U autorskom tekstu objavljenom za Kohu, Maljoku navodi da je stvaranje žandarmerije povezano sa potrebom Kosova da razvije sopstvenu bezbednosnu arhitekturu u okolnostima globalne nestabilnosti.
„Država koja ne izrađuje dugoročne agende koje određuju kako će izgledati njena ‘buduća odbrambena arhitektura’ u okolnostima još uvek ‘kontrolisanog’ globalnog haosa, po mom mišljenju, teško će opstati i kao društvo i kao država“, naveo je Maljoku.
On ocenjuje da bi bilo „apsurdno“ da Kosovo ne razmišlja o opasnostima koje mu prete, posebno imajući u vidu, kako tvrdi, „državnu krhkost“ i regionalne bezbednosne okolnosti.
„Žandarmerija između policije i vojske“
Maljoku smatra da ideja o formiranju žandarmerije dolazi u trenutku kada mnoge države regiona i Evrope redefinišu svoje bezbednosne strategije.
„U okviru te vizije i ranog upozoravanja svakako spada i ideja o funkcionalizaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), kao i ideja o stvaranju žandarmerije kao instrumenta srednje bezbednosne sile između klasične policije i moderne vojske“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, formiranje takvog mehanizma ne vidi kao pokušaj dodatne kontrole društva, već kao reakciju na moguće bezbednosne pretnje.
„Ono što ja ‘vidim’ iz svoje sociološke perspektive i iskustva jeste da stvaranje novog mehanizma poput žandarmerije nastaje i kao nužnost proistekla iz osećaja države Kosovo da postoje potencijalne opasnosti koje mogu biti posledica kontinuiranih hibridnih pretnji i napada kriminalnih i paravojnih grupa iz Srbije, a ne kao proširenje mehanizama kontrole i ‘disciplinovanja’ društva“, naveo je Maljoku.
„Može biti shvaćena i kao simbol represije“
Istovremeno, upozorava da bi formiranje žandarmerije moglo izazvati različita tumačenja, posebno u društvu opterećenom međuetničkim tenzijama.
„U polarizovanim društvima i društvima sa međuetničkim tenzijama žandarmerija, osim što može i treba da bude shvaćena kao bezbednosna garancija za zajednicu, od strane drugih lokalnih i međunarodnih aktera vrlo lako može biti protumačena i kao simbol preventivne državne represije“, ocenio je Maljoku.
Dodao je ipak da, zbog „sistematskih pretnji i provokacija iz Srbije“, ne želi da dovodi u pitanje samu inicijativu.
Kritika načina na koji je ideja predstavljena
Maljoku smatra i da je problematičan način na koji je ideja o žandarmeriji predstavljena javnosti, posebno u jeku predizborne kampanje.
„Baciti ovu ideju u trenutku rasta polarizacije i međupartijskog i međugrađanskog zaoštravanja, gde dominiraju namerna i nenamerna pogrešna tumačenja od strane političkih protivnika, nije naročito mudra politika“, naveo je on.
Prema njegovoj oceni, ideja je mogla biti pokrenuta kasnije i bez „pompe i velikog reklamiranja“, jer se sada već koristi u političkoj kampanji i za međusobna optuživanja.
Maljoku zaključuje da pitanje žandarmerije prevazilazi bezbednosni i policijski aspekt.
„Debata o žandarmeriji nije samo tehničko ili policijsko pitanje, već i institucionalna potreba, a posebno simbol jednog obeležja samog koncepta kosovske državnosti“, naveo je Maloku.
