Nijedan potez Prištine ne vodi ka deeskalaciji krize. Podela moguća opcija?

Mesec dana je prošlo od sukoba u Zvečanu kada je povređeno preko 50 Srba i 30 pripadnika Kfora. Od tada međunarodna zajednica pokušava da pronađe način da se situacija deeskalira. Premijer Kosova je do sada predložio dva predloga za smirivanje tenzija, prvi je sadržao pet tačaka i on nije prihvaćen od strane EU, a drugi osam. Miodrag Marinković, direktor NVO Casa ne veruje ni da će novi predlog Aljbina Kurtija biti podržan, jer „Priština ne čini nijedan potez“ koji bi vodio ka tome. Branimir Stojanović iz Srpskog nacionalnog pokreta veruje da će tenzije potrajati, dok analitičar Alen Meta veruje da im se bliži kraj.

Nijedan potez kosovske vlade ne vodi ka deeskalaciji situacije na terunu, kazao je na debati u Medija centru u Čaglavici direktor Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) Miodrag Marinković. Srbija je sa druge strane, kaže, pokazala pruženu ruku, ali se na terenu to ne oseća.

„Potezi Prištine koje u zadnje vreme vidimo, pa čak i juče sa proglašavanjem terorističkih organizacija „Severne Brigade“, koja inače ne postoji, i Civilne zaštite… To je još jedan potez koji će dovesti do eskalacije stanja na terenu, jer mi imamo sada već grupu od 200 do 300 obeleženih za hapšenje“.

Marinković smatra da potezima koje sprovodi na severu, Kurti pokušava da zaustavi proces Ohridskog sprazuma. Naglašava da se plan se ne dopada ni Beogradu ni Prištini, ali posebno Kurtiju zbog predloga o formiranju Asocijacije srpskih opština.

Ni Branimir Stojanović iz Srpskog nacionalnog pokreta ne vidi spremnost Prištine za smirivanjem situacije na severu. Slaže se sa Marinkovićem da proglašavanje „Civilnu zaštitu“ i „Severnu brigadu“ terorističkim oragnizacijama vodi ka novim hapšenjima.

„To samo znači da se stvara još ozbiljnija atmosfera straha. Ono što mene brine u celoj situaciji je, a to smo poslednjih više od mesec dana videli, jednu neefikasnost predstavnika najznačajnijih država zapadnog sveta, jer da su oni bili rešeniji i oštriji kada su se povlačili radiklani potezi, mi danas ne bi došli u ovu situaciju. Ta bolećivost prema odlukama koje je donosio Kurti nas je dovela zapravo da on ide dalje“, kaže Stojanović.

Međutim, analitičar Alen Meta je drugačijeg stava. On veruje da je deeskalacija krize na pomolu ali da treba uspostaviti dijalog i što pre krenuti na izbore na kojima bi ovoga puta učestvovali i Srbi.

„Po mom mišljenu, nakon ovog meseca i stvorene krize na severu, političke partije treba da sednu i predstavnici Kosova i Srbije i da se što pre organizuju izbori za četiri opštine na severu, u kojima verujem da bi trebalo da postoje zastupnici za Srbe i da budu fer i demokratski“, kazao je Meta.

Marinković je podstio da je na početku krize narod bio revoltiran postupcima lokalnih lidera na severu, pa i prema Beogradu, ali da se to promenilo, te da je takav odnos sada usmeren i ka novinarima.

Na pitanje novinarke Radija Kim, kako je do toga došlo i zašto se Nebojša Jović, koji je na terenu pokazivao uticaj, povukao, Marinković kaže:

„Mislim da je politika koju zastupa gospodin Jović politika koja bi dovela do rata za dva dana. Ja je ne smatram validnom alternativom ali dajem za pravo da u demokratskom uređenju postoje demokratske alternative. To je ono što se ne događa. Zašto imamo ovo nasilje, razlog jeste što Beograd već godinama vara ljude, vara Srbe sa Kosova. Neguje jedan jako patriotski narativ u kojem „nema predaje“, „nema priznanja“ i to traje deset godina, i time očekivanja ljudi da će Srbija uraditi nešto za njih rastu, a onda na terenu kada se vide ustupci koji se daju u ovom procesu, onda dolazi do razočarenja“, ističe Marinković.

Mere (sankcije), i kada će stupiti na snagu?

Na pitanje „da li tvrdoglavost Kurtija oko deeskalacije situacije na severu vodi Kosovo ka izolaciji“, Marinković kaže da se u javnosti percipira da je pritisak usmeren samo na Kurtija.

