Ko kontroliลกe medije, kontroliลกe um javnosti, odavno je objasnio Noam ฤomski, najcitiraniji mislilac u svetu.ย
Po tom modelu napisan i nacrt Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, koji je usvojila kosovska vlada 27. decembra proลกle godine. Dokument je navodno pisan u evropskom duhu, na evropskom putu, ali suลกtinski je pokuลกaj kontrole i cenzure.
U pisanju ovog akta – opet โ nisu uฤestvovali oni koji ฤe se najviลกe naฤi na vetrometini – predstavnici srpskih medija na Kosovu.
Dok je revizorsko oko zapadnih ambasada bilo na boลพiฤnim praznicima, nacrt zakona je sastavljen tako da Asocijacija novinara Kosova (AGK), Savet za ลกtampu Kosova i Evropski centar za novinarske i medijske slobode (ECPMF) smatraju โda je zakonodavna inicijativa kabineta premijera da kontroliลกe onlajn medije putem sistema licenciranja najnoviji napad na pravo na slobodu medija i pluralizam na Kosovuโ.
Za reลกenja predloลพena ovim zakonskim predlogom, tri organizacije objaลกnjavaju da se โlako mogu upotrebiti protiv bilo kog onlajn medija โ posebno kritiฤkih medija – pod pretnjom velikih kazni do 40.000 evra, ลกto predstavlja ozbiljnu egzistencijalnu pretnju bilo kom onlajn medijuโ i zakljuฤuju:
โNacrt zakona trebalo bi posmatrati kao nastavak neprijateljskog pristupa vladajucฬe partije Pokreta Samoopredeljnje prema medijima i novinarima i kontinuiranog pokuลกaja da ih disciplinujeโ.
Kazne do 40.000 evraย
Medijski struฤnjaci izdvojili su sedam najkritiฤnih taฤaka predloลพenog zakona: da onlajn mediji podleลพu licenciranju i kontroli Nezavisne komisije za medije (NKM), da se onlajn mediji primoravaju da se registruju u Registar onlajn medija kojim cฬe upravljati NKM, da ฤe morati da traลพe dozvolu u sluฤaju promene vlasniลกtva veฤeg od deset odsto, da ฤe biti podvrgnuti reลพimu sankcija ukljuฤujucฬi potencijalne kazne do 40.000 evra.
Prema nacrtu zakona, svi onlajn mediji koji ลพele da objavljuju bilo kakav video sadrลพaj moraฤe da zatraลพe dozvolu od Nezavisne komisije za medije.
To se odnosi i na one koji imaju dominantno pisani sadrลพaj, ali objavljuju podkaste, danas uobiฤajeni sadrลพaj medijskih sajtova.
A takoฤe i one koji samo kao ilustraciju za tekst na sajtovima dele video sadrลพaje sa druลกtvenih mreลพa ili na stranicama druลกtvenih mreลพa objavljuju video sadrลพaj.
โCilj je registracija medija. Licenca ili registracija, za nas je to ista stvar, jer smatramo daย mediji treba da budu predmet samoregulacije, a nikako regulacijeโ, istakao je Imer Muลกkoljaj, izvrลกni direktor Saveta za ลกtampu Kosova.
Prinuda
Nacrtom zakona su posebno pogoฤeni oni mediji koji funkcioniลกu kao nevladine organizacije, jer kaลพe โ ako objavljujete video sadrลพaj morate da se registrujete kod Nezavnisne komisije za medije, a da biste ispunili kriterijume za registraciju – morate da otvorite firmu.
โPremaย nacrtuย zakona,ย svakiย medijย kojiย proizvodiย videoย sadrลพajย moraย bitiย registrovanย kod Nezavisne komisije za medije, a u sluฤaju registracije mora da dostavi sertifikate Agencije za registraciju poslovanja i Poreske administracije Kosovaโ, objasnio je Muลกkoljaj.
Ta taฤka posebno pogaฤa medije na Kosovu i usvajanje ovakvog zakon mogao bi da bude nokaut za medije na srpskom jeziku.
Ogromna veฤina ลพivi od projekata za koje apliciraju registrovani kao nevladine organizacije, upravo jer nemaju izbora. Za njih nema ni kontinuirane institucijalne podrลกke, ni blizu uslova za komercijalno poslovanje.
โZa srpsku zajednicu je muฤan momenat prinuda da se iz statusa nevladinih organizacija, prebace u status firmi. Koliko je realno srpskih medija sposobno da podnese ovoliki finansijski izdatak? Ako kolege iz albanske zajednice procenjuju da ฤe ovaj zakon za njih biti loลก, za nas ฤe biti deset puta gori. U ovoj situaciji, dajemo im punu podrลกku i podseฤamo donosioce odluka na naลกa prava i njihove obavezeโ, rekla je Ivana Vanovac, predsednica UNS-a na Kosovu.
