Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije: Cenzura skrivena u evropskom omotu

(Foto: Screnshot)

Ko kontroliše medije, kontroliše um javnosti, odavno je objasnio Noam Čomski, najcitiraniji mislilac u svetu. 

Po tom modelu napisan i nacrt Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, koji je usvojila kosovska vlada 27. decembra prošle godine. Dokument je navodno pisan u evropskom duhu, na evropskom putu, ali suštinski je pokušaj kontrole i cenzure.

U pisanju ovog akta – opet – nisu učestvovali oni koji će se najviše naći na vetrometini – predstavnici srpskih medija na Kosovu.

Dok je revizorsko oko zapadnih ambasada bilo na božićnim praznicima, nacrt zakona je sastavljen tako da Asocijacija novinara Kosova (AGK), Savet za štampu Kosova i Evropski centar za novinarske i medijske slobode (ECPMF) smatraju “da je zakonodavna inicijativa kabineta premijera da kontroliše onlajn medije putem sistema licenciranja najnoviji napad na pravo na slobodu medija i pluralizam na Kosovu”.

Za rešenja predložena ovim zakonskim predlogom, tri organizacije objašnjavaju da se “lako mogu upotrebiti protiv bilo kog onlajn medija – posebno kritičkih medija – pod pretnjom velikih kazni do 40.000 evra, što predstavlja ozbiljnu egzistencijalnu pretnju bilo kom onlajn mediju” i zaključuju:

“Nacrt zakona trebalo bi posmatrati kao nastavak neprijateljskog pristupa vladajuće partije Pokreta Samoopredeljnje prema medijima i novinarima i kontinuiranog pokušaja da ih disciplinuje”.

Kazne do 40.000 evra 

Medijski stručnjaci izdvojili su sedam najkritičnih tačaka predloženog zakona: da onlajn mediji podležu licenciranju i kontroli Nezavisne komisije za medije (NKM), da se onlajn mediji primoravaju da se registruju u Registar onlajn medija kojim će upravljati NKM, da će morati da traže dozvolu u slučaju promene vlasništva većeg od deset odsto, da će biti podvrgnuti režimu sankcija uključujući potencijalne kazne do 40.000 evra.

Prema nacrtu zakona, svi onlajn mediji koji žele da objavljuju bilo kakav video sadržaj moraće da zatraže dozvolu od Nezavisne komisije za medije.

To se odnosi i na one koji imaju dominantno pisani sadržaj, ali objavljuju podkaste, danas uobičajeni sadržaj medijskih sajtova.

A takođe i one koji samo kao ilustraciju za tekst na sajtovima dele video sadržaje sa društvenih mreža ili na stranicama društvenih mreža objavljuju video sadržaj.

“Cilj je registracija medija. Licenca ili registracija, za nas je to ista stvar, jer smatramo da mediji treba da budu predmet samoregulacije, a nikako regulacije”, istakao je Imer Muškoljaj, izvršni direktor Saveta za štampu Kosova.

Prinuda

Nacrtom zakona su posebno pogođeni oni mediji koji funkcionišu kao nevladine organizacije, jer kaže – ako objavljujete video sadržaj morate da se registrujete kod Nezavnisne komisije za medije, a da biste ispunili kriterijume za registraciju – morate da otvorite firmu.

“Prema nacrtu zakona, svaki medij koji proizvodi video sadržaj mora biti registrovan kod Nezavisne komisije za medije, a u slučaju registracije mora da dostavi sertifikate Agencije za registraciju poslovanja i Poreske administracije Kosova”, objasnio je Muškoljaj.

Ta tačka posebno pogađa medije na Kosovu i usvajanje ovakvog zakon mogao bi da bude nokaut za medije na srpskom jeziku.

Ogromna većina živi od projekata za koje apliciraju registrovani kao nevladine organizacije, upravo jer nemaju izbora. Za njih nema ni kontinuirane institucijalne podrške, ni blizu uslova za komercijalno poslovanje.

“Za srpsku zajednicu je mučan momenat prinuda da se iz statusa nevladinih organizacija, prebace u status firmi. Koliko je realno srpskih medija sposobno da podnese ovoliki finansijski izdatak? Ako kolege iz albanske zajednice procenjuju da će ovaj zakon za njih biti loš, za nas će biti deset puta gori. U ovoj situaciji, dajemo im punu podršku i podsećamo donosioce odluka na naša prava i njihove obaveze”, rekla je Ivana Vanovac, predsednica UNS-a na Kosovu.

