na kraju dvodevnog samita u Briselu, u verziji u koju je Radio Slobodna Evropa već prethodno imao uvid, lideri su ponovili svoju “punu i nedvosmislenu posvećenost EU perspektivi za članstvo država Zapadnog Balkana”. Ponovljena je “podrška za ubrzanje procesa pristupanja zasnovanog na zaslugama i srodnim reformama”.

Poseban paragraf zaključaka je posvećen tenzijama između Kosova i Srbije, a izveštaj na samitu je liderima EU podneo evropski šef diplomatije Žozep Borelj.

“Evropski savet osuđuje nedavne nasilne incidente na severu Kosova i poziva na hitnu deeskalaciju situacije, na osnovu ključnih elemenata koje je Evropska unija već istakla 3. juna 2023. Strane treba da stvore uslove za vanredne izbore u sve četiri opštine na severu Kosova. Neuspeh deeskalacije tenzija imaće negativne posledice”, podvukli su lideri u usvojenim zaključima.

Oni su istakli da je od suštinske važnosti da se nastavi dijalog uz posredovanje EU, te brza implementacija Sporazuma na putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju. U zaključima se dodaje da ovo uključuje i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Iako su bili pripremljeni na vreme i nije bilo spora oko sadržaja zaključaka koji se odnosne na spoljne poslove, usvajanje je bilo neizvesno do poslednjeg trenutka jer se radilo o paketu zaključaka sa svim temama koje su bile na dnevnom redu u toku dvodnevnog samita EU.

Dinamična diskusija o Kosovu

Kako je RSE ranije objavio, lideri su prethodno imali “dinamičnu diskusiju” oko tenzijama između Kosova i Srbije prvog dana samita u Briselu, 29. juna.

Lideri su se prvog dana, 29. juna, u dva navrata posvetili situaciji na severu Kosova i nastalim tenzijama: na početku samita kada je sastanku prisustvovao i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i kasnije u toku dana na sastanku šefova država i vlada EU.

“Glavna poruka kroz diskusiju je bila da treba brzo preduzeti akcije kako bi se deeskalirala situacija i to treba da urade obe strane”, rekao je jedan zvaničnik EU u obraćanju novinarima u petak, 30. juna ujutro.

Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i bezbednost Borelj na Tviteru je prethodno napisao:

“Juče smo u ponovo potvrdili našu nepokolebljivu podršku Ukrajini i spremnost da osiguramo buduću bezbednosnu posvećenost. Danas važna diskusija o Kini i ekonomskoj sigurnosti. Izveštaću lidere o najnovijim dešavanjima na severu Kosova”.

Iako su bili pripremljeni na vreme i nije bilo spora oko sadržaja zaključaka koji se odnosne na spoljne poslove, usvajanje je bilo neizvesno do poslednjeg trenutka jer se radilo o paketu zaključaka sa svim temama koje su bile na dnevnom redu u toku dvodnevnog samita EU.

Oko zaključaka je u noći između četvrtka i petka vođena žestoka debata oko migracije a Mađarska i Poljska blokirale su odobravanje odlomka koji se odnosi na upravljanje migracijama u EU.

EU je već uvela mere kosovskoj vladi zbog nedostatka angažovanja u primeni koraka ka deeskalaciji na severu. Ove mere obuhvataju suspenziju bilateralnih susreta obustavu svih sastanaka u okviru pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, te ukidanje nekih finansijskih programa.

Na severu Kosova od kraja maja traju povećane tenzije zbog odluke kosovskih vlasti da preuzme opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, kako bi albanski gradonačelnici imali pristup kancelarijama. Srbi, koji čine većinu u tim opštinama, tome su se oštro usprotivili jer su bojkotovali aprilske izbore i ne prihvataju rezultate.

Situacija je eskalirala 29 maja kada su ranjeni i pripadnici mirovne misije NATO i EULEX-a.

NATO je zbog toga pojačao vojno prisustvo na Kosovu.