Ivana Vanovac podvlaฤi i da je verzija na srpskom jeziku nacrta Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije โuลพasna, kao uostalom i svih zakonskih akata koji su na snazi na Kosovu, pa je i pokuลกaj da upozna sa sadrลพinom bio problematiฤanโ.
Jeziฤka gimnastika na ovom posebno osetljivom terenu medijskih sloboda zaฤajno je ugroลพena jeziฤkim barijerama, ali i ฤinjenicom da se uย svakodnevnoj raspravi o nacrtu ovog zakona sve svodi na reฤ licenciranje.ย Premaย Zakonu o sistemu dozvola i licenci, postoje ฤetiri vrste: obaveลกtenje, dozvola, licenca i registracija, a razlike ลกta znaฤenje tih reฤi u praksi podrazumeva kada je reฤ o napadu na slobodu govora i stepenu kontrole koju vlast ลพeli da nametne medijima su – ogromne.
Na sve to, nacrt zakona predlaลพe da se broj ฤlanova Nezavisne komsije za medije poveฤa sa sedam na 11, ali produลพava se i njihov mandat. ฤlanovi su do sada imali postepene mandate od dve, tri i ฤetiri godine, u buduฤnosti bi mogli da na toj funkciji sede ฤetiri godine sa mogucฬnoลกcฬu produลพenja za joลก jedan mandat.
Cilj i efekti ovakvog proลกirenja medijskoj zajednici su jasni. Ko bude izabran sada, ako je โdobar sa vlastimaโ moลพe ostati tu gotovo ฤitavu deceniju.
โVlada pored napora da kontroliลกe medije, pokuลกava da proลกiri svoju kontrolu na samu instituciju Nezavisne komisije za medije. Povecฬanje broja ฤlanova sa sedam na 11 je nerazumno i iskljuฤivo je zasnovano na ลพelji vladajucฬe stranke da ova institucija bude popunjena vecฬim brojem njihovih pristalica. To potvrฤuje i predlog da svaki ฤlan ima dva mandata, tako da oni koji budu imenovani tokom ovog saziva u Skupลกtini โ i koji nastave da uลพivaju podrลกku stranke na vlasti โ mogu biti deo NKM-a ukupno osam godinaโ, zakljuฤuje ECPMF.
Pisanje u mrakuย
Kada onlajn mediji zatraลพe dozvolu od Nezavisne komisije za medije, kaลพe joลก nacrt zakona โ moraฤe, izmeฤu ostalog, da dostave izjavu o svim izvorima finansiranja, ali i krajnim korisnicima.
Tea Bljakaj, pravni savetnik u kosovskoj vladi, izjavila je da je nacrt zakona proลกao sve faze javnih konsultacija. Meฤutim, relevantni medijski struฤnjaci kaลพu da je nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije sastavljen je u potpunom mraku.
Zakon je pripremljen bez aktivnog uฤeลกcฬa novinara, medija, aktivista i drugih organizacija civilnog druลกtva.
Tek kada je zavrลกen prvi nacrt – predstavljen je odreฤenoj grupi, kao gotov dokument.
UNS na Kosovu, istiฤe Ivana Vanovac, kao โjedinog predstavnika srpski novinara, niko nije ni pozvao, ni konsultovaoโ.
โNacrt ne bi bio ni objavljen javno na premijerovoj stranici, da na tome nisu insistirale kolege iz AGK i pravnici koje su konsultovaliโ, podvlaฤi ona.
UNS na Kosovu, najavljuje ona, namerava da โsa pogubnostima donoลกenja jednog ovakvog zakona, upozna sve meฤunarodne instance, ukljuฤujuฤi i Evropsku federaciju novinaraโ.
Na Evropski naฤinย
Oฤigledno da je potreba za usklaฤivanjem zakonodavstva sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama Evropske unije (AVMSD), svesno zloupotrebljena.
Prosto, ne postoji direktiva Evropske unije koja predviฤa stavljanje onlajn medija pod kontrolu prinudnim licenciranjem. Takoฤe, standardi OEBS-a ne predviฤaju obaveznu registraciju onlajn medija.
Advokatica za medije Fljutura Kusari iz ECPMF istakla je da ฤe ako se izmene odobre, one radikalno promeniti naฤin regulisanja internet medija koji objavljuju video sadrลพaj.
Predstavnica za slobodu medija OEBS-a, Savet Evrope i Venecijanska komisija oลกtro usprotivili kada je u Albaniji tamoลกnja vlada dala iste zakonske predloge.
Asocijacija novinara Kosova (AGK), Savet za ลกtampu Kosova i Evrospki centar za novinarske i medijske slobode (ECPMF) traลพe povlaฤenje ovog predloga zakona i pisanje novog uz uฤeลกฤe novinara, nevladinih organizacija i svih zainteresovanih strana.
Jelena L. Petkoviฤ
