.){kind=link}
Danas su Kosovo i Srbija dalje od normalizacije odnosa nego što su to bili 2013. Nalazimo se na tački gde moramo da normalizujemo dijalog – ocenio je za KoSSev glavni istraživač Kosovskog centra za bezbednosne studije Dan Iljazi (Ilazi).
Na današnji dan tadašnji srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, parafirali su „Prvi sporazum o principima upravljanja odnosa o normalizaciji„, iz tzv. Briselski sporazum.
Sastoji se od petnaest tačaka od kojih se šest odnose na Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja još uvek nije formirana, a čemu se Priština opire.
Dokument se pre svega suštinski ticao integracije Severa Kosova u kosovski sistem. Lokalni Srbi su inicijalno postali deo njegove primene pre svega naporima Beograda i Srpske liste.
Deceniju kasnije, uz podsticaj Beograda i Srpske liste, Srbi sa Severa su masovno napustili upravo one kosovske institucije u koje su, prema istom sporazumu, sa ovim političkim centrima na čelu, i integrisani prethodnih godina.
„Istorijski mirovni sporazum“ i „prva stepenica“
„Sporazum iz 2013. godine bio je istorijski mirovni sporazum koji je označio prvu instancu u tome da Kosovo i Srbija postignu konsenzus na najvišim nivoima političkog rukovodstva“, 11 godina kasnije ocenjuje Dan Iljazi.
Potvrđuje da je Sporazum iz 2013. godine bio ključan za „proširenje institucionalne vlasti Kosova“ sa jedne i „olakšavanje integracije srpske zajednice na severu“ sa druge strane.
Iljazi podseća na to da je upravo postizanje ovog sporazuma dovelo do prvih kosovskih opštinskih izbora na Severu, te napretka u procesu integracije pravosuđa i Kosovske policije.
On je sa druge strane podsetio na ono na šta su se obavezale kosovske institucije nakon donošenja Briselskog sporazuma:
„Samo tri dana nakon dogovora u Briselu, Skupština Kosova je sazvala vanrednu sednicu 22. aprila i usvojila sporazum kroz rezoluciju podrške. Nakon toga, 28. maja, vlada je sporazum usvojila kao zakon i ratifikovala ga je Skupština kao međunarodni sporazum, sa 84 od 120 glasova za odobrenje, tri protiv i jednim uzdržanim. Ustavni sud Kosova je 2015. godine potvrdio usklađenost sporazuma sa ustavom, potvrđujući da je osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) u skladu sa ustavnim zahtevima i ugrađeno u pravni okvir Kosova“.
Upravo su ove obaveze i dalje aktuelne po Prištinu, s obzirom na to da su već mesecima u toku napori sa međunarodne strane da kosovske vlasti pošalju Ustavnom sudu nacrt ove asocijacije (čiji su autori u EU) na ocenu ustavnosti. Zajednica je takođe navedena sada i kao postpristupna obaveza za Kosovo, ukoliko ono bude i formalno postalo najmlađa članica Saveta Evrope.
Iljazi je izlistao i prednosti koje je Kosovo ostvarilo ovim sporazumom: Da uspostavi ugovorne odnose sa Evropskom unijom potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) 2015. koji je stupio na snagu 2016. godine.
„Štaviše, doveo je do potpisivanja Okvirnog sporazuma 2017. godine, čime je omogućeno učešće Kosova u programima EU. Ovaj razvoj događaja otvorio je brojne puteve za sektore Kosova da unaprede razmenu sa EU i doneo konkretne koristi svim građanima“, navodi dalje.
Imali smo efikasan demokratski nadzor dijaloga što u potpunosti izostaje danas
Pored toga, domet Briselskog sporazuma vidi i u onome čega danas više nema – a to je dijalog dve strane u okviru jednog demokratskog procesa.
„Sporazum iz 2013. takođe služi kao veoma pozitivan primer efikasnog demokratskog nadzora u dijalogu o normalizaciji koji danas u potpunosti nedostaje“, naglasio je Iljazi.
Preokrenut proces integracije
Detektuje i negativne trendove po kosovsku stranu kada je u pitanju primena Briselskog sporazuma.
„Nažalost, Kosovo je doživelo neuspehe od sporazuma iz 2013. godine, sa ključnim aspektima kao što su integracija pravosuđa, policijska saradnja i opštinska integracija koji su preokrenuti. Danas su Kosovo i Srbija dalje od normalizacije odnosa nego što su bili 2013“.
Nalazimo se na tački gde moramo da ‘normalizujemo dijalog’ pre nego da možemo da očekujemo bilo kakve opipljive rezultate od ovog procesa, upozorava ovaj stručnjak za bezbednost u Prištini.
Razloge vidi u više faktora, odnosno odgovornost na obe strane.
„Nekoliko faktora je doprinelo ovakvoj situaciji, uključujući delovanje i nečinjenje aktuelne kosovske vlade, kao i interes predsednika Vučića da se održi status kvo na severu Kosova. Pored toga, percepcije da je dijalog bio asimetričan i da je Kosovo tretirano nepravedno, značajno su narušile kredibilitet EU i samog procesa“, ocenio je Iljazi u komentaru za KoSSev.