Ivana Vanovac podvlači i da je verzija na srpskom jeziku nacrta Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije “užasna, kao uostalom i svih zakonskih akata koji su na snazi na Kosovu, pa je i pokušaj da upozna sa sadržinom bio problematičan”.

Jezička gimnastika na ovom posebno osetljivom terenu medijskih sloboda začajno je ugrožena jezičkim barijerama, ali i činjenicom da se u svakodnevnoj raspravi o nacrtu ovog zakona sve svodi na reč licenciranje. Prema Zakonu o sistemu dozvola i licenci, postoje četiri vrste: obaveštenje, dozvola, licenca i registracija, a razlike šta značenje tih reči u praksi podrazumeva kada je reč o napadu na slobodu govora i stepenu kontrole koju vlast želi da nametne medijima su – ogromne.

Na sve to, nacrt zakona predlaže da se broj članova Nezavisne komsije za medije poveća sa sedam na 11, ali produžava se i njihov mandat. Članovi su do sada imali postepene mandate od dve, tri i četiri godine, u budućnosti bi mogli da na toj funkciji sede četiri godine sa mogućnošću produženja za još jedan mandat.

Cilj i efekti ovakvog proširenja medijskoj zajednici su jasni. Ko bude izabran sada, ako je “dobar sa vlastima” može ostati tu gotovo čitavu deceniju.

“Vlada pored napora da kontroliše medije, pokušava da proširi svoju kontrolu na samu instituciju Nezavisne komisije za medije. Povećanje broja članova sa sedam na 11 je nerazumno i isključivo je zasnovano na želji vladajuće stranke da ova institucija bude popunjena većim brojem njihovih pristalica. To potvrđuje i predlog da svaki član ima dva mandata, tako da oni koji budu imenovani tokom ovog saziva u Skupštini – i koji nastave da uživaju podršku stranke na vlasti – mogu biti deo NKM-a ukupno osam godina”, zaključuje ECPMF.

Pisanje u mraku 

Kada onlajn mediji zatraže dozvolu od Nezavisne komisije za medije, kaže još nacrt zakona – moraće, između ostalog, da dostave izjavu o svim izvorima finansiranja, ali i krajnim korisnicima.

Tea Bljakaj, pravni savetnik u kosovskoj vladi, izjavila je da je nacrt zakona prošao sve faze javnih konsultacija. Međutim, relevantni medijski stručnjaci kažu da je nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije sastavljen je u potpunom mraku.

Zakon je pripremljen bez aktivnog učešća novinara, medija, aktivista i drugih organizacija civilnog društva.

Tek kada je završen prvi nacrt – predstavljen je određenoj grupi, kao gotov dokument.

UNS na Kosovu, ističe Ivana Vanovac, kao “jedinog predstavnika srpski novinara, niko nije ni pozvao, ni konsultovao”.

“Nacrt ne bi bio ni objavljen javno na premijerovoj stranici, da na tome nisu insistirale kolege iz AGK i pravnici koje su konsultovali”, podvlači ona.

UNS na Kosovu, najavljuje ona, namerava da “sa pogubnostima donošenja jednog ovakvog zakona, upozna sve međunarodne instance, uključujući i Evropsku federaciju novinara”.

Na Evropski način 

Očigledno da je potreba za usklađivanjem zakonodavstva sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama Evropske unije (AVMSD), svesno zloupotrebljena.

Prosto, ne postoji direktiva Evropske unije koja predviđa stavljanje onlajn medija pod kontrolu prinudnim licenciranjem. Takođe, standardi OEBS-a ne predviđaju obaveznu registraciju onlajn medija.

Advokatica za medije Fljutura Kusari iz ECPMF istakla je da će ako se izmene odobre, one radikalno promeniti način regulisanja internet medija koji objavljuju video sadržaj.

Predstavnica za slobodu medija OEBS-a, Savet Evrope i Venecijanska komisija oštro usprotivili kada je u Albaniji tamošnja vlada dala iste zakonske predloge.

Asocijacija novinara Kosova (AGK), Savet za štampu Kosova i Evrospki centar za novinarske i medijske slobode (ECPMF) traže povlačenje ovog predloga zakona i pisanje novog uz učešće novinara, nevladinih organizacija i svih zainteresovanih strana.

Jelena L. Petković