Saradnja građana i kontrola trgovinskih lanaca ključne u borbi sa lošim kvalitetom prehrambenim proizvoda na Kosovu

Nepotpuni lanac prehrambene proizvodnje, retka kontrola proizvoda u prodavnicama i trgovisnkim lancima, uvoz robe i drugi problemi značajno utiču na loš kvalitet prehrambenih proizvoda koji su nam dostupni na Kosovu, smatraju naši sagovornici.

Durak Zurapi, Koordinator agencije za hranu i veterinu u Prizrenu, kaže za TV Prizreni da je kvalitet hrane i ljudsko zdravlje ono za šta se bore, kao i da građani pomažu tako što prijavljuju proizvode koji nisu za upotrebu.

“Kvalitet hrane i proizvoda koji se konzumira, bezbedna hrana za javno zdravlje, to je ono što je glavno i za šta se borimo. Znamo da ima problema sa prehrambenim proizvodima kojima je istekao rok. Međutim, to mogu sprečiti građani koji su pažljivi i koji nas mogu obavestiti o proizvodima koji ne ispunjavaju standarde ili pravila ljudske ishrane”, kazao je Ismet.

Direktorka opštinske inspekcije u Peći, Edonjeta Beriša kaže za Radio Peja da kada je prehrambena roba u pitanju, da ima nepravilnosti i da treba preduzeti kaznene mere u skladu sa zakonom.

“Iz izveštaja tržišnih inspektora, koji su svakodnevno na terenu, primećeno je da privrednici generalno, pokazuju više pažnje u identifikovanju nepravilnosti. Dakle, čak i kada se uoče nepravilnosti, treba preduzeti kaznene mere u skladu sa važećim zakonskim odredbama, prvo njihovim uništavanjem, a potom i izricanjem novčanih kazni, a prema članovima i propisima koje imamo na snazi”, rekla je Edonjeta.

Ona je uputila apel građanima da sarađuju i prijave uočene nepravilnosti kod proizvoda.

“Moja poruka je građanima je da je važno je sarađivati, jer bez njihove saradnje ne možemo sprečiti nepravilnosti i štete koje se dešavaju”, poručila je Beriša.

Ismet Osmani, direktor poljoprivredne zadruge “Red Gold” iz Ljubinja, kaže za Radio Astra da se treba ispoštovati ceo lanac proizvodnje, od njive do tanjira, ali da to nije slučaj na Kosovu.

„Da budem iskren, što više poznajem ovu problematiku, više me je strah šta konzumiramo. Da bi bili sigurni da konzumiramo zdravu hranu potrebno je da se ispoštuje ceo lanac proizvodnje. U taj lanac spada što se ono kaže „od njive do tanjira“. Znači sa farme na njivi, odnosno na svojoj plantaži. Zatim skladišteni prostori, čistoća istih i lagerovanje, pravilan i čist prevoz. Čuvanje hrane, prodaja, inspekcijske kontrole i sama konzumacija hrane. Jednom rečju trebamo imati ispoštovano i edukovano društvo koje poznaje ove standarde zdrave hrane. Nažalost kod nas na Kosovu to nije slučaj. Narod je prvo slabo edukovan oko te problematike. Na tržištu se pojavljuju razni proizvodi, čak ni ja nisam siguran šta sve konzumiramo na tržištu. Znači ove agencije koje se bave tom problematikom trebaju biti dosta angažovane, da zaštite proizvođače pre svega“, kazao je Ismet.

Bosiljka Vukanić iz Goraždevca kaže da su proizvodi koji su ranije uvoženi iz Srbije bili boljeg kvaliteta, kao i da joj se nekoliko puta desilo da kupi proizvod sa isteklim rokom trajanja.

“Što se tiče kvliteta proizvoda koji kupujemo, uglavnom je dobar u zavisnosti od zemlje iz koje se uvozi. Dok je bilo srpskih proizvoda, oni su bili boljeg kvaliteta nego kosovski. Sada nismo u mogućnosti da ih kupimo u gradu, možda ih ima malo u Mitrovici, ili kad neko od nas ode u Srbiju pa kupi u malim količinama I donese. Dešavalo se nekoliko puta da kupimo proizvod kojem je istekao rok trajanja”, kazala je Bosiljka.

Konzumiranje ispravnih prehrambenih proizvoda je jako važno za zdrav život i zaštitu od bolesti, proizvođaći i prodavci moraju da se potrude da svaki proizvod bude ispravan, a građani pre upotrebe treba da pogledaju sastav proizvoda i njegov rok trajanja, kažu naši sagovornici.