Različiti običaji kada se seče badnjak

Seča badnjaka (Foto: Radio Goraždevac)

U različitim mestima Kosova i Metohije praktikuju se različiti običaji kada je u pitanju seča badnjaka i vreme kada se to radi. Za večeru domaćice pripremaju posnu trpezu.

Grupa meštana Goraždevca po badnjak je bila juče. Običaj je da se prilikom seče badnjaka ponese vino ili rakija, kojom se badnjak “zalije” pre nego što se poseče.

Druga grupa mladih iz Goraždevca u ranim jutarnjim časovima uputila se ka selu Brestovik gde je zajedno sa prijateljimma iz tog sela otišla da poseče badnjak.

Na badnje veče, nakon paljenja badnjaka, meštani Goraždevca pale vatromet i bacaju petarde.

U Orahovcu se po badnjak išlo rano ujutru, oko pet časova. Muškarci su se okupili na ulici ispred crkve, a zatim svi zajedno pešačili par kilometara do ulaska u Veliku Hoču gde su sekli badnjak. Ove godine su išli u pratnji Kosovske policije.

Tradicija je da onaj koji prvi donese badnjak u crkvu lupa zvono. Badnjaci se poređaju oko crkve, i tu ostaju sve do uveče kada se osvećuju.

Jedna od tradicija mnogo godina unazad je i kuvanje rakije. Omladinci svake godine za vreme paljenja badnjaka organizuju bakljadu i vatromet uz puštanje Božićnih pesama. Nakon toga muškarci nose svoje badnjake kući, unose ih u dom, a za to vreme domaćica baca pšenicu na njih i blagosilja. Svi ukućani zatim sedaju za trpezu ili kako se to u ovom kraju naziva sofru. Na sofri se nalazi posna hrana, voće, kestenje, tikva.

U Velikoj Hoči je tradicija da se po badnjak ide na podne. Meštani traktorima odlaze u šumu, gde se loži vatra i seku se badnjaci. Nazad u selo se vraćaju predveče i takođe se tradicionalno organizuje vatromet. Nakon osvećenja badnjaka svako svoj badnjak nosi kući. Običaji vezani za večeru su slični kao i u Orahovcu.

U Osojanu je takođe podeljen običaj i razlikuje se unutar sela. Neki omladinci badnjak seku rano ujutru, dok drugi to rade popodne.

Patrijarh Porfirije u Gračanici: Molimo se za dobro i mir

Veliki broj vernika dočekao je u manastiru Gračanica njegovu svetost patrijarha srpskog Porfirija koji je uz sasluženje sveštenstva eparhije raško prizrenske, vladike Teodosija i vladike hvostarskog Alekseja služio na Badnje jutro svetu liturgiju.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije je u besedi poručio da se u reči “Mir Božiji, Hristos se rodi” otkriva naše opredeljenje.

“Važno je čuvati tradiciju i običaje. Mi pokazujemo da smo Hristovi, da smo narod mira, ali u pravom smislu te reči. Zato znamo da ne možemo želeti samo mir za sebe i da ne možemo imati mir za sebe ako želimo nemir i odsustvo mira drugima, našim komšijama”, rekao je besedi njegova svetost patrijarh srpski Porfirije.

On je naglasio da se mi zato molimo za dobro i mir i sa svojima, ali i svih naroda i ljudi.

“Mi se zato molimo za dobro i mir da ga imamo u sebi i sa svojima. Ali se isto tako molimo za dobro i mir svih naroda i svih ljudi, kao i albanskog naroda jer znamo da nas je Bog uputio jedno na druge i da nas je pozvao na lepotu i radost života. Pozvao nas je na mir u kojem se skriva i ljubav. Pozvao nas je na to da razumemo da smo potrebni jedni drugima i da sve što želimo sebi, želimo i njima”, istakao je patrijarh i dodao:

“To je naša molitva, na to nas poziva današnji dan, na to nas poziva Hristos. Došao je radi spasenja svih, svakog čoveka i svih naroda. Stvorio nas je da budemo različiti, ne da bi različitost bila povod za nesporazume, sukobljavanja, nego za međusobno prožimanje, povod za međusobno obogaćivanje”, istakao je patrijarh Porfirije.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve je u susret Božiću, najradosnijem hrišćanskom prazniku, prethodnih dana obilazio manastire i razgovarao sa vernim narodom. Božić će dočekati u Pećkoj Patrijaršiji.

Badnji dan u hramovima počinje svetom liturgijom, a na badnje veče se pali badnjak.