KFOR podsetio na godišnjicu povređivanja najvećeg broja njihovih vojnika na Kosovu – u Zvečanu

Foto: KoSSev/Ivan Mitić
Foto: KoSSev/Ivan Mitić

Danas je tačno godinu dana od izbijanja sukoba u Zvečanu u kojem je povređeno više od 100 ljudi, od kojih je najveći broj bio pripadnika KFOR-a. Sa 93 pripadnika KFOR-a, to je ujedno i najveći bilans povređenih NATO vojnika na Kosovu od dolaska od ove misije, kako je to kasnije saopštio sam KFOR.

Podsetimo, incidenti su započeli još 26. maja kada su specijalne jedinice Kosovske policije upotrebom sile uvele albanske gradonačelnike u opštinske zgrade u tri opštine na Severu.

To se dogodilo u danu kada je više hiljada Srba pre svega zaposlenih u institucijama Republike Srbije odveženo na kako je to predsednik Srbije proglasio „nikad veći miting u Beogradu“.

Istovremeno uvođenje albanskih gradonačelnika u dojučerašnje radne prostorije privremenih opštinskih organa u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću pratili su protesti i otpor malobrojnih Srba koji su se zatekli na licu mesta.

Kriza je eskalirala sukobom u Zvečanu tri dana kasnije, – 29. maja kada se posle celodnevnih i uglavnom mirnih protesta mase građana, u poslepodnevnim satima, naglo izdvojila, kako je to sam KFOR ranije ocenio, manja grupa militantnih demonstranata, koja je započela napade na KFOR.

KFOR, koji se rasporedio ispred opštinskih zgrada u koje su prethodno ušle specijalne snage Kosovske policije, našao se praktično između nezadovoljnih Srba i kosovskih snaga.

Dok su Srbi zahtevali povratak u opštinske zgrade i izlazak specijalne policije, KFOR je u Zvečanu pre izbijanja sukoba, pokušavao da izvuče par oklopnih policijskih vozila koja su se našla blokirana u okruženju demonstranata, a što Srbi nisu dozvoljavali.

U celodnevnim šatl pregovorima između Srba i Kosovske policije, KFOR je bio posrednik. Kosovska policija zahtevala je oslobađanje svojih vozila i osoblja koje se u njima nalazilo, spremna da deluje ukoliko se to ne desi, a Srbi su zahtevali da prvo policija napusta opštinsku zgradu.

Nakon izdatog upozoranja od strane KFOR-a da će oni „obaviti svoj zadatak“, i osloboditi vozila, prvi redovi demonstranata pod rukovodstvom Srpske liste, nastavili suda pružaju pasivan otpor posedavši na asfalt i pokušavši tako telima da spreče KFOR da izvuče vozila.

Iz pozadinskih redova je potom krenulo sa napadima na KFOR, iako je srpska strana mesecima kasnije nastavila da tvrdi da je napade vršila Kosovska policija.

Demolirana su policijska vozila, a jedno je čak i zapaljeno. Korišćeni su suzavac i šok bombe. Iz prvih prvih redova izvučena su dvojica Srba koja su potom uhapšena. Pucalo se, a vatrenim oružjem su povređena još dvojica Srba, od kojih je jedan bio na drugoj lokaciji u Zvečanu. Vatrenim oružjem ranjeni su i pripadnici KFOR-a.

KFOR je u više navrata davao bilans stanja povređenih vojnika.

KFOR je preliminarnim saopštenjima izneo brojku od 30 povređenih, mađarskih i italijanskih vojnika, od kojih su trojica teže – vatrenim oružjem.

Ukupni bilans: 93 povređena vojnika, uključujući i ranjene vatrenim oružjem, i to sa teškim povredama (prema nezvaničnim informacijama, uključujući jednu amputaciju donjeg esktremiteta). U pitanju su bili mađarski i italijanski kontingent. Sa srpske strane, zvanični izvori su saopštavali broj oko 50 povređenih.

Pod posebnim udarom našli su se i novinari, sa više desetina oštećenih ekipa, što u opremi, što u fizičkim nasrtajima, tokom više dana izveštavanja o krizi na Severu u maju i početkom juna.

29. maj 2023. godine u Zvečanu, NATO je okvalifikovao događajem u kojem je povređen najveći broj vojnika KFOR-a od postojanja ove misije ’99.

KFOR trenutno broji oko 4.700 trupa.

KFOR: Neprihvatljivi i ničim izazvani napadi, rane koje su nekim našim vojnicima zauvek promenile život

Danas iz misije KFOR-a podsećaju na ranjavanje svojih vojnika, ponavljajući cifru od 93 pripadnika.

Neki od njih, ističu, zadobili su povrede koje su im promenile život.

Godinu dana nakon sukoba, NATO ponavlja da se sve činjenice moraju utvrditi, ali i to da počionici moraju da odgovaraju.

Podsećaju i da je ubrzo nakon nemira u opštinama na Severu, NATO rasporedio još 1000 dodatnih mirovnih snaga i težih oklopnih snaga na Kosovu.

„NATO smatra da se činjenice moraju utvrditi, a počinioci moraju odgovarati. Nakon nasilja, NATO je rasporedio oko 1.000 dodatnih mirovnih snaga i težih oklopnih snaga na Kosovu. Povećali smo položaj KFOR-a na severu Kosova i utrostručili broj patrola, uključujući i duž administrativne granične linije. Ovo je bilo najveće pojačanje našeg kontingenta na Kosovu u poslednjoj deceniji; i pokazuje da je NATO spreman da sačuva mir“, saopštili su iz ove Misije. 

Komandant KFOR-a Ozkan Ulutaš danas je ukazao počast povređenim pripadnicima KFOR-a, navodeći da su „svoje živote stavili na kocku da bi izvršili svoje dužnosti za sve zajednice koje žive na Kosovu“.

„U skladu sa dugogodišnjim mandatom naše misije u UN. Njihova hrabrost je pomogla da se stabilizuje situacija u toj oblasti i spreči dalja eskalacija nasilja“, rekao je Ulutaš.

Na kraju je istakao rezoluciju 1244.

„Naša posvećenost da doprinesemo trajnoj bezbednosti širom Kosova i regionalnoj stabilnosti je nepokolebljiva. KFOR nastavlja da preduzima sve neophodne radnje za održavanje sigurnog i bezbednog okruženja, u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 iz 1999. godine, u svakom trenutku i nepristrasno, za dobrobit svih zajednica koje žive na Kosovu“, kazao je Ulutaš.