„Što je sada tačno, ali samo zato što je Vučić već prihvatio ono za šta su ga pritiskali, a Kurti nije. A drugi je da je međunarodna zajednica svesna da na Kurtija može da bude samo onaj pritisak koji proizvodi unutrašnji pritisak, ne međunarodne zajendice, nego njegovog biračkog tela. Jer drugi pritisak na njega kao tvrdoglavog političkog lidera neće uspeti iz jednog prostog razloga a to je da je Kurti, za razliku od Vučića, spreman da ide u opoziciju. Primećujem da se taj pritisak dešava kod jednog malog broja politički prosvećenih građana, političkih analitičara i tako to… Što se tiče albanske zajednice kao jedne celine, mislim da onaj deo populističke politike koji cilja deo njegovo radikalizovano glasačko telo donosi uspehe. Ja sam siguran da bi on u ovom trenutku na novim izborima pobedio. Ono što međunarodna zajednica traži je kako da pritisne političku elitu a da ne pogodi građane“, kaže Marinković podsetivši pritom da su sankcije 90-ih godina prema Srbiji pogađale samo građane a ne političku elitu koja se, kako ističe, živela u izobilju.

On veruje da se međunarodna zajednica dvoumi da li da krene sa sankcijama koje će pogoditi narod i koje verovatno mogu doneti rezultate, ili ne.

Stojanović smatra da za sada stižu samo upozorenja međunarodne zajednice i da prema Prištini nema ni ozbiljnih mera.

„Da je bilo jedne ozbiljne izjave ili poteza koji bi značio da Priština neće dobiti viznu libaralizaciju 1. januara verujem da bi i stanje u javnosti bilo drugačije. Time bi bila poslata poruka da će svi na Kosovu da trpe zbog njegove politike, to bi bila jasna i konkretna sankcija koja bi zabolela sve i to bi imalo poitičke posledice. Sve ostalo, kritike, to nikakvog efekta neće imati. Sve što je radio do sada pomoglo mu je da poboljša svoj rejting“ , kaže on.

Meta sa druge strane, međutim, veruje da najavljene mere signal kako je međunarodna zajednica počela da vidi problem na Kosovu te da bi one mogle da dovedu do deeskalacije. „Ali mislim da uprkos ovim merama i mogućim sankcijama, ja verujem da sve ovo neće dugo potrajati posebno posle poslednjih sastanaka koje su imali premijer Kosova i predsednik Srbije. Da li će to ići brzo ili ne, ne znam. Smatram da što pre treba sa međumarodnom zajednicom i svim faktorima koji su uključeni da se postigne jedan sporazum koji bi išao u prilog i srpskoj i albanskoj zajednici“, kaže analitičar iz Prištine.

Nova mirovna konferencija – Podela kao rešenje?

Miodrag Marinković je tokom debate podsetio na predlog albanskog premijera Edija Rame koji je podržao i šef Evropskog parlamenta Šarl Mišel za održavanjem međunarodne konferencije na najvišem nivou. „Ako ta inicijativa dobije na zamahu mi ćemo imati potpuno napuštanje Francusko-nemačkog plana, Briselskog sporazuma kao procesa i usmeravanje međunarodne zajednice na ogranizovanje jedne takve konferencije i paktei pritisaka će se predstaviti pregovaračima na takvoj konferenciji“.

Marinković kaže da bi format konferencije bio takav „da možemo očekivati bilo šta“, pa i da se ponovo pokrene pitanje podele. „Govori se o konferenciji tima Rambuje, tipa Dejton, kada se učesnici zatvore i nema izlaska dok se ne nađe rešenje. U takvom okruženju moguća su sva rešenja. Ako Beograd pristane na takvu konferenciju pristaće iz razloga da ponovo nominuje temu razmene teritorije“, kaže Marinković.

Samo pristajanje Srbije na takvu konferenciju bi bio unapred poraz, smatra Branimir Stojanović.

„Zato što bi bilo šta što bi se na toj konferenciji ponudilo i bilo na tom stolu, bilo bi manje od onoga što je već dogovoreno i stalno menjanje pravila u toku igre nas je i dovelo do ovde. Organizaovanje ove konferencije će značiti da sve ovo što smo radili deset godina u Briselskom dijalogu, što smo pregovarali, sporazumi, to sve nema veze, puj pike ne važi, idemo iz početka, a početak je nova realnost u kojoj mi sada postojimo, a ona znači da imamo baze na severu, specijalne jedinice u opštinskim zgradama. Tako da pristajanje Srbije na takvu konfenciju gde ste dovedeni pred svršen čin da nešto morate da prihvatite je po meni pristajanje na manje od onoga što već postoji kao obaveza i poraz unapred“, naglasio je Branimir Stojanović.

Učesnici debate su osudili nasilje nad novinarima u proteklih mesec dana na severu Kosova, te izneli kritički stav i prema lokalnim liderima na severu Kosova i traženju povlačenja Srba iz institucija, a pre svega iz policije. Takođe su naglasili i da je u javnosti široko rasprostranjen nacionalizam i netrpeljivost između zajendica, te da posebno zabrinjava ekstremistički narativ prema zajednicama koji, kako ističe Stojanović, dobija na popularnosti.