Povodom govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića 4.avgusta u Banjaluci, u kojem je pominjao Srbe sa Kosova, saopštenjem za javnost oglasio se Srpski nacionalni forum. Tvrde da je Vučić terminologijom „uvredio Srbe na Kosovu“.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Razumemo da 4. avgusta 2023, nije bilo mesta za kosovsko-metohijski problem u Banjaluci i Prijedoru. Tema je bila druga; pogrom Srba iz Republike Srpske Krajine. Ipak, nije bilo ni mesta da predsednik Srbije omalovažava naš nesrećni naroda sa Kosova i Metohije.
Posle ove ponižavajuće izjave očekujemo da budemo proglašeni odgovornim za propast njegove kosovske politike, odgovorni za bežanje „narodnih predstavnika“, iliti tzv. Srpske liste sa KiM, koji ostaviše narod na cedilu, kao kontinuitet njegove politike demoralizovanja ovog napaćenog naroda, i njegove tvrdnje „da nemamo razloga da se borimo za Kosovo, jer tamo nemamo ni metar“. A sada, ne vredi se boriti za srpsku „raju“ sa „kmetskom dušom“.
Evo šta je „Srbin iz Bosne“ Aleksandar Vučić u Republici Srpskoj, pred našim narodom, izjavio o kosovskim Srbima:
„Kao što smo mi uvek krivi za sve na Kosovu, ništa ne radimo, pobiše nam narod, sedmoro ranjenih Srba, nijedan Albanac povređen… Proteruju nam narod sa KiM i u tome dobar deo Srba učestvuje u kriminalizaciji Srpskog naroda. Znate to je onaj rajinski mentalitet, kmetske duše, da se dodvore nekom strancu računajući da će ambasade da ih drže na vlasti“.
Dobar deo Srba?! A šta je sa sa podrškom 95 posto Srba koji navodno podržavju Vučića i Srpsku listu!? Ako dobar deo Srba ima „rajinski mentalitet“, pitamo Vučića, zašto tek sada postadoše „rajinci“?! Da li je moguće da svi oni koji se ne slažu sa njegovom politikom, a kojih je sve više, postaju „rajinci i izdajnici sa kmetskom dušom“. Aleksandre Vučiću, sram te bilo!!!
Još jedan „Bosanac“, bežeći 1999 sa Kosova i Metohije izgovorio je sramnu rčenicu, koju nikada kosovskometohijski Srbi neće zaboraviti. Tadašnji lider „Božura“ (ono što je danas „Srpska lista“), Bogdan Kecman, ostavljajući narod na cedilu je izjavio: „Junaci odlaze, a na Kosovu ostaju oni koji su spremni da se turče(!?)“, aludirajući, kao i danas Vučić, na „rajinski i kmetski mentalitet“ naroda kojeg su oni doveli u katastrofu.
Nažalost, niko nikada nije želeo da uđe u suštinu, u mentalni sklop dela našeg naroda, kosovsko-metohijskih Srba, u njihovo glavno oružje opstanka i ostanka na svojim vekovnim ognjištima, čuvajući šansu nekoj normalnoj Srbiji da pravedno reši strateško pitanje celokupnog srpskog naroda. Opstali smo zahvaljujući našem glavnom oružju, trpljenju. I umesto da se raduje, što opstajemo u nemogućim uslovima, Vučić nas vređa i omalovažava i ismejava mentalitet najstradalnijeg dela našeg naroda.
To što ponekad, gospodine Vučiću, ostavljamo utisak rajinske duše, jesu okolnosti u kojima živimo. Trpljenje je naše vekovno oružje i naša filozofija opstajanja. Nažalost, mnogi „vučići“ u Beogradu poslednjih decenija proćerdali su naša vekovna stradanja i trpljenja. I danas, u ovom neprijateljskom okruženju, Vučić želi da nas „naoruža rogovima“ da zarad njegovog opstajanja na vlasti vodimo njegove unapred izgubljene ratove, i dogovorene izdaje. Na Severu Kosova, oduzeo nam je prave mačeve i uvalio plastične, da bi izdaju lakše sproveo. A onda smo mi „rajinski i kmetski mentalitet“!?
Mi znamo, naš zadatak je da opstajemo, a zadatak srpske države i celokupnog našeg naroda, da nam u granicama mogućnosti pomognu, a ne da nas godinama demorališe, kupujući naše duše „narodnim parama“ da bi što duže vladao!?
Politika koja se iz Beograda vodi poslednjih decenija je politika našeg nacionalnog i državnog poraza. Rezultati politika pre Vučića su katastrofalni, a njegova politika je politika našeg konačnog nestajanja. Samo za vreme njegove vlasti sa Kosova je nestalo preko 40 hiljada Srba. I taj se proces nastavlja.
Mi znamo šta su međunarodna zajednica i Albanci. Mi znamo da oni 150 godina rade na našem nestajanju. Ipak, 150 godina mi opstajemo u neviđenom nasilju. Stradamo i trpimo. 150 godina govorimo: „Srbijo-Slobodijo“. I najmanje što očekujemo je da nas tako primitivno uličarski vređa neko ko je na čelu Srbije, a koji kumuje našoj propasti.
Braćo i sestre iz Republike Srpske, mi razumemo vašu borbu za vaša ognjišta i nacionalni opstanak, i podržavamo je. Znamo, i svakim danom se uveravamo u vašu podršku da izdržimo. Muka nas je naterala da se mi, i ako na dva pola srpskih zemalja, međusobno najbolje razumemo. I zato ako možete, zaboravite i odbacite ovo primitivno ruženje kosovskometohijskih Srba, od onoga koji bi trebalo da nas štiti, a ne da nas kinji.
Aleksandre Vučiću, razumemo i tvoju izjavu da „Srbija nema pravo i neće nikad okrenuti leđa Republici Srpskoj, jer je nacionalni interes Republike Srbije i Republike Srpske da sačuva mir“, ali je nacionalna tragedija i nacionalna izdaja što su vlast u Beogradu i ti lično od KiM digli ruke. Aleksandre Vučiću, čitamo između redova, i još jednom ti poručujemo: ne pristajemo na kompenzaciju Republike Srpske za Kosovo i Metohiju, i jedno i drugo su srpske zemlje.