UNS: Vest koju je juče objavio RTK2 o 17. Martu u velikoj meri prepisana od pre 20 godina, autori da odgovaraju

Foto: Gyorgy Kakuk

Vest koja je juče objavljena na RTK je u velikoj meri prepisana vest od pre 20 godina i sa sobom nosi ne samo rizik od tragičnih posledica za ceo prostor, nego i očigledan pokušaj istorijske revizije ovog događaja, reagovalo je danas novinarsko udruženje UNS sa ogrankom na Kosovu, na članak RTK na srpskom jeziku o godišnjici martovskog pogroma, u kom je kao činjenični podatak navedeno da su se albanski dečaci utopili „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.

Juče je bilo tačno 20 godina od 17. marta 2004. – najvećeg etničkog nasilja koje se dogodilo na Kosovu posle ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga.

Do nasilja je došlo nakon utapanja tri albanska dečaka iz Čabre u reku Ibar, za šta su, odmah nakon nesreće, kosovski mediji o tragičnom događaju izvestili kao o etnički motivisanom zločinu, navodeći da su dečaci skočili u reku jer su ih jurili Srbi sa psom.

Mediji su se pozivali na izjave četvrtog, preživelog dečaka i jedinog očevica nesreće, ali ispostavilo se da je dečak govorio o tome kako su ih Srbi psovali iz obližnje kuće – što je uplašilo njega i njegove drugove – a ne da su ih Srbi jurili.

Kasnije, nakon istrage o ovom događaju, međunarodni tužilac je zaključio da ponuđeni dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo.

Uprkos tome, i 20 godina kasnije, portal Radio Televizije Kosova na srpskom jeziku, RTK2,  juče je u svom članku o godišnjici martovskog pogroma kao činjenični podatak naveo da su se albanski dečaci tada utopili „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.

UNS: Prepisana vest od pre 20 godina

Iz UNS-a su danas u reakciji na članak RTK2 najpre podsetili na to da je upravo ista rečenica bila „okidač za izbijanje nasilja 17. marta pre 20 godina“.

Zbog toga oštro kritkuju članak koji:

„Krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost o događaju, u svetskoj javnosti poznatom kao Martovski pogrom“.

Zahtevaju da se rečenica, u kojoj se ponavlja „lažna vest da su trojica albanskih dečaka bežala od srpskih mladića“ – ukloni iz članka.

Ujedno traže i to da autori teksta odgovaraju za „ponovljene laži“.

Posebno im je zapalo za oči i to što se u delu teksta RTK2, u kom se govori o spaljenim verskim objektima i kućama – na navodi čije su one bile.

„Ali se, sa druge strane, naglašava neistina da su Srbi uzvratili tako što su to uradili i tamošnjim albanskim kućama“.

„Vest koja je juče objavljena na RTK je u velikoj meri prepisana vest od pre 20 godina i sa sobom nosi ne samo rizik od tragičnih posledica za ceo prostor, nego i očigledan pokušaj istorijske revizije ovog događaja u kom su stradali nedužni ljudi, 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba“.

UNS podseća da su pre 20 godina sve međunarodne zajednice osudile izvešavanje upravo RTK o 17. Martu, navodeći podatak da je tada –  „Javni servis Kosova dobio 100.000 evra da unapredi svoje uređivačke kapacitete“.

Ipak, kako smatra UNS, oni su i sada prekršili sve profesionalne norme.

Zahtevaju hitnu rekaciju lokalnih regulatornih tela, ali i međunarodnih organizacija:

„Ovakvim izveštavanjem direktno se ugrožava bezbednost čitave zajednice i podstiču, ohrabruju i aboliraju počinioci jednog od najtragičnijih događaja naše savremene istorije“.

Uloga kosovskih medija se 2004. godine posebno otvorila

Tog marta 2004. kao posebno pitanje otvorila se uloga kosovskih medija, o čemu je OEBS u Beču izdao poseban izveštaj u kojem je kritikovao „očigledan spin“, „neodgovorno i senzacionalno“ izveštavanje elektronskih medija na albanskom.

„Takođe, treba napomenuti da su mediji, posebno elektronski, pokazali neprihvatljiv nivo emocija, pristrasnosti, nebrige i pogrešno primenili ‘patriotski’ žar. Posebno izveštavanje u veče 16. marta od strane tri glavna kosovska televizijska kanala zaslužuje najjaču moguću kritiku“, navodi se u OEBS-ovom izveštaju.

„Kako je kasnije pokazao detaljan izveštaj predstavnika OEBS-a za slobodu medija, albanski mediji su odigrali neodgovornu, zapaljivu ulogu, emitujući informacije koje su još uvek tada bile nepotvrđene: preživeli albanski dečak nikada nije javno izjavio da je grupa oterana u reku od strane Srba, jedino da su albanske dečake Srbi iz jedne udaljene kuće psovali“, naveo je Human Rights Watch u izveštaju neposredno nakon nasilja, pod nazivom „Neuspeh da se zaštite“.