Piše: Miljana Zlatičanin

Razvoj medijske pismenosti kod dece predstavlja izuzetno važan proces u današnjem društvu. Ovaj proces obuhvata sticanje razumevanja različitih medijskih formata, kritičko razmišljanje o informacijama koje primaju i razvoj sposobnosti da kritički analiziraju medijske sadržaje.

Nastavnica informatike u OŠ „Janko Jovićević u Goraždevcu Tamara Petrović kaže da je važno da deca nauče kako da razlikuju tačne informacije od lažnih, kako da prepoznaju različite medijske izvore i kako da se odgovorno ponašaju na internetu.

Tamara izdvaja medijsku pismenost kao bitan deo odrastanja jednog deteta.

„Medijska pismenost, je neophodna za razvoj deteta, ona je postala deo odrastanja, s obzirom na to, trebalo bi da obratimo veću pažnju, kako bi što veće benefite izvukli istraživajući je“, kaže Tamara za Radio Goraždevac.

Ona smatra da neće škoditi da dete bude što ranije medijski pismeno.

„Uređaju preko kojih deca saznaju o medijima uopšte su hteli mi to ili ne, sve više i ranije nažalost prisutni u njihovom odrastanju, s toga ne možemo mnogo da odložimo upoznavanje s medijima. Medijska pismenost i mediji nisu prosti, pa neće škoditi da dete bude što ranije medijski pismeno“, navodi ona.

Dete koje konzumira medije a nije medijski pismeno može naići na dosta komplikacija, ističe Tamara.

„Ukoliko dete ima pristup medijima, konzumira medije a nije pismeno, jako je opasno, ono verovatno neće imati sposobnost da razlikuje istinite informacije od neistinitih, može neretko doći u zabludi, biti obmanjeno i imati iskrvljenu sliku stvarnosti. Neće moći da prepozna pouzdane informacije“, smatra Tamara.

Na kraju dodaje da medijska pismenost sa sobom nosi velike benefite i može podstaći mnoge kvalitete kod dece.

„Razvijena sposobnost targetiranja istine je pre svega veliki benefit koji doprinosi bezbednijem odrastanju i sticanju samopouzdanja. Kroz razvoj medijske pismenosti, deca uče kako da analiziraju informacije, razlikuju između dobrih i loših ponašanja prikazanih u medijima, razvijaju empatiju i kritičko mišljenje. Ovakve veštine mogu im pomoći da razviju poštovanje prema drugima, odgovornost, kao i sposobnost da razmišljaju svesno i kritički o svetu oko njih“, zaključuje Tamara.